Da li je Bogorodica ulazila u hram? (Ispovest skeptika) – Sveštenik Georgije Maksimov

Da li je Bogorodica ulazila u hram? (Ispovest skeptika) – Sveštenik Georgije Maksimov

Pročitajte iskreni tekst i vredno zapažanje o jednoj savremenoj pojavi, raširenoj među određenom grupom ljudi u Crkvi. Šta stoji zapravo iza sumnje u autentičnost svedočenja Crkve o istoričnosti praznika Vavedenja?

*

Jednom prilikom mi je prijatelj govorio o tekstu na jednom bogoslovskom sajtu posvećenom prazniku Vavedenja Presvete Bogorodice u hram. Suština tog teksta je bila u tome da nikakvog uvođenja Bogorodice u hram nije ni bilo, jer tako smatraju ‘brojni stručnjaci’, a ‘brojni stručnjaci’, kao što je poznato, nikada ne greše.

Setio se sam da i ja sam nekada, pre deset godina, nisam verovao u istoričnost Vavedenja Bogorodice u hram i sebi sam izgledao zbog toga vrlo inteligentno i napredno. Verovao sam da je u pitanju moje sopstveno mišljenje, iako sam ga zapravo pročitao kod nekog od ‘brojnih stručnjaka’ ili čak prosto nekoga ko im se klanja. Argument koji mi se činio neoborivim je da se takav događaj ne ubraja u ono što je poznato o odnosu drevnih Jevreja prema Hramu, pa čak ide uprkos nekim odlukama (ulazak u hram je dostupan samo muškarcima).

I eto, živeo sam ja tako sa tim mišljenjem, a zatim, recimo pre devet godina, odjednom zamislio: a zar na moje oči nije bilo izuzetaka, na primer, u crkvenom životu? I ne govorim o narušavanjima, već o onim izuzecima koji se očigledno dešavaju po volji Božijoj – zar se tako nešto ne dešava? I bilo ih je i sada ih ima. Dešavaju se izuzeci iz pravila. A da su se oni dešavali i u starozavetna vremena, Sam Hristos je posvedočio drevnim pametnjakovićima: „Niste li čitali šta učini David kad ogladnje, on i koji bijahu s njim? Kako uđe u dom Božiji i hljebove predloženja pojede, koje nije valjalo jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samo sveštenicima?“ (Mt. 12:3-4).

A da Gospod nije izrekao ove reči, samo da vidiš, našli bi se i sadašnji pametnjakovići koji bi sklepali tekst o tome da epizoda sa hlebovima predloženja koja je opisana u 21. glavi prve knjige Samuila, po mišljenju ‘brojnih stručnjaka’ nije ništa više do izmišljotina jer protivreči Zakonu i judejskoj tradiciji koja je jasno govorila da je kušanje tih hlebova uvek predstavljalo isključivo pravo jedino sveštenika?

Ako su izuzeci postojali i postoje, onda je isti takav izuzetak moglo da bude i uvođenje Bogorodice u hram – eto kakva me je misao osenila. A pošto je tako, argument o kome sam imao toliko visoko mišljenje ne vredi ništa. O ‘brojnim stručnjacima’ se sa sigurnošću može reći jedno: u pitanju su ljudi 20. veka, u najboljem 19. veka, i ni jedan od njih nije živeo pri jerusalimskom Hramu u prvom veku pre Hristovog Rođenja da bi mogao da pruži autentično svedočanstvo šta se tada dogodilo, a šta nije. Sve što ‘brojni stručnjaci’ poseduju je mala količina rasejanih svedočanja iz pisanih izvora i sopstvena mašta. Pritom, svaki nedostatak prvog se dopunjuje izobiljem drugog. Da slepo veruje da je tobož istoričarima dokumentalno poznat svaki korak i svaki gest učinjen pre dve hiljade godina u jednom delu jednog od gradova rimskog carstva, u stanju je samo čovek koji je potpuno neupoznat sa istorijskom naukom.

Meni je, slava Bogu, i pre deset godina bilo poznato da ‘brojni stručnjaci’ u odnosu na toliko drevne događaje raspolažu samo rasejanim svedočanstvima iz krajnje malobrojnih izvora na osnovu kojih pokušavaju da izgrade, sa većim ili manjim stepenom verovatnoće, teoretske zaključke o okolnostima u konkretnoj epohi. To ože jako dobro da funkcioniše samo u vezi sa običnim tokom događaja, ali je nemoćno pred izuzecima, tim pre takvima koji nisu ušli u istorijske izvore, koji su zapisani od strane očevidaca i koji su se sačuvali do naših dana.

Dakle, ako je uvođenje u hram Djeve Marije moglo da se dogodi ne kao običan događaj, već kao izuzetak, onda skepsa ‘brojnih stručnjaka’ 20 veka – koliko god njih puno bilo – najblaže rečeno – nema visoku cenu. U pitanju je ne znanje, već gatanje. A u odnosu na gatanje ‘brojnih stručnjaka’ 20 veka, istorijski izvor 2 veka (‘Protojevanđelje Jakova’) koji je zapisao predanje o Vavedenju Djeve Marije u hram kao realne činjenice, ima mnogo više prava na poverenja, kako god se okrenuli.

Tako sam pomislio pre devet godina i počeo da dopuštam istoričnost Vavedenja Bogorodice u hram i kao i ranije sam se sebi činio veoma pametnim, iako sam, kao i ranije, bio isto takav glupak i nisam shvatao da je u pitanju besmislica koja nema nikakve veze sa suštinom.

Potrudiću se da konačno pređem na suptinu. Ali ću početi izdaleka.

Zašto me je ‘dotaklo’ svojevremeno to što sam pročitao kod nekoga o neistoričnosti događaja kome je posvećen ovaj praznik? Zašto se sam je tako lako složio sa tim? Razlog je u tome što smo i ja, kao i čovek koji je pisao tekst, stajali na istim stavovima:

  1. ‘Oni koji su živeli pre mene su gluplji od mene’;
  2. ‘Ja mogu i dužan sam da, oslanjajući se na svoj razum, definišem šta je istina’.

Upravo zato sam se tako lako i složio. Mi smo kretali iz iste tačke i u istom smeru, zato je i normalno da smo došli do jednog i istog – skepse i opravdanju ove skepse. Njegova ideja je bila toliko zarazna za mene upravo zbog unutrašnje sličnosti i jedinstva umnog raspoloženja. To i jeste koren onoga što se naziva modernizmom, taj koren su od malena usađivali u svakom od nas i potrebno je mnogo napora da se to istrgne iz sebe.

Jedino stojeći na dva goreukazana aksioma je moguće, bez shvatanja svog apsurda takvog spoja, istovremeno smatrati sebe verujućim hrišćaninom i smatrati da ti bolje znaš šta je bilo sa Djevom Marijom od hrišćana drugog veka, od Svetih Germana i Tarasija Konstantinopoljskih, Grigorija Palame koji su pisali o tom događaju kao o realnoj činjenici, na kraju, od same Crkve koja je ustanovila ovaj praznik.

Gordost je međutim, još pola tragedije. Druga polovina je maloverje ili prosto, odsustvo vere.

Ako sebe nazivaš pravoslavnim hrišćaninom znači da veruješ da postoji večni Bog Koji je svedok svih događaja ljudske istorije, Koji otkriva Svoju istinu svetim ljudima, kako ranije, tako i sada; veruješ da je On sazdao Crkvu koja je stub i utvrđenje istine (1Tim. 3:15), koju „vrata pakla neće nadvladati“ (Mt. 16:18), u kojoj obitava Duh Sveti za Koga je rečeno da će nas „uvesti u svu istinu“ (Jn. 16:13). Što znači da ti priznaješ da „Crkva ne može pogrešiti ili zabludeti i izricati laž umesto istine, jer Duh Sveti koji uvek deluje kroz Oce i učitelje Crkve, koji verno služe, čuva od svake zablude“ (Poslanica Istočnih Patrijaraha iz 1723. godine o Pravoslavnoj veri, član 12.) Što znači da veruješ i priznaješ u Crkvi ono što je ona ustanovila i provedala kao istinu, između ostalog i o istoričnosti praznika Vavedenja Presvete Bogorodice u hram.

Ako smatraš da je izmišljotina i laž povest o uvođenju Presvete Bogorodice u hram, onda znači da ti smatraš da Crkva govori laž umesto istine, jer je ovde sve nedvosmisleno, u pitanju nije prosto izreka nekih ljudi, nije nečije ‘lično mišljenje’, već jedan od velikih dvanaest Praznika sa opštim tekstom službe, sa mnogo svetootačkih propovedi na taj praznik; znači da Duh Sveti ne čuva Crkvu od zablude i ne upućuje na svaku istinu, znači da ili je Bog slagao ili Njega prosto nema.

Ili jedno ili drugo. Ili veruješ Bogu ili ne veruješ.

Vera je kada veruješ Bogu više nego sebi, kada ti svojim umom ‘ne ustanovljuješ istinu’,  već je saznaješ od Onoga Ko je poseduje. Ako ti iz Njegove reči – otkrivene ili kroz Pismo ili kroz Crkvu, prihvataš samo ono što možeš da shvatiš svojim umom i slažeš se da priznaš da zaslužuje poverenje, onda u takvom stavu nema mesta veri, ti ne veruješ Bogu, već sebi samom. To nije vera već falsifikat.

A ako ćemo već verovati, onda treba zaista tako i da bude.

Ako Bog postoji, ako je On očevidac svega, ako je On sazdao Crkvu i otkrio joj istinu, onda znači da svedočanstvu Očevidca treba verovati čak i ako to nije u modi i nije popularno u očima sveta, čak i ako nemerljivi broj ‘brojnih stručnjaka’ govori suprotno.

Nije slučajno što Gospod dopušta postojanje i širenje modernističkih ideja o neistoričnosti Vavedenja i slično tome. Sve to je radi naše koristi. Popularnost ovih ideja pomaže da se razlikuje verujući čovek od malovernog i samom čoveku pomaže da shvati gde je on u odnosu na Boga. Isto je i sa teorijom evolucije. Svet govori da su ljudi od majmuna, a Bog u Bibliji govori da je On stvorio ljude iz zemlje. Eto, biraj i vidi čemu je tvoje srce prilepljeno – Bogu ili svetu.

Međutim, samo onda kada počinješ da veruješ istinski, kada se otvaraš Bogu potpuno, bez ikakvih ‘da, ali…’, ‘sve, osim…’ i ‘da, samo ako ne…’ – jedino onda se i dešavaju čuda i počinje život, u poređenju sa kojim prethodni izgleda prosto kao mesečarenje.

http://www.pravoslavie.ru/43312.html

 

Ključne reči:

Rubrika: Misionarska literatura

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *