Како је и када бивши архимандрит Андреј прешао у римокатолицизам? – (коментар на вест о томе)

Како је и када бивши архимандрит Андреј прешао у римокатолицизам? – (коментар на вест о томе)

Овај текст је коментар и одговор на жељу више православних хришћана који су се јавили, саблажњени чињеницом да је некада православни архимандрит Андреј Вујисић прешао у римокатолицизам. Текст који је објавио ову вест на српском језику, из које су верујући људи и сазнали за ову новост је прилично кратак, некомплетан и не пружа много информација. Написан је више у сензационалистичком тону, што никако не приличи теми којом се бави, па и не чуди питање људи који су нам се обраћали са жељом да пре свега провере да ли је то аутентично или не.

* На основу нових информација које смо добили, архимандрит Андреј није ни био хиротонисан у православног епископа.*

Јесте, тачно је да је бивши православни архимандрит Андреј сада члан римокатоличке заједнице али то уопште није нова вест. То се догодило још прошле, 2017. године, пре тачно годину дана, почетком јуна 2017. године. И има још ствари које нису тачне у поменутој вести која се раширила интернетом, о томе у тексту детаљније.

Други разлог због којих желимо да објаснимо и покажемо зашто се ово догодило јесте пример како не треба да се врши православна мисија. А бивши арх. Андреј је прави пример како не треба да се мисионари. Пре него што наставите да читате, желели бисмо да вас обавестимо да чињенице у овом тексту знамо директно од људи који се баве мисијом тамо, који су и сами испитивали ову тему још много пре него што је објављен онај сензационалистички текст.

Све је почело још 90-их година прошлог века. У грчкој парохији Светог Спиридона која је основана на Порторику су тада служили јеромонах Петар и архимандрит Андреј. Њихова мисија је почела сарадњом са римокатолицима, францисканцима, који су им уступили место за службу. Све у духу љубави и сарадње, међутим… ‘Љубав’ се показала у тренутку када су свештеници Петар и Андреј присајединили Православљу једну Порториканку, супругу православног Румуна. Тада су их францисканци избацили из храма (у коме су им уступили место за службу) и ‘љубазно’ препустили да служе у храму при психијатријској болници у који нико не долази. Такође су им забранили да служе на шпанском, не шире православну литературу на шпанском, нити да обраћају локално становништво у Православље.

Оно што шокира је што су се оци Петар и Андреј сложили са овим условима римокатолика?! Нормално, након тога се нису бавили мисијом међу староседеоцима, већ само служили за странце који су ту радили, били на одмору… Ипак, формирала се заједница од око 30-ак људи, састављена од Грка, мало Руса, Молдовљана, Бугара. Било је мало и Порториканаца, углавном оних који су се сами обратили.

Свештеници Петар и Андреј су желели да изграде православни храм, (за разлику од о. Григорија из Антиохијске патријаршије са којим наш мисионарски центар успешно сарађује, који је кренуо самостално да се труди на пољу мисије, очекујући помоћ од Господа сразмерно свом труду и залагању, а који тренутно служи на другом спрату своје куће), чекали су да им ‘са врха’ неко просто пошаље новац да подигну храм.

Када су схватили да им Цариградска патријаршија неће послати новац, они су почели да моле да буду примљени у Руску Цркву. У Руску Заграничну Цркву је примљен само о. Андреј али је након неколико година на захтев Цариградске патријаршије и враћен. Тада су и хтели да му дају високи статус, да га поставе за главног човека за Карибе, међутим, арх. Андреј није желео. У међувремену је његова сарадња са римокатолицима још више снажила, они су почели да се активно друже и сарађују са једним унијатским украјинским монахом који је почео и да проповеда у њиховој парохији, да би на крају и прешли у римокатолицизам средином прошле године.

Друга нетачна вест о којој пише поменути чланак на српском јесте да су о. Петар и арх. Андреј у римокатолицизам прешли заједно са својом парохијом. То је нетачно, чак су поуздане информације да они нису ни рекли својим парохијанима да су прешли у римокатолицизам, да се они и даље изјашњавају пред парохијанима да су православни, људи који долазе у њихов храм и даље мисле да су они православни! То је оно што је тужно и што показује сво лицемерје врлих мисионара и лукавство римокатолика. Један од парохијана тог храма је тек са интернета, током свог боравка у САД сазнао шта се догодило, и од тада више и не одлази тамо. Притом му је пре одласка у Америку, о. Петар рекао да би било добро да њихова парохија оствари сарадњу са Православном Црквом у Америци… Оно што је такође врло значајно је да и о. Петар и о. Андреј избегавају о. Григорија из Антиохијске патријаршије већ годину дана, не желе да се виде са њим, што је и разумљиво из њиховог угла. Добра вест у свему овоме је што је парохијанин који је сазнао преко интернета за пад ових свештеника одлучио да обавести и све остале парохијане, тако да су све шансе да нико од православних више и не одлази код ових ‘вукова у јагњећој кожи’.

У суштини трагична прича која још једном потврђује чињеницу у којој је раније писао о. Георгије Максимов. Мисија је директна заповест Господа (Мт: 28:19-20) али ако желиш да се бавиш мисијом супротно томе како је Господ заповедио, упропастићеш и своју душу и душу ближњих. Бивши арх. Андреј је само један од примера.

Ако неко искрено жели да помогне мисију на Порторику (као и свуда у свету), нека се прикључи нашој листи приложника, ускоро ћемо ако Бог да, помоћи православнима тамо са два бисера православне литературе која су писала два велика Светитеља наше Цркве – Серафим Вирицки и Николај Жички.

 

 

Кључне речи:

Рубрика: Православље у...

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Коментари (10)

Повратни Линк | RSS Feed Коментари

  1. Иван каже:

    Кад смо већ код прелазака у другу веру, крајње је време да се са овог сајта уклоне материјали у којима се Дарко Јовановић представља као православни архимандрит Пантелејмон, будући да се он већ дуже времена својски бори против Христове Цркве. Свако добро!

    • Православни Мисионарски Центар "о. Данил Сисојев" каже:

      А зашто би се уклонили материјали са сајта који говоре о сарадњи са тадашњим архимандритом Пантелејмоном који је док смо сарађивали, био у Цркви?
      Зашто бисмо склањали нешто што говори о мисији Цркве, о сарадњи са човеком који је тада био у Цркви? Лепо се види изнад наслова датум када је писан текст?
      Или Ви то не видите?

      Ви сте вероватно врло начитани, образовани, можда сте и теолог (судећи по коментару и са висине са које пишете) па смо хтели да Вас питамо:
      да ли Црква можда користи неке списе Оригена иако је, како и Ви добро знате, он јеретик и повукао многе са собом у пакао својим поганим учењем?

      И, још једно питање пошто сте ето, сигурно учен човек – по чему се разликује раскол бившег еп. Артемија од римокатолицизма?
      Видимо да постоје много веће симпатије према ‘браћи’ римокатолицима у поређењу са људима који су отпали у раскол?
      Није ваљда да смо у толико великој љубави заборавили на браћу поред, а толико волимо Ватикан?

      • Иван каже:

        Извињавам се што сам свој коментар срочио на начин који Вам се учинио провокантски. То ми заиста није била намера, тим пре што је Ваш сајт практично једино место на српском интернету где се проповеда чисто Хришћанство. Свестан сам да допринос који људи дају на пољу мисије не треба одбацивати уколико ти људи касније отпадну од истине и постану борци против Цркве. Каква је разлика између римокатолицизма и Артемијевог раскола? Као да изгориш или се удавиш. Или између леша старог 1000 година и леша старог осам година. Већа је шанса да ће до заразе доћи од овог другог, а смрт је и тамо и овамо.
        Ја љубави за римокатолике немам, али треба схватити да, иако је свака јерес подједнако смртоносна, свако време има неку своју најактуелнију јерес. У наше време, то су, по мом мишљењу, етнофилетизам и зилотизам ( оба присутни у Артемијевом расколу ). А оно што мене лично највише саблажњава код њих је следеће: Артемије тврди да СПЦ, иако јеретичка, и даље има спасавајућу благодат. Он разара и укида границе Цркве! Ако је јеретичка – откуд благодат? Ако је спасавајућа – откуд јерес у Њој? У овоме је тајна безакоња: онај екуменизам за који оптужују све и сваког, они сами исповедају, на горе изложен начин. И, уопште говорећи, онај ко се одвојио од Цркве – тај се одвојио од Бога, а може ли онај ко се одвојио од Бога да не буде јеретик? Артемије није анатемисан по налогу Џозефа Бајдена, већ по промислу Светога Духа, који управља Црквом.
        Опростите ми што се из мог претходног коментара могло извести да сам неко типа Зорана Ђуровића, верујем да сте упознати са деловањем тог ђавоиманог провокатора. Нисам теолог а ни образован, само ме погађа дрскост и лицемерје, лаж и злоупотреба имена СПЦ којим се служе расколници, којима се, иако живе по катакомбама, ипак нађе понека девиза за „мисију“ на Филипинима. Хвала на одговору, хвала што постојите, свако добро и много успеха у мисији!

  2. Иван каже:

    И да, повлачим оно што сам рекао о уклањању материјала са сајта, било је заиста неозбиљно и бесмислено од мене. Молим Вас да се не љутите 🙂

    • Православни Мисионарски Центар "о. Данил Сисојев" каже:

      Драги Иване,

      можемо да се потпишемо испод Вашег коментара. Јесте, све је тако као што сте рекли.

      Бивши еп. Артемије је имао прилику да крене путем Светог Нектарија Егинског и ко зна, можда и постане Светитељ, али је нажалост, изабрао пут смрти и вуче за собом на стотине душа у ад.
      Требало би да се састави једна озбиљна анализа свих њихових јереси које се проповедају у том расколу, Ви сте поменули неке од логичких недоследности и бесмислица које они проповедају (ми за то просто немамо времена).

      Ако би неко могао да напише озбиљан рад, са цитатима и изворима у којима се показује шта све они говоре, ако би рад био озбиљан, био би објављен на блогу.

  3. Дијана каже:

    Помаже Бог!
    Да ли знате, је ли и овај монах https://m.facebook.com/profile.php?id=100008674157437&fref=nf&rc=p
    припада истој групацији. Ако сам добро схватила из његовог профила и они су прешли прошле године код римокатолика, а видим да је накн тога био на богослужењу у Новој Грачаници.
    https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1758243121141476&id=100008674157437&ref=bookmarks

    Свако добро од Господа и хвала Вам за ваш мисионарски труд!

    Дијана

    • Православни Мисионарски Центар "о. Данил Сисојев" каже:

      Драга Дијана, верујте да не знамо, а да будемо искрени, много нас и не занима, зато што свако има право на избор и свако ће одговарати за последице својих избора.

  4. Дијана каже:

    Драги у Христу, хвала Вам на труду.

    Свако добро Вам желим!
    Дијана

  5. MIODRAG каже:

    Pozdrav,
    Ovaj nesrecni Ivan ocigledno nije teolog ili je tanano obrazovan teolog (sto negira) kada o episkopu G.G.Artemiju i SPC tako govori.
    Mogao bih o ovime nasiroko sli posto znam da na Vasem sajtu/blogu to nece biti objavljeno necu se truditi…svako dobro.

    • Православни Мисионарски Центар "о. Данил Сисојев" каже:

      Ето изненађења, ипак је Ваш коментар објављен, замислите 🙂

      Али ако будете и даље називали ‘несрећним’ члана Христове Цркве, будите сигурни да ће Вам коментари бити обрисани, много имамо кориснијег посла него да се бавимо нечијим вређањем у недостатку аргумената.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *