O strahu Božijem – Sveštenomučenik Danil Sisojev

O strahu Božijem – Sveštenomučenik Danil Sisojev
Želimo da podelimo sa vama ‘beleške’ iz besede oca Danila Sisojeva o strahu Božijem. Ispod njih možete naći i ruski original i, ako razumete ruski jezik, poslušati i sami mudro rasuđivanje ovog velikog misionara Crkve. Da li je ‘drugarski odnos’ sa Bogom dobar, kako se boriti sa pomislima očajanja i gordosti, šta je uzrok muške ‘krize srednjih godina’, kakav treba da bude naš odnos prema svakodnevnim brigama i još mnogo toga korisnog možete pročitati u beleškama sa njegove besede, jer svako ko želi treba da se upozna sa nasleđem Hristovog Mučenika, bez obzira što ne zna ruski jezik. Ovo je naš mali doprinos tome.

 

* * *

 

– pojam straha Božijeg danas nije popularan, „drugarski odnos“ prema Bogu je nedostojan hrišćanina, ne može a da se ne nazove bezobrazlukom.

– početak premudrosti je strah Božiji – ove reči su toliko važne da se pominju u različitim knjigama Pisma – Psaltir, kod cara Solomona, Proroka, Apostola. Ova misao proniče celu Bibliju.

– strah Božiji je uslov za početak hrišćanskog života, čovek koji se dotakao Božanskog života ne može da se ne boji, ne može da ne drhti.

– ljudi koji govore da ne treba početi sa strahom već sa ljubavlju pokazuju:

1. Da nisu čitali Svete Oce;

2. Da se nikada nisu sreli sa realnim, stvarnim Bogom.

– čovek u susretu sa Bogom drhti od ogromne slave, dodira sa njom.

– strah Božiji se pokazuje na nekoliko načina, najniži oblik je strah od kazne, potpuno neophodan od njega sve počinje, ako ne počne sa njim, uopšte nije ni počelo. On je za početnike i on vremenom prolazi.

– objašnjenje reči Ap. Jovana da ljubav izgoni strah – u pitanju je strah roba i strah najamnika. David govori u psalmima da je strah Gospodnji čist i da ostaje zauvek, to je strah sina.

– Sveti Lestvičnik: umnoženje straha Božijeg je početak ljubavi. Isto: ko nema straha je ili ispunjen ljubavlju ili je mrtav dušom.

– čak i Svetitelji koji su dobili uverenje od Duha da će biti spaseni nastavljali su da se boje jer su imali primer Jude koji je otpao kao Apostol.

– čoveku pomaže ne prosto sećanje na smrt već na ono što se dešava nakon smrti, na posmrtnom sudu.

– danas je stvorena cela kultura zaboravljanja smrti, pri čemu što je čovek stariji više se trudi da je zaboravi.

– sećanje na smrt ne remeti životnu radost kako neki pogrešno misle, već upravo suprotno, pomaže da se pronađe prava, autentična životna radost. Međutim, smeta ‘radosti’ pijanstva ili razvrata.

– mantije sveštenika i monaha su zato i crne da nas podsete na smrt koja će doći kod svih.

– sećanje na smrt pomaže postepenom umiranju za zlo.

– strah od smrti je svojstvo naše prirode koje potiče od neposlušnosti Adama i Eve. Niko ne želi smrt, čak se i životinje boje. Niko ne želi razaranje svoje prirode.

– Hristos se bojao smrti (Getsimanski vrt) da bi pokazao da je istinski čovek, ali nije drhtao od nje, nije paničio zato što je panika od smrti znak nepokajanih grehova. Upravo zato savremeni ljudi toliko i drhte od smrti jer imaju nepokajane grehe za koje ne žele da se pokaju, za svoja zla dela, ne žele da isprave svoj život. Zato toliko i drhte.

– najneophodnije su misli o smrti, Svet Lestvičnik ih poredi sa hlebom, koliko je hleb važniji od druge hrane, toliko su misli o smrti važnije od drugih.

– ako su nas uvredili treba da kažemo sebi „Umreću noćas, pa šta ako su me uvredili?“

– ljudi stariji, koji žive kao udovci ili udovice umesto da se raduju, tuguju zbog svog stanja. Treba da se raduju jer mogu da se posvete vrlini, da se mole i čuvaju svoj um.

– muškarci su u krizi srednjeg doba upravo zato što se neprirodno, panično boje smrti, užasnuti. Zato i bludniče da bi sebi dokazali da još imaju snage. Žene se zato farbaju da slučajno ne pokažu sede vlasi.

– pravi strah od smrti je strah od osude na Hristovom Sudu, a ne strah od prekida života.

– iskusan u duhovnom životu je čovek koji svaki dan očekuje smrt, a svet onaj ko je želi svakog trena. Sveti Lestvičnik želi smrt zato što zna da ga Bog čeka. Kao Ap. Pavle u poslanici Filipljanima.

– ovu želju su imali i Mučenici: „Umreću i biću sa mojim Gospodom i niko nas više nikada neće odvojiti. Biću sa Njim zauvek.“

– neko želi smrt iz očajanja, to privodi samoubistvu što je neoprostiv greh , greh koji je potpuno odvratan u očima Božijim.

– zašto nam Bog unapred nije dao da znamo vreme smrti, da bismo se tako bolje pripremili? Sveti Jovan Lestvičnik odgovara da bi tako svi ljufi odlagali pokajanje i krštenje do zadnjeg trena, a onda bi nas duga navika greha koja je postala druga priroda činila neispravljivim. To je odgovor na pitanje zašto Bog krije vreme smrti od ljudi.

– ako ti demon šapće da nisi grešan da je sve u redu, odbacuj takve pomisli, ali ako te pomisao baca u očajanje, da ti Bog neće oprostiti, onda se sećaj milosti Božije.

– svetovne brige su potpuno nepotrebne sa tačke gledišta Biblije i Otaca zato što njih treba da ispunjavamo ali njima ne smemo da priklanjamo svoje srce.

– sećaj se smrti, ne prejedaj se i smiri se pred Bogom.

– kada čovek ne tuguje zbog mogućnosti da se na Sudu sa njim dogodi strašna tragedija, čovekov razum zaslepi, ne vidi ni sebe ni druge. Ljudi se i ne slažu međusobno, zato što su zaboravili na smrt.

– svaki dan treba da otplatimo Bogu, da se ne zanosimo da ćemo se moliti Bogu kad odemo u penziju.

– ne možemo da živimo ni jedan dan pobožno, ako ne budemo mislili da nam je to poslednji dan u životu.

 

 

 

Ključne reči:

Rubrika: Nasleđe oca Danila

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *