Misli o organizaciji katehizacije… – (II deo) – Đakon Georgije Maksimov

Misli o organizaciji katehizacije… – (II deo) – Đakon Georgije Maksimov

Dužina, forma i sadržaj katehizacije

Oni koji žele da prime Krštenje u svesnom uzrastu moraju lično da prođu katehizaciju. Što se tiče krštene dece, pošto je u sadašnje vreme učešće kumova u vaspitanju dece krajnje beznačajno, važniji je rad sa roditeljima. Zato je dobro ako je makar jedan od roditelja prošao katehizaciju. Izuzetak (krštenje deteta bez katehizacije rođaka) se može učiniti samo u slučaju ako su oba roditelja ucrkvenjeni ljudi.
Savremeno iskustvo katehizacije pokazuje da je katehizaciju najbolje držati u vidu beseda (od 3 do 5) sa tim da priprema ne traje više od mesec dana. Da bi čovek mogao da dublje postane svestan i da oseti svoj izbor. Najbolje je držati besede jednom nedeljno.
Na prvom susretu treba kratko upoznati slušaoce sa sadržajem svih beseda, njihovim vremenom i trajanjem.
Katehizaciju treba da drži pripremljen čovek – ili sveštenik ili mirjanin-katehizator. U svakom slučaju je potrebno sveštenik održi jednu od tih beseda, a nakon beseda za oglašene – jednu besedu – ispovest – o svom životu i putu ka Veri.
U prvoj besedi sa ljudima koji žele da se krste treba saznati za motive. U slučaju neophodnosti treba zamoliti čoveka da odloži Krštenje (naprimer, pri Krštenju radi očuvanja zdravlja).
Svaki katehizator je obavezan da predaje oglašenima ne svoje ideje i mišljenja, već osnove pravoslavne hrišćanske vere i morala – ono što su, po reči Svetog Vikentija Lerinskog „sledili uvek, svi i svuda“. Zabranjeno je mešanje Hristovog učenja sa bilo kakvim ljudskim ideologijama, ličnim mišljenjima, „novim tokovima“, lokalnim tradicijama, političkim, kulturnim i drugim pogledima. Neophodno je propovedati upravo Hrista, a ne svoj ukus i mišljenje, da bi katehizator mogao kao apostol reći: „Jer ja primih od Gospoda što vam i predadoh“ (1 Kor. 11:23). Pamteći da je „hrišćanskoj skromnosti i dostojanstvu svojstveno predavati potomcima ne svoje, već čuvati primljeno od predaka“ (Prepodobni Vikentije).
Za vreme katehizacije neophodno je obratiti pažnju na glavno i ne baviti se izlaganjem drugostepenih pitanja, osobenosti i posebno mišljenja koji nemaju jednoglasno i očigledno svedočanstvo drevnih Svetih Otaca i predstavljaju sporna pitanja. Po apostolskoj reči: „slaboga u vjeri primajte, bez raspravljanja o mišljenjima“ (Rim. 14:1).
Pri katehizaciji treba voditi računa o uzrastu, socijalnom statusu, nivou obrazovanja, psihološkim osobenostima, a takođe moralnom i kulturnom razvoju čoveka. Istine vere će biti dostupne slušaocima ako se iznose jednostavnim jezikom, neopterećenim specijalnom leksikom, zasićenim životnim primerima.
Važno je voditi besedu u vidu dijaloga. To pomaže boljem usvajanju materijala, a katehizatoru pomaže da shvati na šta više treba obratiti pažnju u opštenju sa konkretnim ljudima. Kako im pomoći da povežu sopstveno životno iskustvo sa biblijskim shvatanjima.

U besedama se obrađuju sledeće teme:

1. Vera i neverje, pravilno shvatanje Boga. Smisao života čoveka u svetlosti Vere.

2. Greh i pokajanje.

3. Hristos – Spasitelj. Promisao Božiji.

4. Zapovesti i molitva.

5. Crkva i Tajne.

Čovek koji je prošao katehizaciju i koji želi da pristupi Tajnama Crkve mora kao minimum:

1. Imati živu veru u Boga, znati osnovne pravoslavne dogmate (u obimu Simvola Vere) i prihvatati ih kao Istinu. Shvatati koji su glavni izvori vere (Pismo i Predanje).

2. Znati osnovne zapovesti Božije i imati čvrstu nameru da se živi u saglasnosti sa njima. Makar u opštim crtama shvatati šta je greh, strasti, kako se sa njima boriti, šta je svetost i vrline – kako ih steći.

3. Redovno se moliti, znati osnovne molitve (makar „Oče naš“, „Trisveto“, „Care Nebeski“, „Dostojno jest“, njihov smisao). Imati shvatanje o Crkvi kao o Telu Hristovom i o svom mestu u Njoj.

4. Pročitati makar jedno Jevanđelje i stremiti osmišljavanju svog života u njegovoj svetlosti. Pročitati Žitije Svetitelja koji će nakon Krštenja postati nebeski zastupnik.

5. Shvatiti duhovni smisao Tajne Krštenja (kao sjedinjenja sa Hristom i predavanje svoje volje u Božije ruke), prethodno se upoznati sa činom Krštenja. Imati predstavu o osnovnim bogosluženjima i Tajnama Crkve.

Praktični saveti u sprovođenju katehizacije

Uvođenje sistema katehizacije biće uspešnije, ako bude praćena maksimalnom dostupnošću informacije o neophodnoj pripremi. Kao prvo, za to je potrebno još pri ulasku u hram postaviti opis poretka katehizacije pred krštenje, njene obaveznosti i smisla.
Drugo, kod čoveka koji dežura u hramu ili prodavca u crkvenoj prodavnici treba da postoji slična instrukcija sa opisom kako usmeriti i prijaviti čoveka na katihumenske besede. Vreme održavanja tih beseda mora biti fiksirano i nepromenljivo. Biće korisno ako dežurni uspe da podeli ljudima koji se prijave za katehizaciju kartice sa opisom mesta i vremenom održavanja katihumenskih beseda.
Svi oni koji žele da prime Krštenje prijavljuju se u posebnom časopisu (sa telefonima za kontakt ako su odrasli ili roditelja, ako su deca). U tom časopisu se prati sprovođenje beseda i datum vršenja Krštenja (ili razlog odustajanja).
Čini se korisnim da se katihumenima daju specijalna svedočanstva o prolasku katehizacije (i sledstveno, dopuštanja Tajnama), ili dodati red o prolasku katehizacije u standardnom obrascu krštenice. Pritom čovek koji je sprovodio proces katehizacije, treba da potpisom potvrdi katehizaciju.
Ljudi koji iskreno žele Krštenje ali objektivno nemaju mogućnosti da posećuju katihumenske besede u određeno vreme, treba obezbediti individualne razgovore u vreme koje im odgovara. Ti razgovori imaju isti plan i sadržaj kao i zajedničke besede. U izuzecima je dopušteno ostaviti čoveku mogućnost da izuči Veru kasnije, izabravši katihetsku brošuru ili knjigu. Nakon čitanja bi trebalo sprovesti ispitivanje da se proveri usvojenost sadržaja.
Pored beseda, katehizacije bi trebalo da uključi i „domaće zadatke“. Osim čitanja Jevanđelja (makar jednog) za vreme katehizacije čoveku je neophodno da dotakne svetootačko nasleđe kroz čitanje kratkih odlomaka iz dela Svetih Otaca. Takve hrestomatije treba da budu centralizovano pripremljene u okviru cele Ruske Pravoslavne Crkve.
Da bi pomogli katehizatorima sa jedne i osigurali oglašene od gorepomenutih propusta u propovedi vere sa druge strane, neophodna je razrada opštecrkvenih katehizatorskih programa. Takođe i sredstava i metodičkih predloga, kratkih brošura, pravljenje njihovih audio-verzija i kratkih filmova sa katehizatorskim sadržajem.

http://www.eparhia-saratov.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=10175&Itemid=3

Rubrika: Misionarska literatura, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *