Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 13. Вазнесење Христово

Током четрдесет дана након васкрсења Свога, Господ се сусретао са ученицима Својим и говорио им о Царству Божијем. Нови Завет нам преноси десет таквих јављања васкрслога Христа апостолима и женама мироносицама.

Свети Григорије Палама каже да – када јеванђелист Матеј говори о мироносицама које су виделе Господа. под речима: Друга Марија – мисли на Пресвету Богородицу. Свети Григорије даље истиче да се са васкрслим Господом, пре свих сусрела Пресвета Богородица, и да се једино она удостојила да додирне пречиста стопала Његова. И завршава говорећи да се прво ради ње отворио животодавни Гроб Његов, јер је због ње и кроз њу отворено за нас све што је горе на небу и доле под земљом.

* * * * *

Четрдесет дана након Свог васкрсења. Господ се вазнео на небеса и сео са десне стране Оца. О овом великом догађају Христос је два пута јасно говорио ученицима Својим. Први пут, говорећи са Никодимом[1]. рече: Нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човјечији који је на небу. Други пут им је о томе говорио на дан Тајне вечере: Изиђох од Оца, и дошао сам на свијет; опет остављам свијет, и идем Оцу.

Истовремено им је објавио да ће заједно са њима бити Дух Свети, Утешитељ. Ипак је раздвајање ученика од њиховог вољеног Учитеља било испуњено болом. Као што им је и Сам рекао, туга је испунила срца њихова. У часу када се Христос узносио на небо, послао је два анђела да утеше ученике због одвајања од Њега. Они стадоше близу њих и рекоше: Овај Исус који се од вас вазнесе на небо. тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо.

* * * * *

Вазнесење Христово на небо јесте и узлазак природе људске на небо. Након овог догађаја читаво небо је постало достижно за човека који живи по Богу. Свети Григорије Палама каже да се Исус Христос, онако како је и сишао на земљу, не мењајући место већ снисходећи нама, тако и успео на небеса, не идући Божанством – већ је горе устоличио нашу људску природу коју је узео на себе оваплоћењем Својим.

Свети Златоусти прославља дан вазнесења Господњег, говорећи: „Ми људи, који смо се показали недостојнима и земље. данас смо се успели на небеса и приближили престолу Божијем. Овај усход људске природе на небо, који се кроз Христа збио, јесте потврда да се Бог спријатељио са родом људским.“

* * * * *

Христос, дошавши на земљу и поставши човек, није престао да се стара о спасењу нашем, све до Крста и Гроба.

А након свог васкрсења, пошто je човека начинио пријатељем и домаћим Божијим. својим вазнесењем на небо, узвео је човека у близину Божију. Темељ ових добара јесте дан вазнесења. Јер је Христос, узевши оно одабрано од природе људске. тј. своју сопствену природу људску. њу принео Богу и тим својим приносом Христос је сав род људски учинио благословеним.

Свети Златоусти наставља говорећи: „Када је Бог Отац примио Синовљев принос, удивио се дару ради достојности Онога који је дар принео, тј. Христа. јер принос беше неокаљан. Тако га је примио из руку Његових. и сместио близу Себе рекавши му: ‘Седи са десне стране мени.’ Којој је природи рекао Бог: ‘Седи са десне стране мени’? Оној. која беше чула реч: ‘Земља си, и у земљу ћеш се вратити.’ Обрати пажњу на то где се човек налазио и где се успео: није било нижег места да сиђе, нити пак вишег да узиђе, од онога на које га је узвео Христос.“

* * * * *

Свети Никодим Агиорит каже да је циљ божанске икономије да нас узведе на небо, јер тамо је наше истинито спасење. и тамо треба да примимо најслађе виђење сведоброг Владике нашег. Потребно је пак да збацимо велики терет да бисмо се узнели на небо… Ако не одбацимо свако страстољубље, свако частољубље, и уопште сваки труд овоземаљског живота. не можемо се успети на небеса. Ако пак деламо у складу са заповестима Божијим. Христос који седе са десне стране Оца, привући ће нас к Себи, свемоћном благодаћу Својом.


НАПОМЕНЕ:

  1. Никодим није био један од апостола. него фарисеј, члан Синедриона. За разлику од других фарисеја, он је поверовао у Христа (прим. прев).

Рубрика: Uncategorized

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *