Prepreke na putu ka pravoslavnosti – Protojerej-stavrofor Andrej Filips

Prepreke na putu ka pravoslavnosti – Protojerej-stavrofor Andrej Filips

Protojerej Andrej govori o problemima sa kojima se svi susrećemo u našem životu u Crkvi. Veliki kvalitet razmišljanja vrednog prote-misionara u Engleskoj jeste pre svega u činjenici da je definisao uzroke problema koje vidimo oko nas u velikoj meri, ali je, što je veoma važno, ponudio i rešenja. Ovaj tekst nam pomoći ne samo da shvatimo zašto i kako neko u našoj okolini razmišlja i postupa na određeni način, već pre svega i nama samima, da vidimo da li i u kojoj meri kod nas postoje prepreke o kojima govori o. Andrej Filips.

* * * * *

Danas je skoro pa uobičajeno čuti da je neko „postao pravoslavan“. Zapravo, to znači da se neko „prisajedinio Pravoslavnoj Crkvi“. Jedna stvar je prisajediniti se Crkvi da bi postao formalni član Tela Hristovog. Međutim, sasvim druga stvar je postati pravoslavan iznutra, to jest primiti unutar sebe duboki i realni crkveni duh i način života. Iako ovde na Zapadu, većina pravoslavnih sveštenika ne prima ljude isuviše brzo u Crkvu i bez odgovarajuće katihizacije, čak i pri takvom prilazu u budućnosti dolazi do rasipanja. Na primer, prethodnih godina smo imali prilike da vidimo desetine ljudi koji su se prisajedinili Crkvi, ali ipak nisu postali pravoslavni što se vidi iz otpadanja od vere i odlaska u različite sekte, kultove ili para-crkvene grupe. Sem toga tako nešto se može dogoditi, kao što smo videli, na žalost i nakon decenije formalnog članstva u Crkvi.
To se tiče ne samo mnogih anglikanaca koji su, nakon gašenja početnog entuzijazma, otpali od Pravoslavne Crkve, već se odnosi i na Ruse, Grke i sve ostale. Poznajem jednog Rusa koji je druga generacija u Londonu, koji je pre više od 30 godina primio obrezanje i postao Judejac. I još jednog ruskog profesora prve generacije koji je krstio svoju decu u Anglikanskoj crkvi jer smo, kako je rekao, „sada u Engleskoj“. Sa druge strane više od šest sveštenika londonske eparhije Anglikanske crkve su Grci – Kiprani. Rodivši se i odrastavši u Engleskoj, oni su odavno već odlučili da je Pravoslavlje samo za Grke, a pošto su oni sada Englezi – treba da budu anglikanci. Može se navesti bezbrojno mnoštvo primera odstupanja od vere. Između ostalog da se ukaže i na veliki broj predstavnika druge i treće generacije Rusa u Francuskoj koji su postali rimokatolici.
Šta je prepreka da čovek postane pravoslavan u pravom smislu reči? U čemu greše ti ljudi? Da bismo shvatili ovo, otrebno je da pogledamo na ovo pitanje pre svega u svetlosti četiri osobine Crkve, koji su ukazani u našem Simvolu vere. U njemu se Crkva definiše kao Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska. Upravo u svetlosti ovih osobina treba da pronađemo i odgovor na naše pitanje.

Intelektualizam protiv jedinstva

Jedinstvo Crkve se razilazi sa intelektualizmom. Njemu su posebno podvrgnuti novoobraćeni u zapadnim zemljama. Intelektualizam je izazov jedinstvu Crkve, pošto je svakom intelektualcu svojstvena naklonost raskolu, stremljenje da se svi dele na sledbenike i protivnike, oni koji govore da su Pavlovi, Apolosovi ili Kifini, ali ne i Hristovi. (Vidi 1 Kor. 1:12). Ne smemo da zaboravimo da su svi veliki jeretici (jeresijarsi) bili intelektualci – od Jelina i gnostika u prvom veku do Arija i Nestorija. Pa i do današnjeg modernizma i obnovljenstva neognostika. Uticaj ovih poslednjih je posebno jak u zemljama ruske emigracije, posebno u Francuskoj i SAD, ali takođe i u Belgiji i Engleskoj.
Intelektualistička tendencija dolazi izvan Crkve, od nepravoslavnog sveta. Tamo se obično smatra da vera može biti shvaćena samo uz pomoć razuma ili intelekta. Taj racionalizam je neprijateljski raspoložen prema crkvenoj percepciji saglasno kojoj verujemo i znamo, iz iskustvѕ, da znanje ne dolazi iz palog ljudskog razuma, već iz očišćenog srca. Zaista, samo nakon što se srce očisti putem ujedinjenih posta, molitve i Tajni, razum ili intelekt može biti prosvećen. Drugim rečima, u Crkvi znanje dolazi kroz borbu sa gresima i sticanja vrlina u saglasnosti sa zapovestima, a ne samo kroz isprazno knjiško znanje. Ovo poslednje u stanju je jedino da obmane i pretvara svoje naivne žrtve u samo-obmanjene igračke satane, pretenciozne umnike koji izazivaju podsmeh ili žaljenje od drugih ljudi.
Intelektualizam deli jer njegovi sledbenici u svojim grupicama i klanovima rade protiv jedinstva Crkve. „Isus Hristos je isti juče i danas i u vijekove“ (Jevr. 13:8). Jedinstvo može postojati samo ako ostanemo verni Predanju, nasleđu koje je povereno Svetima, koje moramo da čuvamo (vidi. 1 Tim. 6:20). U svakomj novotariji sa sigurnošću možemo pronaći duh intelektualizma koji je tuđ Živom Bogu i Crkvi Njegovoj.

Spiritualizam protiv svetosti

Svetost Crkve se razilazi sa spiritualizmom. Spiritualizam meša istinsku duhovnost sa čulnom obmanom koja se rađa od gordosti. To je jedno od najslabijih mesta ruske emigracije. Međutim ona se danas može uočiti i u sektaštvu grčkih starokalendaraca. Taj duh je donesen u Crkvu izvana, od najrazličitijih svetovnih, „duhovnih“ teorija i čudnih filosofija poput antroposofije i genonizma, sekti i guruizma. Tu se sve forme projave bestelesne oblasti postojanja koja je naseljena zlim dusima (koji su bez materijalnog tela) doživljava i prihvata sa iluzijom da su u pitanju anđelska, a ne satanska javljanja.
Najkarakterističniji predstavnik ovog pravca je Evgraf Kovalevski. Međutim, on je bio najpoznatiji od mnogih slučajeva ove duhovne bolesti koja je bila posebno snažna među predstavnicima ruske emigracije iz Pariza koji su je sa sobom doneli iz Sankt Peterburga. Mnogi od njih su se prisajedinili Crkvi, ali su sa sobom doneli i bolesti koje su pokušavali da prošire u crkvenoj sredini. Oni ne shvataju da interesovanje za „duhovnost“ nije isto što i istinska duhovnost koja predstavlja rast u vrlinama. Interesovanje za duhovnost može biti veoma opasno, jer je satana takođe duhovno biće. To se posebno vidi u slučaju interesovanja za nepravoslavnu ili nehrišćansku duhovnost kao naprimer za „franciskanstvo“ (koje je kako su ne jednom primećivali ruski Svetitelji 19. veka duhovna zabluda). Ili pak interesovanje za muslimansku, hinduističku ili budističku „duhovnost“.
Spiritualizam sa svojim razovaploćenim, neognostičkim gubitkom centra je pronašao očigledno otelotvorenje u ikonografiji mnogih predstavnika ruske emigracije Pariza. Odsustvo jasnoće u njihovim ikonama ukazuje na taj duh. On predstavlja lažnu svetost, pa čak i ne svetost uopšte, već nedostatak sposobnosti da se pronikne u Crkvu zbog prisustva duha o kome govorimo.

Filetizam protiv sabornosti

Sabornost Crkve se razilazi sa filetizmom. Taj termin je formiran od grčke reči koja označava rasu. Može da se prevede kao „rasizam“, ponekada se prevodi na engleski kao „nacionalizam“ ili „etnicizam“. Ta pojava je posebno rasprostranjena među Grcima i drugim balkanskim pravoslavnim narodima koji su preživeli vladavinu turskog jarma. Eto zašto je filetizam upravo bio prvo definisan i osuđen na Carigradskom saboru u 19. veku. Ipak ni drugi pravoslavni hrišćani takođe nisu bezbedni od filetizma. Videli smo ne malo sličnih primera u Ruskoj Zagraničnoj Crkvi ali u drugim delovima Ruske Pravoslavne Crkve.
Koliko god to bilo paradoksalno videli smo filetizam u njegovoj najopasnijoj formi među pravoslavnima koji su se obratili iz anglikanstva. Kod kojih se, naprimer, koristi samo engleski jezik sa krajnje beznačajnim, simboličkim korišćenjem stranih reči koje su teške za izgovor. Takođe nalazi mesto i prefinjena i štetna varijacija anti-grčkog, anti-rumunskog i anti-ruskog rasizma. Nedavni primer za to je zahtev nekih američkih novoobraćenika da imaju „američkog patrijarha“. Da li to označava kratko ošišanog, bezbradog američkog episkopa, koji propoveda sa žvakom u ustima? Ono što nam je potrebno su sveti patrijarsi, dok njihova nacionalnost uopšte nema ni najmanji značaj. Ako nema svetosti, kako se bilo ko može spasiti? Nacionalnost uopšte nije kriterijum.
Filetizam ili kako ga nazivamo, rasizam, isključuje pravoslavne koji ne pripadaju naciji većine u jednoj ili drugoj Pomesnoj Crkvi. Sasvim nedavno i nedaleko od našeg Kolčestera otkrili smo slučaj kada je jedna grupa prognala pravoslavnog Engleza sa bogosluženja i opštenja je nije bio „dovoljno potaman da bi bio jedan od nas“. Očigledno je da su svetla kosa i plave oči bili dovoljni za odlučenje. Takođe znamo za slučaj kada je ne-Srbima bilo zabranjeno da celivaju ikonu Svetog Save, jer se on „može poštovati samo od Srba“. Sličnih slučajeva ima isuviše mnogo da bismo ih ovde pomenuli sve. Filetizam govori i deluje protiv sabornosti, to jest osobine Crkve da je prisutna u sva vremena i u svim mestima. On deli po nacionalnom priznaku i sprečava kanonsko rešavanje problema pravoslavnih dijaspora sa njihovim paralelnim „jurisdikcijama“ ili eparhijama na jednoj i istoj teritoriji. Rešenje tog problema je očigledno: do ruske revolucije 1917. godine jedinstvo je postojalo u Severnoj Americi gde su različite nacionalnosti bile objedinjene u jednu zajedničku eparhiju. Oni koji su tada narušili to jedinstvo biće strogo ispitivani na Strašnom sudu na kraju vremena.

Estetizam protiv apostolstva

Apostolstvo Crkve razilazi se sa estetizmom. To znači da dubina crkvenog učenja koje su propovedali i pokazali Apostoli u svom ispovedanju i mučeništvu protivreči površnom odnosu prema crkvenom životu. Ljudi koji dolaze u Crkvu da zapale sveću, dobro čine jer su tu. Međutim, oni su tu samo na nekoliko minuta. Danas takav estetizam, na žalost, predstavlja najozbiljniji problem jer to zlo „nominalnog hrišćanstva“ dotiče većinu pravoslavno krštenih ljudi. Svi oni koji na Crkvu gledaju kao na varijantu pozorišta i dolaze privučen lepim pojanjem, ikonama i mirisom tamjana – gube ono što je najvažnije.
Estetizam gleda na Crkvu kao na emocionalno iskustvo koje se može dobiti na 20 minuta – nekoliko puta godišnje. On je lišen shvatanja velikih duhovnih i moralnih istina Raspeća i Vaskrsenja, Iskupljenja. Crkva postoji jer je utvrđena na krvi Mučenika i stradanjima Ispovednika. Bez stradanja ne bi bilo ni Crkve, Tela Hristovog utemeljenog na Krvi Hristovoj. Ne bi bilo Evharistije utemeljene na Njegovom Telu i Krvi. Površni prilaz crkvenom životu karakterističan je za nominalne hrišćane i ne dovodido pravednog, da ne govorimo o svetom načinu života. A sudiće nam se po tome kako smo proveli naš život, a ne po našim, neizbežno nečistim, emocijama.
Estetizam deluje protiv apostolstva Crkve jer protivreči dubini duhovnog iskustva Apostola koji su se trudili i stradali radi dobra čovečanstva, sećajući se da je glavni Apostol – Sam Hristos, Koga je poslao Otac radi iskupljenja roda ljudskog. Estetizam u potpunosti ignoriše našu životnu obavezu u vezi sa velikim duhovnim i moralnim istinama koje svi pravoslavni hrišćani treba da ovaplote u svakodnevnom životu.

Zaključak

Ovo su četiri osobine koje definišu Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu, koje su objedinjene u jednoj reči: Pravoslavna. Eto zašto je za nas reći „Pravoslavna Crkva“ isto što i izgovaranje osobina „Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva“. Eto i zašto ako upadamo u jedan od nabrojanih „izama“: intelektualizam, spiritualizam, filetizam ili estetizam neizbežno otpadamo od Pravoslavne Crkve.
Hajde da se čuvamo i pazimo na sebe, da budemo budni u odnosu na ove četiri zablude.

Budite trezveni i bdite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere.“ (1. Petr. 5:8)

http://www.pravoslavie.ru/put/30182.htm

Ključne reči:

Rubrika: Iz iskustva misionara, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *