Мисионарска свест светог Николаја Мирликијског Чудотворца
Честитамо свима велики празник великог Светитеља наше Цркве – светог Николаја. У овом одломку из беседе свештеномученика Данила Сисојева можете сазнати какав је мисионар био сам свети Николај и какву је мисионарску свест имао. Свети Николај је радио оно што неки од православних данас мисле да раде „само секташи“, примењивао „секташке технике“, „понашао се као да је Јеховин сведок“. У ствари велики Светитељ није могао мирно да гледа како људи гину ван Цркве и цео живот свој ставио на служење Цркви, желео да што више људи приведе у Лађу Спасења. Верујемо да је то један од разлога зашто га је Господ толико прославио и прославља до данас.
* * * * *
„…У Житију светог Николаја описује се страшни догађај. Николај је дванаест година био пастир у тамници. У време Диоклецијанових прогона 304. године био је бачен у тамницу. Све које су бацали у тамницу Николај је учио хришћанству, у тамници је служио Божанску Литургију, бодрио мученике који су ишли у смрт за Христа. Молио се да и њега Господ удостоји мученичког краја, али му Господ није услишио молитву. Изишавши на слободу свети Николај је потврдио своје пастирство учећи хришћане вери и чувајући их од лажних учења. Многи мисле да добар пастир треба да буде само добар али не и строг. Међутим, добар пастир ако види да је овца кренула да једе отровну траву дужан је да узме прут и да је отера са тог места. Овца ће узнемирено блејати, говорити да су нарушена њена уставна права, али ће ипак, остати међу живима. Пастир је дужан не само да проповеда Јеванђеље, већ и да обуздава јереси.
Житије Николаја Чудотворца говори да је изишавши из затвора на слободу одмах наишао на Савелијеву јерес. Живео је у трећем веку свештеник Савелије који је учио да су Отац, Син и Свети Дух – једна и иста личност. Не три „Ја“, не три самосвести, већ један Бог, Који ставља три маске. Против овог лажног учења које противречи Јеванђељу устао је свети Николај и врло брзо га искоренио. Штавише, показао је своје пастирство јер је, као и Христос, отишао у туђе двориште.
Како се код нас често према људима из секти? Говоре да су то лоши људи, који разарају културу, одвајају људе од породице, државе – све ово је тачно! Они су заиста разрушитељи.
Међутим, шта треба да ради истински пастир? Он је дужан да приведе секташа у Православље. Како говори један наш савремени мисионар, отац Олег Стењајев: која је победа најбоља над сатанистима? Када сатаниста постане православни хришћанин!
Управо је тим путем пошао свети Николај Мирликијски. Отишао је у заједницу маркионита, јеретика који су одбацивали половину Библије, цео Стари Завет, беседио са два епископа-јеретика и, обративши их у Православље, присајединио Цркви и читаву њихову заједницу.
Пастирска ревност светог Николаја се показала и у односу на незнабошце. Он није сматрао да хришћане треба да се ограниче својом заједницом. Након прекида гоњења на хришћане он је окупио целу своју хришћанску заједницу и отишао на незнабожачки празник Артемиде. На том празнику је око идолишта незнабожачке богиње почео да пева хришћанске песме. Демони који су били у идолишту су истог тренутка побегли. Свети Николај је ушавши, разорио идолиште и на његовим рушевинама подигао хришћански храм у коме је касније и био сахрањен. Овај храм се и до данас сачувао, налази се у турској области Анталија…“
„Уроки святости“, Москва 2011. стр. 227-229
Рубрика: Мисионарска литература, Христови мисионари
