Žitije eparhijalnog misionara, Novomučenika Nikolaja Varžanskog

Žitije eparhijalnog misionara, Novomučenika Nikolaja Varžanskog

Ispovednik vere koji je hrabro primio mučeničku smrt u dane progona Pravoslavne Crkve, Nikolaj Jurjevič Varžanski, rodio se 25. novembra 1881. godine u Ovručskoj oblasti Volinske gubernije u porodici činovnika, potomka počasnog građanina Georgija Varžanskog i njegove supruge Germinije Markelovne.
Kada je došlo vreme da se upiše škola, mladi Nikolaj je izabrao duhovnu školu. Ova odluka čoveka koji nije pripadao po poreklu duhovnom zvanju svedočio je o njegovoj duboko veri i čvrstoj želji da svoj život posveti Svetoj Crkvi…
Nakon završetka Duhovne seminarije Nikolaj Varžanski je 1903. godine upisao Moskovsku duhovnu akademiju, koju je završio 1907. godine sa stepenom kandidata bogoslovlja.
13. juna 1907. godine oženio je Zinaidu Neofitovnu, ćerku profesora Neofita Porfirjeviča Ljubimova, koji je primio mučeničku smrt za veru u septembru 1918. godine.
1908. godine određen je u početku za pomoćnika protivsektantskog misionara Moskovske eparhije, a zatim za moskovskog eparhijalnog misionara.
Za deset godina revnosnog truda u borbi sa učenjima protivnim Crkvi (pre svega sa sektama) mladi misionar je sazreo i pokazao se kao talentovani zaštitnik Pravoslavlja.
1908. godine u „Misionarskom pregledu“ (br. 6) objavio je tekst „Nova „univerzalna“ religija“ koju je zatim izdao kao zasebno izdanje (Spb 1908.). te iste godine izlazi njegov rad „Kako propoveda grof L.N. Tolstoj o Bogu“ (M. 1908) . Ovim izdanjem Nikolaj Varžanski je uzeo učešće u borbi koju su protiv tolstojevstva kao opasne jeresi vodili takvi istaknuti pravoslavni propovednici kao: sveti pravedni Jovan Kronštatski, sveštenomučenik Jovan Vostorgov i drugi. Nikolaj Varžanski, navodeći mesta iz knjiga L. Tolstoja dokazuje da je on panteista, koji odriče Boga Tvorca. Bez obzira na religiozne pojmove koje pisac upotrebljava, njegovo učenje je u suštini.
1909.-1910. godine on objavljuje niz članaka i brošura apologetskog sadržaja: „Protiv pijanstva telesnog i duhovnog (o „braći“ i „besednicima“) (M. 1909.): „O besmrtnosti duše. O suboti i nedelji“ (Počajev, 1910); „Crkva i sekte“ (Počajev 1910.). Neumornom borcu protiv anticrkvenih lažnih učenja pripada više od trideset velikih i malih knjiga.
Istaknuto delo protivsektantske misionarske literature bila je kapitalna knjiga Nikolaja Varžanskog „Dobro ispovedanje. Pravoslavni protivsektantski katihizis“ (Počajev 1910.; drugo izdanje i dopuna Moskva 1912; četvrto ispravljeno M. 1913; reizdanje M. 1998). Knjigu je lektorisao duhovni nastavnik autora, arhiepiskop (kasnije mitropolit) Antonije Hrapovicki koga je on nazvao „postojanim nadahniteljem“. Nikolaj Varžanski se takođe oslanjao na pomoć svog tasta, protojereja Neofita Ljubimova, koji je imao iskustva po pitanju apologetike i posedovao sopstveno misionarsko izdavaštvo. Radu nad ovim pravoslavnim protivsektantskim udžbenikom prethodili su narodni kursevi koje je držao autor pre svega u radničkoj sredini.
Drugo izdanje je sa posvetom: „Posvećujem knjigu iskreno voljenim pravoslavnim moskovskim radnicima“. Značajno je i duhovno-moralno raspoloženje sa kojim je pisana ta knjiga: „Ja sam sebi lično malo verovao, nisam davao mesto svesti o sopstvenom dostojanstvu i samoljublju, već radio isključivo za vatreno voljeno delo; mislim da je to dovoljno da uveri one koji ljube Istine i koji se podvizavaju za veru Jevanđelja da mi je potrebna njihova pomoć i da će mi pomoći svojim savetima i ispravkama, koji su neophodni radi punoće i jasnoće istinskog narodnog udžbenika“.
Dvadeset devet glava „Dobrog ispovedanja“ obuhvataju glavne tačke hrišćanskog učenja po kojima pravoslavni hrišćani vode borbu sa lažnim učenjima sektaša. Ceo materijal je predstavljen u obliku pitanja – odgovora, raspoređen u strogo sistematskom poretku: o jedinstvu istine Božije, o Crkvi, o izvorima izučavanja Hrišćanstva – Svetom Pismu i Svetom Predanju; zatim se govori o tajnama, hramu, svetom Krstu, ikonama, moštima, o poštovanju Božije Majke i Nebeskoj Crkvi, o molitvama za umrle i besmrtnosti duše.
Knjiga je imala ogromnu potražnju. Za deset meseci je otišlo pet hiljada primeraka prvog tiraža. Autor je dobio mnogo toplih zahvalnih pisama. Tako je đakon Antonije Romanenko pisao: „Upoznavši se sa Vašim rukovodstvom došao sam do zaključka da to prevazilazi sve što je do sada napisano. Slušao sam na kursevima u Ekaterinoslavu Dimitrija Ivanoviča Bogoljubova, on je nenadmašan u živoj besedi; čitao sam sva njegova dela, kao i mnoga druga, ali ono što sam našao u Vašim delima me je porazilo: takva originalnosti i svežina, popularnost jezika i sila utiska! Iskustva iz Vašeg rukovodstva u školama u kojima sam veroučitelj dali su predivne rezultate i može se reći, prevazišli sva moja očekivanja“.
Autor je dobio pismo i od Preosvećenog Silvestra (Oljševskog), episkopa priluškog, vikara poltavske eparhije: „Od sveg srca zahvaljujem za predivne misionarske knjige koje ste mi poslali. Vašim knjigama se koristimo jer su se jako dopale mojim saradnicima u delu misije. Neka Vas ukrepi Gospod da nastavite Vaše sveto delo“.
Knjiga „Dobro ispovedanje“ je bila visoko ocenjena i u recenzijama koje su objavljene. Harkovski eparhijalni misionar L.Z.Kuncevič, pisao je: „Iako je narodna literatura u vidu letaka kod nas slaba, zato su prošle godine mnogi misionari obogatili pravoslavne revnitelje solidnim rukovodstvima za vođenje polemičkih beseda. Tu pripada i knjiga „Dobro ispovedanje“. Za revnitelje Pravoslavlja ona je jako korisna…“ (Revnitelj, 1911. broj 1). U „Moskovskim vestima“ (1910. broj 273) primetilo se da autor knjige jednostavno i jasno, jezikom, potpuno shvatljivim za radničku klasu, izlaže hrišćanski pogled na svet. Praveći poređenje između pravoslavne hrišćanske vere i različitih lažnih učenja sekti, autor daje nepobedivo oružje za jeretičke zaključke svih mogućih vrsta, kojih toliko mnogo ima u poslednje vreme.
Njegova druga protivsektantska knjiga „Oružje pravde“ (M. 1910. drugo izdanje M. 1911. treće izdanje M. 1913. reizdanje Džordanvil 1993.) predstavlja jako dobar priručnik za vođenje protivsektantskih beseda. On sadrži mesta iz Svetog Pisma po tačkama i temama, po kojima sektaši imaju najaktivnije sporove, braneći svoje zablude.
Sem ovih priručnika, Nikolaj Varžanski je sastavio mali kurs o sektama za crkveno-parohijske škole: „Obrazac zdravog učenja“ (M. 1912. drugo izdanje 1914). Knjiga je izašla pod redakcijom istaknutog organizatora misionarskog dela, protojereja Jovana Vostorgova. Izdavaštvo „Vernost“ kojim je on rukovodio pomagalo je u širenju knjiga Nikolaja Varžanskog.
N.Varžanski nije ograničavao svoju misionarsku protivsektantsku delatnost teoretskim radom. On je mnogo i ubeđeno istupao pred najrazličitijom publikom, neumorno držao duhovne besede sa prostim narodom. Posebno je za radnike sa ciljem da ih duhovno obogati, privuče na društveno-korisnu delatnosti i odvrati ih od pijanstva, organizovao Društvo trezvenosti koje se nalazilo na Semenovskoj zastavi. Njegovo odeljenje se nalazilo u Visokopetrovskom manastiru.
Pored misionarskih napora. Nikolaj Jurjevič je takođe vodio administrativni posao koristan za Crkvu. Od 14. marta 1911. godine ostajući na dužnosti moskovskog eparhijalnog misionara-propovednika, bio je takođe na službi u kancelariji Svetog Sinoda. 1914. godine on postaje titularni savetnik i zbog svojih dela udostojava se da nagrada-ordena Stanislava i Ane trećeg stepena. Od 7. januara do 28. marta 1915., godine N. Varžanski je zauzimao mesto pojca u hramu svetog ravnoapostolnog Vladimira, u moskovskom eparhijalnom domu. Takođe je redovno predavao književnost na Moskovskoj duhovnoj akademiji.
Nikolaj Varžanski je bio jedan od aktivnih učesnika Petog sveruskog misionarskog skupa, koji se održavao od 25 jula do 5. avgusta 1917. godine u Bizjukovskom manastiru hersonske eparhije. On je učestvovao u razmatranju izlaganju kijevskog eparhijalnog misionara protojereja S. Potehina o savremenom položaju Pravoslavlja na Ukrajini u vezi sa aktivnošću rimokatolicizma i unijatstva. N. Varžanski je istupio protiv korišćenja nacionalnih osobenosti u religioznim pitanjima: „Ne sme se Pravoslavna vera zasnivati na nacionalnim osobenostima i na uticaju trenutka… Latinstvo je nemoćno kada smo mi snažni“. Takođe je učestvovao i u razmatranju izlaganja M.A. Kaljneva o savremenim sektama.
Na zasedanju Skupa 3. avgusta 11917. godine N.Varžanski je izabran u grupu od deset delegata na Svetom Pomesnom Saboru. U toku rada Sabora razmatralo se pitanje o uključivanju u sastav delegata Sveruskog misionarskog skupa (između ostalog i Varžanskog) ali se predlog o širenju sastava odbacio zbog mnogobrojnosti učesnika. Na Svetom Saboru N.Varžanski je ispunjavao obaveze u sklopu Odeljenja o spoljašnjoj i unutrašnjoj misiji i o crkvenoj disciplini.
30. maja 1918. godine Nikolaj Varžanski je uhapšen u stanu protojereja Jovana Vostorgova (koji je 2000. godine proslavljen kao sveštenomučenik) i zatvoren u butirski zatvor. Razlog njegovog hapšenja bez sumnje bila je njegova desetogodišnja plodna misionarska delatnost. Nikakvih političkih optužbi nije bilo. Očigledno da nije bilo krivičnog postupka protiv njega.
2./15. jula. 1918. godine Svjatejši Patrijarh Tihon se obratio Vrhovnom tribunalu zbog episkopa Jefrema (Kuznecova), protojereja Jovana Vostorgova, sveštenika Dimitrija Kornejeva i predavača Moskovske duhovne akademija, N.J. Varžanskog:
„Teški boravak u zatvoru kome se podvrgavaju već pola meseca preti potpunom razaranju njihovog zdravlja i teško da je izazvana zahtevom pravosuđa, jer njihovo pravovremeno javljanje na sud može biti obezbeđeno kako njihovim potpisima, tako i jemstvom pouzdanih ljudi. Nekoliko hiljada pravoslavnih koji blisko znaju zatvorenike su već predali molbu za njihovo oslobađanje iz zatvora, lično garantujući za njih. Znajući preosvećenog Jefrema, protojereja Vostorgova i sveštenika Kornejeva, kao dostojne služitelje Crkve i N.Varžanskog kao korisnog crkvenog delatnika pridružujem se molbi koju je podnelo nekoliko hiljada pravoslavnih za oslobađanje uhapšenih sa našim ličnim jemstvom da se optuženi neće sakriti ili odbiti da dođu.“
Iz vesti u „Vestima“ (1918., 28. juli, broj 159, str.2) poznato je da se za oslobođenje N. Varžanskog obraćao Lenjinu tast zatvorenika, protojerej Neofit Porfirjevič Ljubimov (sada sveštenomučenik). Sam Nikolaj Jurjevič je trezveno ocenjivao svoj položaj i video smrt koja se približavala. Iz zatvora je predao najbližima malu ikonu Majke Božije „Vzыskanie pogibših“. Na pozadini je napisano oproštajno pismo ženi i deci, koje svedoči o duhovnoj sili i moralnoj čvrstini čoveka koji se sprema da primi mučeničku smrt:
„Neka te sačuva i zastupi, pokrije Svojim Materinskim Pokrovom Prečista Zastupnica, Majka Svetlosti. Moli se draga Zinočka, golubice moja, Bogorodici. Ona će pokriti tvoje rano udovištvo i siročiće. Oprosti mi draga moja i moli se za mene“. Ispod teksta je dopisano: „Usrdno se molimo za drage strastoterpce, smireni jerej…(nečitak potpis) 1918. maj 24.“
19. septembra 1918. godine (po novom kalendaru) Nikolaj Varžanski je streljan na Kalitnikovskom groblju gde je bio i sahranjen. Sačuvala se fotografija sa krstom na njegovom grobu.

Dela N. J. Varžanskog

1. V čem vera L. N. Tolstogo, M., 1911 (pereizdanie s izmenennыm nazvaniem : „Kak propoveduet graf L. N. Tolstoй, M., 1908)
2. Dobroe ispovedanie. Pravoslavnый protivosektantskiй katehizis, Počaev, 1910 – 2-oe ispravlennoe i dopolnennoe izdanie, M., 1912; – 4-oe ispravlennoe izdanie, M., 1913;– reprint: M., 1998
3. Missionerskaя samozaщita, Harьkov, 1914 (otdelьnый ottisk iz ž. „Vera i razum“ za 1914 g.)
4. Novaя „universalьnaя religiя“, Spb., 1908 (otdelьnый ottisk iz ž. „Missionerskoe obozrenie“, 1908, №6)
5. O bessmertii duši. O subbote i Voskresenьe, Počaev, 1910
6. O bessmertii duši. Protiv sektantov-adventistov, Spb., 1911– 2-oe izd., Spb., 1912
7. O svяtosti Cerkvi Hristovoй (Opыt izъяsneniя i vыpiska iz vedeniя besedы), Spb., 1911
8. Obrazec zdravogo učeniя (Kratkiй učebnik po sektovedeniю). Pod redakcieй prot. Ioanna Vostorgova, M., 1911– 5-to izd., M., 1914
9. Oružie pravdы, M., 1910.
– 2-oe izd., M., 1911;
– 3-e izd. M., 1913;
– reprint: M., 1991;
– reprint: Džordanvilь, 1993.
10. Sočineniя. Cerkovь i sektы, Počajev, 1910.

NAPOMENE:

1. Ponovo izdana pod nazivom „V čem vera L.N. Tolstogo“, M., (1911); SPb., 1912.
2. Varžanski N., Dobro ispovedanje, M., 1998. s.
3. Reagovanja na knjige moskovskog eparhijalnog misionara, Nik. Jurjev. Varžanskog – dodatak drugom izdanju knjige „Dobro ispovedanje“. „Dobro ispovedanje“, M., 1912.
4. Tamo.
5. Kao i Varžanski, život završio mučenički: streljan od boljševika 1918. godine.
6. Dela Petog sveruskog misionarskog skupa, M. 1917, str. 15.
7. Zastupanje Svjatejšeg Patrijarha nalazi se u „“Sledstvennom dele“ prot. Jovana Vostorgova.

Rubrika: Misionarska literatura, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Komentari (1)

Povratni Link | RSS Feed Komentari

  1. Jana Juri kaže:

    Neka nas sve sačuva i zastupi, pokrije Svojim Materinskim Pokrovom Prečista Zastupnica, Majka Svetlosti, molitvama svetih ispovednika jedine prave vere Pravo-slavne, novomučenika Nikolaja i Neofita, sveštenomučenika Jovana i pravednih Jovana Kronštadskog i Jovana Beogradskog i Bitoljskog, Šangajskog i Sanfranciskog i blagočestivog vladike mitropolita Antonija Hrapovickog,„postojanog nadahnitelja“ u vremenu prošlom, sadašnjem i budućem. Amin. Bože daj.

    U Hristu
    jana

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *