„Naši bogomoljci – ne odbacujte ih…“ – (jedna napomena sveštenicima) – Sveti Nikolaj Žički

„Naši bogomoljci – ne odbacujte ih…“ – (jedna napomena sveštenicima) – Sveti Nikolaj Žički

U svakom hrišćanskom narodu osetio se posle rata po neki osobiti religiozni pokret. Ovi pokreti mahom su ponikli u prostom narodu, no ovde-onde i među učenim svetom. Seljačka Francuska, u vreme rata i posle ovoga, toliko se približila ponovo crkvi, da je nereligiozna Vlada Francuske pohitala, da obnovi diplomatske odnose sa Vatikanom.

U Velikoj Britaniji, u Velsu, pojavio se među rudarskim radnicima jedan neobičan propovednik, prost ugljarski radnik, po imenu Smit. Izjutra, pre ulaska u rudokope i uveče po izlasku iz istih, mnoge hiljade radnika sticale su se oko ovoga Smita, da čuju njegovu vatrenu reč o Hristovom Jevanđelju, kao jednu osnovu za rešenje i radničkog pitanja i sviju drugih pitanja, koja potresaju veliku imperiju englesku.

Rusija je, izgleda, pravi vulkan od religioznih pokreta. Samozvani gospodari Rusije, koji su obećali pretvoriti i kamen u hleb i koji su uspeli da izvrše obratno čudo, tj. da pretvore hleb bogate Rusije u kamen, još su više zatresli taj ognjeni vulkan. Na stranu sa ruskim mužikom. On je poslednjih godina ubijao i pljačkao, po primeru svojih učitelja, i time prošao prvi period života Raskoljnikova; u period pokajanja i popravke. Ali religiozni pokreti među inteligencijom Zapada mogu se klasifikovati u spiritizam i teosofiju. Najinteresantniji religiozni pokret pak među ruskom inteligencijom naziva se „Evrazija“ (Evropa—Azija). Sadržina tog pokreta sadrži se u ovome: Evropa predstavlja manju vrednost, Azija veću; no ujedinjene — predstavljale bi punu vrednost. Otuda poklič: natrag ka pravoslavnoj crkvi; ona je korektura za evropski ključ, za misteriju Azije. Alfa i omega ruskog naroda je pravoslavlje, vele Evraziti.

Da li postoji kakav religiozni pokret u srpskom narodu? Među takozvanom, „inteligencijom“ od toga nema ni traga ni glasa. No u narodu ima. Prost narod nikad nije zadovoljan samo zemaljskim carstvom, ma kakvo i ma koliko ono bilo. Po svom neugašenom božanskom instinktu on uvek teži ka nebeskom carstvu. Kod nas postoji nazarenstvo, postoji spiritizam, postoje raznovrsne sekte. U svim tim taborima oceća se sada življe komešanje posle rata. No sve to skupa ne zaslužuje imena jednog ozbiljnog religioznog pokreta. I u sve to umešana je agitacija i novac sa strane.

Jedini ozbiljan, spontan i potpuno idealistički pokret na polju religije u našoj zemlji jeste pokret bogomoljski.

Ko su bogomoljci? to su još neizbrojani i neorganizovani ljudi i žene, od Čuruga do Bitolja — na hiljade i hiljade njih — koji najusrdnije poste i mole se Bogu: nedelju praznuju i pričešćuju se, propovedaju pokajanje i skori dolazak Spasiteljev. Neki od njih tumače snove i znake. Neki ostavljaju kuću i porodicu i odlaze u monaštvo. Oslovljavaju se „braćom“ i „sestrama“. Na bogosluženja dolaze u grupama. Na bogosluženjima kleče i uzdišu, celivaju krst i ikone. Sa velikom zapovešću očekuju, da li će se njihov sveštenik rešiti, da im kaže reč o Bogu, da objasni jevanđelje. — Ah, samo da se hoće rešiti i promolviti bar rečicu: braćo i sestre Gospod je blizu! No, rešenje najteže, najmučnije, najređe!

Ako im progovori, oni ga obasipaju pohvalama s blagodarnošću. Ako li ne, oni se posle službe, skupljaju pred crkvom, da „završe službu“, to jest da čuju propoved svojih proroka. Ovi proroci — prosti seljaci, sa dugom bradom i kosom — vade iz džepa Novi Zavet, od upotrebe već pohaban i umašćen, i čitaju i govore, po ceo sat čita i govori, dok svi ne zaridaju od pokajanja i umilenja; duže čitaju i govore nego što je služba trajala. Boje li se pak vraždebne intervencije policije ili — žalosti moja — samoga sveštenika, oni posle službe žurno hitaju kući jednoga od njih, i tu, bez prezanja i skraćivanja „završavaju službu.“

Zašto sveštenici, u čijim parohijama ima bogomoljskog pokreta, a u čijoj ga nema? — ne pišu dopise o to­me u crkvenim listovima? Da bi se ceo ovaj stihijni pokret razjasnio. Da bi se ispravio tamo, gde se, ma čijim nehatom, iskrivio. Da se ne bi ozlovoljio protiv crkve tamo gde je crkva zlovoljna protiv njega. Da žetvu ispred našeg praga, ne bi požnjeli sektaši i jeretici.

Teško je objasniti, zašto se mnogi sveštenici drže rezervisano i indiferentno prema ovim svojim najrevnosnijim posetiocima hrama, prema ovim molitvenim hrišćanima, zbog kojih ne bi morao da stoji nijedan žandarm na ulici, niti da visi i jedan katanac na košu. Prilikom mojih razgovora sa ovim ljudima često sam čuo šaptanje sveštenika: „versko ludilo“, ili „jurodivi.“ Pre svega versko ludilo kao bolest uistini, postoji.

No „versko ludilo“ može da bude i stvar potpuno relativna. Ja sam čuo za jednoga dobrog čoveka u Beogradu, koji je samo ovda-onda dolazio u crkvu i čije celo Vjeruju sastojalo se u izjavi: „Ja ne verujem u Boga“, — čuo sam gde se kaže: „On ima versko ludilo.“ Što se tiče „jurodivih“, treba zagledati u Mineje i izbrojati sve jurodive, koje sveta crkva slavi kao svetitelje. Jednom prilikom neki sveštenik učinio je ovu primedbu: „Kako se oni mogu smatrati religioznim, kad ne znaju ni azbuku iz teologije?“ Na ovakvu neznalačku primedbu može se samo odgovoriti: jedno je religija, drugo je teologija. Religija je događaj, teologija — opis i komentar toga događaja. Ne može događaj sam sebe komentarisati. Oni sveštenici pak, koji su, kao pop Tufegdžić u Mačvi i prota Velja Belopavlić u Čačku, prigrlili ovaj pokret, osećaju se olakšani u svojoj pastirskoj službi u našem narodu. Ja bih se više radovao, da je ovaJ pokret zahvatio naše varoši nego sela. Jer selo brže podržava varoš no varoš selo. No makar da je i u selu, treba mu se radovati a nipošto ignorisati ga i odbacivati.

Jer u poslednje dana Bog uvek izliva cvoj Duh na sinove i kćeri, koji se drže Njega. A poslednji dani su uvek oni dani, u kojim ljudi čine poslednje napore, da svojom sopstvenom snagom i pameću, van Boga i protiv Boga, „urede stvari“, „reše pitanja“, „ustanove sreću“, „organizuju društvo“, „donesu zakone.“ To su dani kao teški koraci po dubokom pesku. Ljudima izgleda da putuju napred, no pesak se migolji, noga se kliza i vraća uvek na isto mesto. Što god veća napregnutost čisto zemaljske mudrosti, to veća degeneracija srca — veća sebičnost, i gordost, i strah. U te strašne dane pomračenosti i agonije, Životvorni Duh Božji, po sili cvojoj, i milosti Oca, i mudrosti Sina, traži otvorene duše po zemlji, da se ulije u njih i da ih oživi i osvetli.

Bogomoljci buncaju, to je istina. Nešto nebesnog vina ušlo je u njih, i to ih je uzbunilo i zbunilo. A trezveni sinovi zemlje govore uvek logično, i to je istina. I prvi su hrišćani buncali, dok je Rim bio logičan. I logika zemljanih poronula je u zemlju, dok je „buncanje“ hrišćana oživelo svet u one mrtve dane, u one „poslednje dane.“

Starajte se, dakle, da razumete bogomoljce. Uzdržite se od bacanja kamena na njih, jer možete lako udariti Hrista. Ne odbacujte ih da oni vas ne odbace.

(SVETI VLADIKA NIKOLAJ Sabrana dela, knjiga 15, str. 11-14 , GLAS CRKVE, 1997)

Rubrika: Iz iskustva misionara, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Komentari (2)

Povratni Link | RSS Feed Komentari

  1. Vojislav zograf kaže:

    Pomaže Bog.

    Situacija je i sada slična, samo što nema toliko bogomoljaca koji su tako organizovani.

  2. toma kaže:

    Pomaže Bog!

    Prelep tekst!
    Čitao sam ga već pre i rado ga čitam i sada.
    A i citiram njegove delove tek da vernici vide na kakve sve akcije ih Gospod Bog poziva.

    brat Toma

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *