Беседа на Васкрс – Свештеномученик Данил Сисојев
За највећи и најсветлији хришћански Празник поклањамо беседу на Васкрс свештеномученика Данила Сисојева. Христос Воскресе! Ваистину Воскресе!
* * * * *
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Ми смо већ на прагу Празника, већ смо видели како је Плаштаница унесена у олтар. Тиме Црква симболише тајно васкрсење Христа Спаситеља. Јер, када је Господ наш васкрсао о томе нису знали ни анђелски светови, ни људи, већ једино Бог! Како поје Црква: „Не знамо како си се родио од Дјеве и не знамо како си васкрсао из мртвих“. Обе ове тајне су биле скривене од радозналих, али се јавила благодат за људе који верују и исповедају ту тајну. Заиста, велика је тајна вере коју данас објављујемо, тајна победе над смрћу, тајна избављења од трулежности и пропасти, тајна преображења човека, тајна великог преласка из смрти у живот, бекства из ропства на слободу, из тамнице трулежности на слободу славе деце Божије – то је велика срећа!
Зато више нисмо робови земље, нисмо оковани земним законима и не оптерећује нас терет земаљског пространства. Очекује нас велики сусрет са Свемогућим Богом. Ова победа се огледа у томе што нам је дата победа апсолутног опроштаја. Нека се Јевреји смућују, нека муслимани сматрају да је то дрско, нека нас безбожници прекоревају за лукавство говорећи: „Ала је код вас све лако, покајеш се и добијеш опроштај!“ Главна васкршња вест је јављање покајања свим народима!
Господ је након Васкрса (Пасхе) рекао: „И да се проповиједа покајање и опроштење гријехова по свим народима, почевши од Јерусалима“ (Лк. 24:47)
Васкршња вест – опроштај из Гроба – засијала је и смрт је уништена Христовом смрћу. Васкрсење из мртвих даје васкрсење и душа и тела људских. Данас, у овој светлој, тајанственој ноћи Васкрсења Господњег ми заједно стојимо, бројимо минуте до тренутка када ћемо чути вест од Анђела Божијег, устима свештеника који поје да је смрт уништена. Хајде да у тим тренуцима погледамо какви смо били и какви смо постали. Сада је још увек мрачна ноћ. Није озарена светлошћу наших свећа. Свеће које држимо у рукама још нису упаљене, још увек нема светлости. И то није случајно. У овом тренутку ми као да смо потопљени у стање безбожног света, света који не зна Бога, не зна за опроштај, света принуђеног да се ослања само на себе и зато неизбежно пада и гине. И ето, ове ноћи ћемо чути вест о победи, вест о срећи, вест да се Бог помирио са људима, да је смрт побеђена. И душа нам је бесмртна, и ево, ово тело – и оно ће такође бити оживљено.
Јер како говори Писмо: „заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли“ (1 Кор. 15:20)
Први је Христос, а за Њим ће поћи сви! И сада ћемо заједно видети како ће се догодити велика експлозија смрти и запалити велики огањ бесмртног живота који се из Исусовог гроба шири по свим гробљима, по нашим телима и у нама пали огањ бесмртности. Наступиће дан када ће се тајни пламен разбуктати. Кнезу овога света – ђаволу, чини се да је све у реду: зло, нечистота, смрт. Међутим, испод тога букти тајни огањ васкрслог Исуса који се и неприметно шири у нашим срцима. Он преображава на почетку умове, затим вољу, а затим – осећања, захвата и тело. Ви сигурно знате да тела Светих нису подвргнута труљењу, да црпе силу нетрулежности од нетрулежног тела Исусовог.
У дан Васкрсења, Бог ће просто откинути трули покривач и чисти пламен вечности ће изаћи испод покрова времена. Сви ми заједно, обухваћени Божанским огњем, светлећи се и освећујући се, постали смо деца Божија, ушли смо у Његову славу.
Обећано нам је: „разумни ће се сјати као светлост небеска, и који многе приведоше к правди, као звезде вазда и довека“ (Дан. 12:3).
Једни ће се светлети као малене звезде, други као веће звезде, трећи као месец, четврти као сунце. Сва та светлост потиче од тајанственог, недостижног, живоносног гроба из кога излива нетрулежност. Нетрулежност душа, разума, тела и обнављање свега што постоји.
Хајде да чујемо речи светог Јеванђеља: А у први дан седмице дође Марија Магдалина на гроб рано, док још бјеше мрак, и видје да је камен дигнут са гроба. Онда отрча и дође Симону Петру и другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо гдје га положише. Тада изиђе Петар и други ученик, и пођоше ка гробу. Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра и стиже први на гроб. И надвиривши се, видје покрове гдје леже; али не уђе. Тада стиже Симон Петар за њим и уђе у гроб и видје покрове гдје леже. И убрус који бјеше на глави његовој, да не лежи са покровима, него посебно савијен на једном мјесту. Тада, дакле, уђе и други ученик, који први дође на гроб, и видје и вјерова; Јер још не знађаху Писмо да Он треба да васкрсне из мртвих. Онда се ученици опет вратише дома. А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И када плакаше надвири се над гроб и видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело Исусово. И они јој рекоше: Жено, што плачеш? Рече им: Зато што узеше Господа мојега, и не знам гдје га положише. И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса гдје стоји, и не знађаше да је Исус. Рече јој Исус: Жено, што плачеш? Кога тражиш? Она, мислећи да је градинар, рече му: Господине, ако си га ти однио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узети. Исус јој рече: Марија! Она, окренувши се, рече му: Равуни, што ће рећи: Учитељу! Рече јој Исус: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему. А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видјела Господа и да јој ово рече“ (Јн. 20:1-18).
Тако је прва Марија Магдалина у рану зору недељног дана, још у тами видела Великог Градинара – Исуса Христа, Градинара који је заиста Градинар рајског врта. Жена је прва чула речи проклетства прва и чује благу вест о опроштају и радости. Христос дозвољава да Му се обраћамо по имену и Бог нас зове нашим именом.
Многи желе да буду личности, јединствене, непоновљиве личности. И то је исправно. Међутим, човек може да црпи своју личност само из сагледавања лица Божијег. Само у Његовом лицу ми можемо наћи своју личност. Христос је небески Пастир који Своје овце назива именом. Сада васкрсли Исус зове своје и јавља им да је наступило време оздрављења личности. Дужни смо да свако од нас постане непоновљиво дете Божије.
Зато Господ и говори: „иди браћи Мојој“ (Јн. 20:17), зато смо ми браћа и сестре Исуса Христа – Сина Божијег. Зато што је захваљујући Исусовом Васкрсењу из мртвих, Он постао првородни међу многом браћом.
Постојао је тренутак када смо сви учествовали у Његовој смрти и Васкрсењу. Ушли смо у дубине вода у време Крштења, сишли у Његов гроб и изашли из воде, учествујући у Његовом Васкрсењу. Зато смо ми Исусова браћа и сестре, а Он – првородни међу нама. Имамо истог Бога Оца и зато ћемо Га прослављати, захваљивати Му и благосиљати Га. И сада видимо да смо добили дар, довезли су Благодатни Огањ од живоносног Гроба Господњег. И како говори древна црквена химна коју певају Грци: „Приђите, примите Светлост од невечерње Светлости и прославите Христа, Васкрслог из мртвих“. Примите Бесмртну Светлост од живог Бога! Благодатни Огањ из светог Јерусалима дошао је и до нас. Ми примамо живи пламен живоносног огња.
Замислите какву радост човек осећа који се буди здрав након месец дана тешке болести. Човек осећа неку силу која га испуњава, силу телесног живота. Пролеће је и ваздух се испуњава слатким мирисом – и тај мирис биљака такође усходи Творцу. Знамо шта се дешава када је човек оптерећен грехом, када га гризе савест, када у души осећа нечистоћу. Када човек исповеда своје грехе на исповести, он просто узлеће. И то је такође сила живота која обухвата човека. Сав тај живот се кроз нас излива кроз Васкрсење Христа Спаситеља.
Раније је човек такође имао некакав живот, живот трулежни, гнојав, распаднут, смртни, псеудо-живот који је обмањивао и тровао човека. Човек је јурећи за телесним задовољствима добијао заузврат истинску муку и за дух и за тело. Сада је наступило ново време, у људима се појављује нова сила, живот се обнавља. Ми заиста оздрављујемо, у нас се излива истинско здравље небеског Оца, у нас се излива цветање зашта као образац служе расцветали вртови након Васкрса.
И наша душа почиње да света јер је наступило пролеће за душу. Христос, Васкрсли из мртвих, излио је у нас силу да бисмо вршили врлине. Потребно је да будемо не просто бубалице који испуњавају правила, дужни смо да вршимо врлине, гледајући и разумејући Бога, имајући силу Божију за њихово испуњавање и будемо свесни лепоте врлине коју у нас полаже Бог. Врлине нису само спољашњи закони, већ својство Божанске природа која се излива у нас и снажи нас, преображава и освећује.
Међутим, ми осећамо још већу силу, силу која побеђује смрт. Видимо Мученике који певају и ликују у мучењима јер виде у себи силу која побеђује. Они знају да је древни чудовишни змај који је прождирао све људе (ђаво) убијен, разрушен, уништен, урушен изнутра. Сада је смрт згажена и живот тријумфује. Ми, будући причасни том животу, ликујемо и веселимо се јер се не бојимо смрти.
Спасење је засијало од гроба! Удубљујући се у тајну Васкрсења, погружавајући се у дубине живоносног гроба Исусовог, заједно осећамо и разумемо да немамо чега да се бојимо. Наша прошлост је очишћена и греси су нам опроштени. Какво је само блаженство знати да су твоја безакоња покривена, да греха више нема. Како је Господ обећао, тако је и учинио – Он је већ бацио наша безакоња у велику воду Крштења. Јер је велика милост Његова. Он нас је ослободио велики и древних тирана, ослободио нас сопствене зле тираније – наших грехова.
Не бојимо се садашњости јер знамо да је садашњост у рукама Господа. Не треба да паничимо ни гледајући у будућност јер као што Христос, Умрли и Васкрсли, неће умрети никада тако ћемо и ми за Њим, живети вечно. Будућност је потпуности у прободеним рукама Исуса, пробијеним Искупитељевим рукама који влада будућношћу, управља свим световима. Знамо да ми припадамо Њему, што значи да припадамо бесмртности. Већ сада нам је вечно блаженство доступно на земљи, само да не одступимо од Њега. На дан Васкрса ми се заиста радујемо и ликујемо, смрт је побеђена, пропаст је савладана, трулежност угашена, греси покривени, неверје уништено и светлост је засијала у нашим срцима.
Прићи ћемо сада тајанственој Вечери, тајном посвећењу, учешћу у тајанственим и невиђеним мистеријама Светога Духа, када ће нам Дух Божији дати да видимо, осетимо и постанемо учесници у највећој Исусовој Жртви, када Христос Самог Себе приноси на жртву Светој Тројици. Отац Небески прима Његову жртву и Дух Божији чини хлеб и вино Крвљу и Телом Христовим чинећи жртву савршеном. То је Чаша Пасхе, Чаша Вечног Живота, Чаша Победе, кроз коју Христос улази у нас, али не улази само Он.
Заједно са Њим у нас улази и Дух Свети, Дух Живота, Дух Животворни, Дух Који је васкрсао Христа из мртвих, Који нам даје силе да примимо Васкрслог Исуса.
Заједно са Христом у нас улази и Отац јер само кроз Христа имамо приступ Оцу, као што је Он и рекао: „Ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити.“ (Јн. 14:23)
Сада нам се открива ова велика тајна и ми ћемо бити учесници ове велике вечере, стајаћемо са страхом и трепетом, са љубављу и радошћу и светлети великом светлошћу да би Христос Васкрсли ушао у нас. Како је рекао Јован Богослов: „Безмерни океан светлости истиче из Васкрслог Исуса“ – да бисмо и ми били обухваћени тим бескрајним океаном. Хајде да заједно као лозе новог винограда будемо учесници тог Божанског весеља, будемо у Царству Христовом, певамо Га као Бога, Победника смрти.
Како је речено у Писму: „Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.“ (Пс- 119:175)
Христос Воскресе! Ваистину Воскресе!
„Лекције светости, стр. 10-17, Москва 2011“