Kako je i kada bivši arhimandrit Andrej prešao u rimokatolicizam? – (komentar na vest o tome)

Kako je i kada bivši arhimandrit Andrej prešao u rimokatolicizam? – (komentar na vest o tome)

Ovaj tekst je komentar i odgovor na želju više pravoslavnih hrišćana koji su se javili, sablažnjeni činjenicom da je nekada pravoslavni arhimandrit Andrej Vujisić prešao u rimokatolicizam. Tekst koji je objavio ovu vest na srpskom jeziku, iz koje su verujući ljudi i saznali za ovu novost je prilično kratak, nekompletan i ne pruža mnogo informacija. Napisan je više u senzacionalističkom tonu, što nikako ne priliči temi kojom se bavi, pa i ne čudi pitanje ljudi koji su nam se obraćali sa željom da pre svega provere da li je to autentično ili ne.

* Na osnovu novih informacija koje smo dobili, arhimandrit Andrej nije ni bio hirotonisan u pravoslavnog episkopa.*

Jeste, tačno je da je bivši pravoslavni arhimandrit Andrej sada član rimokatoličke zajednice ali to uopšte nije nova vest. To se dogodilo još prošle, 2017. godine, pre tačno godinu dana, početkom juna 2017. godine. I ima još stvari koje nisu tačne u pomenutoj vesti koja se raširila internetom, o tome u tekstu detaljnije.

Drugi razlog zbog kojih želimo da objasnimo i pokažemo zašto se ovo dogodilo jeste primer kako ne treba da se vrši pravoslavna misija. A bivši arh. Andrej je pravi primer kako ne treba da se misionari. Pre nego što nastavite da čitate, želeli bismo da vas obavestimo da činjenice u ovom tekstu znamo direktno od ljudi koji se bave misijom tamo, koji su i sami ispitivali ovu temu još mnogo pre nego što je objavljen onaj senzacionalistički tekst.

Sve je počelo još 90-ih godina prošlog veka. U grčkoj parohiji Svetog Spiridona koja je osnovana na Portoriku su tada služili jeromonah Petar i arhimandrit Andrej. Njihova misija je počela saradnjom sa rimokatolicima, franciskancima, koji su im ustupili mesto za službu. Sve u duhu ljubavi i saradnje, međutim… ‘Ljubav’ se pokazala u trenutku kada su sveštenici Petar i Andrej prisajedinili Pravoslavlju jednu Portorikanku, suprugu pravoslavnog Rumuna. Tada su ih franciskanci izbacili iz hrama (u kome su im ustupili mesto za službu) i ‘ljubazno’ prepustili da služe u hramu pri psihijatrijskoj bolnici u koji niko ne dolazi. Takođe su im zabranili da služe na španskom, ne šire pravoslavnu literaturu na španskom, niti da obraćaju lokalno stanovništvo u Pravoslavlje.

Ono što šokira je što su se oci Petar i Andrej složili sa ovim uslovima rimokatolika?! Normalno, nakon toga se nisu bavili misijom među starosedeocima, već samo služili za strance koji su tu radili, bili na odmoru… Ipak, formirala se zajednica od oko 30-ak ljudi, sastavljena od Grka, malo Rusa, Moldovljana, Bugara. Bilo je malo i Portorikanaca, uglavnom onih koji su se sami obratili.

Sveštenici Petar i Andrej su želeli da izgrade pravoslavni hram, (za razliku od o. Grigorija iz Antiohijske patrijaršije sa kojim naš misionarski centar uspešno sarađuje, koji je krenuo samostalno da se trudi na polju misije, očekujući pomoć od Gospoda srazmerno svom trudu i zalaganju, a koji trenutno služi na drugom spratu svoje kuće), čekali su da im ‘sa vrha’ neko prosto pošalje novac da podignu hram.

Kada su shvatili da im Carigradska patrijaršija neće poslati novac, oni su počeli da mole da budu primljeni u Rusku Crkvu. U Rusku Zagraničnu Crkvu je primljen samo o. Andrej ali je nakon nekoliko godina na zahtev Carigradske patrijaršije i vraćen. Tada su i hteli da mu daju visoki status, da ga postave za glavnog čoveka za Karibe, međutim, arh. Andrej nije želeo. U međuvremenu je njegova saradnja sa rimokatolicima još više snažila, oni su počeli da se aktivno druže i sarađuju sa jednim unijatskim ukrajinskim monahom koji je počeo i da propoveda u njihovoj parohiji, da bi na kraju i prešli u rimokatolicizam sredinom prošle godine.

Druga netačna vest o kojoj piše pomenuti članak na srpskom jeste da su o. Petar i arh. Andrej u rimokatolicizam prešli zajedno sa svojom parohijom. To je netačno, čak su pouzdane informacije da oni nisu ni rekli svojim parohijanima da su prešli u rimokatolicizam, da se oni i dalje izjašnjavaju pred parohijanima da su pravoslavni, ljudi koji dolaze u njihov hram i dalje misle da su oni pravoslavni! To je ono što je tužno i što pokazuje svo licemerje vrlih misionara i lukavstvo rimokatolika. Jedan od parohijana tog hrama je tek sa interneta, tokom svog boravka u SAD saznao šta se dogodilo, i od tada više i ne odlazi tamo. Pritom mu je pre odlaska u Ameriku, o. Petar rekao da bi bilo dobro da njihova parohija ostvari saradnju sa Pravoslavnom Crkvom u Americi… Ono što je takođe vrlo značajno je da i o. Petar i o. Andrej izbegavaju o. Grigorija iz Antiohijske patrijaršije već godinu dana, ne žele da se vide sa njim, što je i razumljivo iz njihovog ugla. Dobra vest u svemu ovome je što je parohijanin koji je saznao preko interneta za pad ovih sveštenika odlučio da obavesti i sve ostale parohijane, tako da su sve šanse da niko od pravoslavnih više i ne odlazi kod ovih ‘vukova u jagnjećoj koži’.

U suštini tragična priča koja još jednom potvrđuje činjenicu u kojoj je ranije pisao o. Georgije Maksimov. Misija je direktna zapovest Gospoda (Mt: 28:19-20) ali ako želiš da se baviš misijom suprotno tome kako je Gospod zapovedio, upropastićeš i svoju dušu i dušu bližnjih. Bivši arh. Andrej je samo jedan od primera.

Ako neko iskreno želi da pomogne misiju na Portoriku (kao i svuda u svetu), neka se priključi našoj listi priložnika, uskoro ćemo ako Bog da, pomoći pravoslavnima tamo sa dva bisera pravoslavne literature koja su pisala dva velika Svetitelja naše Crkve – Serafim Viricki i Nikolaj Žički.

 

 

Ključne reči:

Rubrika: Pravoslavlje u...

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Komentari (12)

Povratni Link | RSS Feed Komentari

  1. Ivan kaže:

    Kad smo već kod prelazaka u drugu veru, krajnje je vreme da se sa ovog sajta uklone materijali u kojima se Darko Jovanović predstavlja kao pravoslavni arhimandrit Pantelejmon, budući da se on već duže vremena svojski bori protiv Hristove Crkve. Svako dobro!

    • Pravoslavni Misionarski Centar "o. Danil Sisojev" kaže:

      A zašto bi se uklonili materijali sa sajta koji govore o saradnji sa tadašnjim arhimandritom Pantelejmonom koji je dok smo sarađivali, bio u Crkvi?
      Zašto bismo sklanjali nešto što govori o misiji Crkve, o saradnji sa čovekom koji je tada bio u Crkvi? Lepo se vidi iznad naslova datum kada je pisan tekst?
      Ili Vi to ne vidite?

      Vi ste verovatno vrlo načitani, obrazovani, možda ste i teolog (sudeći po komentaru i sa visine sa koje pišete) pa smo hteli da Vas pitamo:
      da li Crkva možda koristi neke spise Origena iako je, kako i Vi dobro znate, on jeretik i povukao mnoge sa sobom u pakao svojim poganim učenjem?

      I, još jedno pitanje pošto ste eto, sigurno učen čovek – po čemu se razlikuje raskol bivšeg ep. Artemija od rimokatolicizma?
      Vidimo da postoje mnogo veće simpatije prema ‘braći’ rimokatolicima u poređenju sa ljudima koji su otpali u raskol?
      Nije valjda da smo u toliko velikoj ljubavi zaboravili na braću pored, a toliko volimo Vatikan?

      • Ivan kaže:

        Izvinjavam se što sam svoj komentar sročio na način koji Vam se učinio provokantski. To mi zaista nije bila namera, tim pre što je Vaš sajt praktično jedino mesto na srpskom internetu gde se propoveda čisto Hrišćanstvo. Svestan sam da doprinos koji ljudi daju na polju misije ne treba odbacivati ukoliko ti ljudi kasnije otpadnu od istine i postanu borci protiv Crkve. Kakva je razlika između rimokatolicizma i Artemijevog raskola? Kao da izgoriš ili se udaviš. Ili između leša starog 1000 godina i leša starog osam godina. Veća je šansa da će do zaraze doći od ovog drugog, a smrt je i tamo i ovamo.
        Ja ljubavi za rimokatolike nemam, ali treba shvatiti da, iako je svaka jeres podjednako smrtonosna, svako vreme ima neku svoju najaktuelniju jeres. U naše vreme, to su, po mom mišljenju, etnofiletizam i zilotizam ( oba prisutni u Artemijevom raskolu ). A ono što mene lično najviše sablažnjava kod njih je sledeće: Artemije tvrdi da SPC, iako jeretička, i dalje ima spasavajuću blagodat. On razara i ukida granice Crkve! Ako je jeretička – otkud blagodat? Ako je spasavajuća – otkud jeres u Njoj? U ovome je tajna bezakonja: onaj ekumenizam za koji optužuju sve i svakog, oni sami ispovedaju, na gore izložen način. I, uopšte govoreći, onaj ko se odvojio od Crkve – taj se odvojio od Boga, a može li onaj ko se odvojio od Boga da ne bude jeretik? Artemije nije anatemisan po nalogu Džozefa Bajdena, već po promislu Svetoga Duha, koji upravlja Crkvom.
        Oprostite mi što se iz mog prethodnog komentara moglo izvesti da sam neko tipa Zorana Đurovića, verujem da ste upoznati sa delovanjem tog đavoimanog provokatora. Nisam teolog a ni obrazovan, samo me pogađa drskost i licemerje, laž i zloupotreba imena SPC kojim se služe raskolnici, kojima se, iako žive po katakombama, ipak nađe poneka deviza za „misiju“ na Filipinima. Hvala na odgovoru, hvala što postojite, svako dobro i mnogo uspeha u misiji!

  2. Ivan kaže:

    I da, povlačim ono što sam rekao o uklanjanju materijala sa sajta, bilo je zaista neozbiljno i besmisleno od mene. Molim Vas da se ne ljutite 🙂

    • Pravoslavni Misionarski Centar "o. Danil Sisojev" kaže:

      Dragi Ivane,

      možemo da se potpišemo ispod Vašeg komentara. Jeste, sve je tako kao što ste rekli.

      Bivši ep. Artemije je imao priliku da krene putem Svetog Nektarija Eginskog i ko zna, možda i postane Svetitelj, ali je nažalost, izabrao put smrti i vuče za sobom na stotine duša u ad.
      Trebalo bi da se sastavi jedna ozbiljna analiza svih njihovih jeresi koje se propovedaju u tom raskolu, Vi ste pomenuli neke od logičkih nedoslednosti i besmislica koje oni propovedaju (mi za to prosto nemamo vremena).

      Ako bi neko mogao da napiše ozbiljan rad, sa citatima i izvorima u kojima se pokazuje šta sve oni govore, ako bi rad bio ozbiljan, bio bi objavljen na blogu.

  3. Dijana kaže:

    Pomaže Bog!
    Da li znate, je li i ovaj monah https://m.facebook.com/profile.php?id=100008674157437&fref=nf&rc=p
    pripada istoj grupaciji. Ako sam dobro shvatila iz njegovog profila i oni su prešli prošle godine kod rimokatolika, a vidim da je nakn toga bio na bogosluženju u Novoj Gračanici.
    https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1758243121141476&id=100008674157437&ref=bookmarks

    Svako dobro od Gospoda i hvala Vam za vaš misionarski trud!

    Dijana

    • Pravoslavni Misionarski Centar "o. Danil Sisojev" kaže:

      Draga Dijana, verujte da ne znamo, a da budemo iskreni, mnogo nas i ne zanima, zato što svako ima pravo na izbor i svako će odgovarati za posledice svojih izbora.

  4. Dijana kaže:

    Dragi u Hristu, hvala Vam na trudu.

    Svako dobro Vam želim!
    Dijana

  5. MIODRAG kaže:

    Pozdrav,
    Ovaj nesrecni Ivan ocigledno nije teolog ili je tanano obrazovan teolog (sto negira) kada o episkopu G.G.Artemiju i SPC tako govori.
    Mogao bih o ovime nasiroko sli posto znam da na Vasem sajtu/blogu to nece biti objavljeno necu se truditi…svako dobro.

    • Pravoslavni Misionarski Centar "o. Danil Sisojev" kaže:

      Eto iznenađenja, ipak je Vaš komentar objavljen, zamislite 🙂

      Ali ako budete i dalje nazivali ‘nesrećnim’ člana Hristove Crkve, budite sigurni da će Vam komentari biti obrisani, mnogo imamo korisnijeg posla nego da se bavimo nečijim vređanjem u nedostatku argumenata.

      • Petar Janketić kaže:

        Kad već tražite argumente onda razmislite o ovome:

        Ustav SPC čl. 218 kaže:

        Niko se ne može kazniti nijednom crkvenom kaznom bez prethodnog saslušanja.

        U kanonima Svetih Apostola imamo pravilo 74. koje kaže:

        Episkop koji je u nečemu optužen od ljudi, koji zaslužuju da im se vjeruje, treba da od Episkopa bude pozvan; pa ako se odazove i ispovedi, ili bude izobličen, neka se odredi kazna. Ako pozvan ne posluša, neka se pozove i drugi put, poslavši po njega dva Episkopa. Ako ni tada ne posluša, neka se pozove i treći put, poslavši po njega opet dva Episkopa. A ako i to prezre i ne odazove se, sabor neka izreče protivu njega što nađe da zaslužuje, da ne bi pomislio, da će dobiti šta od toga, što se uklanja od suda.

        Dakle samo na osnovu gore navedenih pravila lako je zaključiti da je raščinjenje vladike Artemija nekanonsko i protivno Ustavu SPC, jer je opštepoznato da vladika Artemije nije dobio priliku da iznese svoju odbranu na optužbe protiv njega.

        Mislite li da će blagodat Duha Svetoga da odstupi od episkopa na osnovu nekanonske odluke protiv njega?

        Inače vladika Artemije nikada nije rekao da je „SPC jeretička“, već da pojedini arhijereji ispovedaju jeres.

        • Pravoslavni Misionarski Centar "o. Danil Sisojev" kaže:

          Ne zna se da li je smešnije ili žalosnije kada se raskolnici pozivaju na kanone.
          A šta ćemo sa kanonima koji zabranjuju da episkope rukopolaže samo jedan episkop?
          Kopajte vi i dalje po kanonima, činjenicu da ste van Crkve ni na koji način nećete time izbrisati,
          to su samo jadni pokušaji da se umiri savest koja oseća da se nalazi na putu koji vodi u propast.

          Nepravda koja je nanesena nekome, ne daje za pravo da se izađe iz Crkve.
          I bez bacanja dalje prašine u oči, ova istina stoji pa stoji.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *