Jeromonah Grigorije Svetogorac – Isus Hristos (Besede izgovorene na radiju) – 10. Opšte vaskrsenje vernih

Čudo preobraženja Hristovog se dogodilo četrdeset dana pre Njegovog Raspeća. Trebalo bi, shodno tome, da ovaj praznik proslavimo tokom svete Četrdesetnice, ali pošto je ovo period žalosti i pobožne tuge, bogonosni oci su odredili da ovaj praznik proslavljamo šestog avgusta, tj. četrdeset dana pre Vozdviženja Časnog Krsta.

Jevanđelski odeljak o preobraženju jasno pokazuje povezanost ovog događaja sa Raspećem Hristovim, pa kaže: „Dok se Hristos molio, iznenada se pojaviše dva čoveka, i govoraše s Njim, a to behu Mojsej i Ilija. koji se pokazaše u slavi, i govorahu o ishodu Njegovom. koji je imao da se ispuni u Jerusalimu.“

I bogoslužbene pesme praznika nam govore: „Pre raspeća Tvoga Gospode, pošto si poveo trojicu učenika koje si Ti izabrao, popeo si se na goru Tavor, da im pokažeš slavu Svoju.“ Gospod je izabrao Petra, Jakova i Jovana, jer su mu oni bili bliski, u času stradanja u Getsimaniji. Tako da se, pošto vide veličinu slave Hristove, ne uplaše stradanja Njegovih.

Tako nas najsvetliji događaj iz života Hristovog vodi Njegovom stradanju i Krstu.

Na početku Strasne sedmice[1] dogodila su se dva značajna događaja: Vaskrsenje Lazara i pobedonosni ulazak Hristov u Jerusalim.

Vaskrsenje Lazarevo, koje se zbilo u četvrti dan nakon njegove smrti. jeste predznak svetlonosnog vaskrsenja Hristovog i potvrda opšteg vaskrsenja svih ljudi. Tako u ovaj dan pevamo: „Opšte vaskrsenje, pre stradanja Svoga potvrđujući, iz mrtvih si podigao Lazara. Hriste Bože.“

Vaskrsenje Lazarevo jedna je od projava istine da je Hristos savršeni Bog i savršeni Čovek. Kao čovek, plakao je zbog usnuća svog prijatelja, a kao Bog vaskrsao ga je iz mrtvih. Zaplaka Isus. piše jevanđelist Jovan. Zaplaka, gledajući lice Lazarevo i strašne posledice greha za čoveka. Zaplaka gledajući ikonu Božiju kako je izgubila svoju prvobitnu lepotu. Istovremeno je zaplakao gledajući bol Marte i Marije[2].

Molitva koju je izgovorio Hristos vaskrsavajući Lazara neoboriv je dokaz Božanstva Njegovog: Oče, blagodarim ti što si me uslišio! A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me ti poslao. Kada ovo reče, Hristos pozva mrtvaca da izađe iz groba: Lazare. iziđi napolje!

Sveti Grigorije Palama govori da kao što je prilikom prvog stvaranja Otac rekao Sinu: Da stvorimo čoveka, i Sin to ču, tako i sada, pri novom stvaranju čoveka, Sin reče a Otac ču i ožive Lazara. Ovo pokazuje saglasnost Oca i Sina. Jer Sin se molitvom obratio Ocu radi naroda. a ne kao da nad Njim ima vlast i gospodstvo.

Zbog svega što se dogodilo na grobu četvorodnevnog Lazara, svi su shvatili da je Hristos Tvorac i Obnovitelj[3] čoveka. On je Gospod života i smrti kao što je na drugom mestu Sam potvrdio, malo pre nego što je učinio ovo čudo, govoreći: Ja sam vaskrsenje i život.

* * * * *

Hristos, koji je vaskrsenje i život, pošao je dobrovoljno u stradanje i smrt – dan nakon proslave vaskrsavanja Lazara, proslavljamo Hristov ulazak u Jerusalim.[4]

Gospod je ušao u Jerusalim, sedeći na magaretu, a narod ga je radosno pozdravljao. Ljudi su prostirali svoju odeću po putu kojim je išao. držeći palmove grančice, pevali su Pobeditelju smrti rečima: Osana! Blalosloven koji dolazi u ime Gospodnje!

Svim ovim što se dogodilo prilikom ulaska Gospodnjeg u Jerusalim, ispunilo se proroštvo: „Iz usta odojčadi načinio si sebi hvalu, Gospode, da uništiš neprijatelja i tužitelja čovekovog, tj. đavola.“ Đavo zaista jeste neprijatelj i tužitelj, jer kada je survao ljude u greh, onda ih je optuživao kod Boga i tražio od Njega da ih kazni.

* * * * *

Sveti Nikodim Agiorit, tumačeći pesme praznika Cveti, piše: „Neka bi dao Bog da i mi prostremo odeću našu pred Hrista, tj. da plot podredimo Duhu. Neka bi dao Bog da i naša buduća dela budu na slavu Božiju, kao što su bila i dela onih pre nas koji su sledili Hrista. Postanimo prvo pobednici naših strasti i tako pođimo u susret pobeditelju Hristu, da bismo se ovom pobedom i milošću Božijom udostojili Carstva nebeskog.“


NAPOMENE:

  1. Tj. poslednje sedmice Velikog posta, kada se sećamo Stradanja Hristovih (prim. prev.).
  2. Sestara Lazarevih (prim. prev.).
  3. Ο
    Αναδημιουργος = Onaj koji stvara iznova (prim. prev.).
  4. Tj. Cveti, kako se ovaj praznik kod nas naziva.

Rubrika: Uncategorized

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *