„I Angeli će nas na krilima podići na nebesa…“ – Sveštenomuč. Danil, Juri Maksimov

„I Angeli će nas na krilima podići na nebesa…“ – Sveštenomuč. Danil, Juri Maksimov


Oko nedelju dana pre tragedije u hramu Apostola Tome sa ocem Danilom putovali smo po Srbiji. To je bila njegova prva poseta ovoj pravoslavnoj zemlji i ona je ostavila veliki utisak na baćušku i očarala ga. Sećam se kako se radovao kada smo mi – odmah nakon sletanja – posetili manastir Krušedol, gde se nalaze mošti Svete Angeline, nebeske zaštitnice njegove najmlađe kćeri. Sećam se kako je insistirao da posetimo Sremske Karlovce, prelepi evropski gradić, koji čini se, skoro da se nije izmenio za poslednjih sto godina. Sećam se kako smo noću šetali po Kalemegdanu – beogradskoj tvrđavi i kako smo pod sitnom kišom išli a hramu, ostavljajući iza sebe kule i zidove koji su se svetleli na pozadini mračnog neba…
U vreme tog puta sa ocem Danilom smo imali dva zajednička nastupa. Prvi, koji je uredila Janja Todorović, u radio-emisiji „Hram“ na Radio Beogradu 2, 11 novembra 2009. godine. Pitanja nam je postavljala voditeljka – Dušanka Zeković. Nakon intervjua ona je poklonila ocu Danilu disk sa kopijom našeg intervjua. Otac Danil mi ga je pružio, rekavši: „Ako želiš – uzmi. Ja sam prvih godina sakupljao to, a zatim sam prestao.“
Uzeo sam taj disk i nakon dolaska, gledajući po stvarima, ostavio sa drugim poklonima iz Srbije. Nedelju kasnije čuli su se pucnji u hramu Apostola Tome, i oca Danila sa nama više nema, on je primio mučeničku smrt za Hrista i otišao u Gornju Otadžbinu kuda je stremio ceo život.
Nakon sahrane mog dragog duhovnog druga, sa kojim sam se znao više od deset godina, našao sam taj disk i preveo naš zajednički nastup – jedan od poslednjih nastupa oca Danila, koji je napravio tačno osam dana pre ubistva. I sam sam se pri tom zadivio koliko se on snažno odnosi na ono što se dogodilo. U intervjuu su bile dve osnovne teme – pravoslavna misija i smrt hrišćanina. Navodim taj tekst niže i mislim da mu nisu potrebni dodatni komentari.

* * * * * *

Naši današnji gosti su otac Danil Sisojev, starešina hrama Apostola Tome u Moskvi i Juri Maksimov, predavač na Moskovskoj Duhovnoj Akademiji, koja se nalazi u Lavri Svetog Sergija Radonješkog. Prvo pitanje gospodinu Maksimovu: kakva je danas situacija sa međureligioznim dijalogom na prostorima velike Rusije, posebno u vezi sa Pravoslavljem i islamom?


Juri Maksimov
: U Rusiji muslimani predstavljaju 9% stanovništva. To su najrazličitiji narodi, odnosi između njih i Pravoslavnih u istoriji i danas su bili i dobri i loši. Vi znate da su se poslednjih godina dogodila dva velika vojna sukoba – na Kavkazu i u Čečeniji. Situacija je u početku bila u mnogome nalik na situaciju na Kosovu i Srbima nije neophodno podrobno govoriti šta to znači i do kojih to stradanja dovodi, i zato odnosi između Pravoslavnih i muslimana ponekada bivaju napeti.
Naravno ima različitih muslimana i ovde je, na moj pogled, takva zakonomernost: ako musliman nije mnogo obrazovan u svojoj veri on biva pre dobar čovek, a ako se musliman ozbiljno odnosi prema izvorima svoje religije, ako izučava njene propise i pokušava da ih ostvari u svom životu, neretko upravo od takvih ljudi izlaze ekstremisti. To je pitanje i izazov – kako da živimo u svetu sa takvim ljudima? I kako Crkva može da odgovori na taj izazov? Gospod je tako uredio da oni žive na tim zemljama i da živimo zajedno sa njima. I Gospod nam otkriva takav put – da im propovedamo Jevanđelje i da ih učinimo pravoslavnim hrišćanima. Naprimer, otac Danil Sisojev, koji je sa nama, jednom je u Pravoslavlje obratio ženu muslimanku koju su pripremali da postane šahida („mučenica“ za veru – prim. prev.), to jest da bi ona mogla da učini teroristički napad, i ubivši sebe, ubije i druge. Ali ona se krstila i postala dobra hrišćanka, koja ne nanosi zlobu nikome i ne pokušava da ubije nikoga. Takvo zadivljujuće čudo koje čini Gospod jeste put zahvaljujući kome naši neprijatelji mogu da postanu naša braća. Mi se trudimo da propovedamo muslimanima i mnogi od njih se odazivaju i postaju Pravoslavni.

Sledeće pitanje je za oca Danila. Kada kod nas ovde govore o Rusiji, govore o Rusiji pre i posle perestrojke. Recite nam, molim vas, kakva je sada, nakon tih promena duhovna realnost u Rusiji?

Otac Danil: Mislim da se u Rusiji sada događa raslojavanje društva. Jedni izabiraju Pravoslavlje, drugi, saznavši o njemu, odbacuju veru, odbacuju Hrista. Eto kakvo se raslojavanje događa, koje nije bilo ranije, za vreme perestrojke. Jedno od najpozitivnijih promena u životu Crkve je to što je Crkva počela aktivno da se bavi misionarskom delatnošću.

A šta se podrazumeva pod misionarskom delatnošću? Ovde, u Srbiji, inoslavni govore da je Pravoslavna Crkva statična, da nije dovoljno misionarska i da malo učestvuje u socijalnim kontaktima.

Otac Danil:
Kada govorimo da Crkva mora da bude misionarska, mi se sećamo da je Sam Spasitelj, Gospod Isus Hristos zapovedio svim hrišćanima da propovedaju Jevanđelje svim narodima, bez izuzetka. I zato je Crkva obavezna da nosi Reč Božiju za sve ljude. Ona mora da bude aktivna, a ne statična. I to što se događa u Ruskoj Crkvi označava da se ona vraća apostolskom korenu. Stotine sveštenika i mirjana naše Crkve propovedaju i na ulicama, i ulaze u skupove sektaša, i u džamije, i mnogi se zatim obraćaju Hristu. Mislim da sve Pravoslavne Crkve moraju da idu i javljaju Jevanđelje ljudima. Mi ne smemo da se zadovoljimo onim što sada imamo. Hristos ima još mnogo ovaca koje nismo pronašli. Na parohiji imam porodicu muslimana sa Kavkaza koji žele da prime krštenje, i oni su mi govorili: zašto našim precima niste došli vi, pravoslavni hrišćani, zašto oni nisu saznali za ovu istinu? Zašto tamo, u Dagestanu, mi nikada nismo slušali o ovome? Nama se često čini da tobož, mi ništa ne možemo da uradimo, ali to nije tako. Pravoslavna Crkva može i ona čini veoma mnogo za obraćenje. Neki govore, da Sam Gospod dovodi u Pravoslavnu Crkvu. Da, Gospod dovodi Sam, ali kroz nas, i ako mi sa vama dovedemo čoveka do krštenja, pokrićemo mnoštvo grehova, kako je rekao Apostol Jakov. Mi ćemo dobiti ogromnu nagradu u Carstvu Nebeskom ako obratimo ljude pokajanju. I više od toga; kada se Crkva zanima propovedanjem Jevanđelja onima koji su van Nje – čak i iz drugih naroda – sama Crkva se podmlađuje, jača i cveta, jer joj tada Duh Sveti daje silu, da bi nosila misiju i svom narodu takođe.
Neki govore: u početku obrati svoj narod, zatim ćeš ići drugima; ali Gospod nije tako govorio. Ako imamo komšiju – muslimana, rimokatolika, protestanta – zašto on do sada nije pravoslavan? Jer mi znamo da van Crkve nema spasenja, i da ti ljudi, ako ne uđu u Pravoslavnu Crkvu poginuće zauvek, oni će poći u večni oganj. Kod nas je, eto, bio problem sa Čečenijom, i neki govore: kako mi možemo da propovedamo Čečenima? Ali ja ću reći ovako: Čečen, koji pronađe Hrista biće bolji hrišćanin, čak i od običnog čoveka koji je iz tradicionalne pravoslavne porodice. Ja sam imao poznanika vahabita – Čečena, koji je došao da me obrati u islam. I mi smo sa njim rešili da pronađemo: gde je istina? Ja sam u toku dva meseca govorio o hrišćanstvu i nakon toga me je pitao: „A zašto još nisi predložio da me krstiš?“ Ja mu govorim: „Ako veruješ, onda se možeš krstiti“, i on se krstio. Sada se zove Aleksandar.

Kakav je odgovor Crkve na socijalne probleme, koji su, kako mislimo, isti sa problemima u Srbiji? Znamo da ima mnogo bogatih, nepravedno bogatih, a sa druge strane – mnogo siromašnih ljudi. Čovek je ne samo duša, već i telo, i kako pomagati siromašnima? Nije li misionarsko delo ako obratimo nekog bogataša i ubedimo ga da pomogne siromašnima?

Otac Danil: Naravno, svaki sveštenik se susreće i sa veoma bogatim i veoma siromašnim ljudima. I zaista, misija Crkva se sastoji, između ostalog, i u socijalnoj pomoći. U Moskvi postoji bolnica, koja je u posedu Crkve, uz pomoć i bogatih. U Rusiji ima nekoliko desetina pravoslavnih dečijih domova. Crkva brine o bolnicama – u Moskvi o svim bolnicama. I to u mnogome zahvaljujući moskovskom svešteniku, ocu Arkadiju Šatovu, mnogi bogati pomažu siromasima. Postoje čitavi programi za takvu pomoć. Sem toga o svim staračkim domovima takođe brine i Crkva. Mnogi naši volonteri idu do siromašnih. I naravno, Crkva se aktivno suprotstavlja nepravdi koja se događa u društvu. I Svjatejši Patrijarh Aleksej, i Svjatejši patrijarh Kiril ne jednom su istupali sa molbama bogatima da podrže siromahe. I njihov priziv je bio uslišen. Kao rezultat, zahvaljujući Crkvi mnogi ljudi dobijaju i pomoć, neophodnu za telo.

Preda mnom je knjiga oca Danila Sisojeva, koja se zove „Instrukcija za besmrtne, ili šta činiti, ako sve ipak umrli?“ Recite nam oče, kakve su to instrukcije?

Otac Danil: Pravoslavna Crkva zna ne samo da je čovekova duša besmrtna, već zna kako se odvija smrt, kako se pravilno pripremati za smrt, i šta se događa nakon smrti. Mislim da treba početi sa time – kako se pripremati za smrt. Mi svi znamo da ćemo umreti – sutra možda. I važno nam je da imamo mesto gde ćemo poći, da imali dom iza groba. Taj dom gradimo svojim dobrim delima. Uz pomoć milostinje mi prenosimo tamo riznicu. Kada se družimo sa ljudima, kada ih molimo za molitve, i tim više, kada ih obraćamo u Pravoslavlje, imamo te ljude za zaštitnike na tom putu. Naravno, svako delo moramo da činimo u ime Hristovo, inače neće imati nikakvu cenu. Ali pri tome se treba truditi da bi nam naši bližnji pomogli kada budemo umrli.
Posebno je važno da bi nam naši rođaci pozvali sveštenika pred smrt. Jer često biva da ljudi umiru, a rođaci čak ni ne zovu sveštenika, da bi ih ispovedili i pričestili, i ljudi bez pripreme ulaze u večnost. Zato savetujem da u testament unesu ovakvu stavku: „Ako mi naslednici nisu pozvali sveštenika pred smrt, neće dobiti nikakvo nasleđe.“
I kada čovek umire, susreće se sa angelima. Angeli Božiji pomažu čoveku a demoni ga napadaju i plaše. Pre dve nedelje ispovedao sam umirućeg i video kako ga demoni napadaju. To nije šala, to je zaista tako. Samo Pravoslavna vera i sila Časnog Krsta, a posebno Sveto Pričešće mogu da zaštite takvog čoveka. Zato ako vas nakon smrti napadaju demoni, prekrstite se, recite: „Gospode Isuse pomozi!“ Posebno prizivajte Prečistu Bogorodicu. Ona brzo štiti od demona. I zatim, nakon smrti, dižite se ka nebesima, ne brinite se o zemlji, brzo bežite Bogu, jer vas tada demoni neće moći napasti. Na mitarstvima demoni zadržavaju one koji su privezani zemlji. One koji isuviše misle o zemnom. Ako je čovek stremio Bogu ceo svoj život, on neće ni primetiti te napade. Ali setite se da će vas demoni obmanjivati uz pomoć greha sujete. Kako su Makariju Velikom, kada se podizao, demoni govorili: „Pobedio si nas“ Pobedio si nas!“ Ali on je odgovarao: „Još nisam“ – i tek kada je ušao na vrata raja, on je rekao: „Sada sam vas pobedio silom Isusa Hrista:“ tako isto i mi ranije treba da se pripremamo i da sebe tako usmerimo da se ne bi hvalisali i da ne bi bili uhvaćeni tamo. Kada dođete u raj – a ja bi želeo da svi naši slušaoci dođu u raj – idite do ljubljenih Svetitelja. Zato se još na zemlji sprijateljite sa njima, sa Svetim Savom, sa Svetom Petkom, sa Svetim Nikolajem – u tom slučaju svi oni će vas, može biti, čak i susresti nakon smrti. A zatim kada se poklonite Bogu, Gospod će vas poslati da pogleda pakao. Jer mi često mislimo da je greh prijatan i sladak, a Gospod govori: pogledaj čime će se on završiti. Zato se Crkva pojačano moli za ljude tokom 40 dana nakon smrti. Zato što se u to vreme događa poslednje ispitivanje duše. Bližnji ovde mogu pomoći i milostinjom i čitanjem Psaltira – mislim da svi naši slušaoci već znaju to, ali nije na odmet da to ponovimo. Neki naši bližnji postupaju nepravilno: oni isuviše novca troše na gozbe, na okupljanja, a bolje bi bilo da ta sredstva podelimo siromasima, i oni bi se molili za nas. Posebno će naravno, da se mole za nas oni koje smo priveli u Pravoslavlje. Naprimer, oni bivši muslimani, rimokatolici, protestanti, koji su postali pravoslavni zahvaljujući vama – svi oni će se moliti za vas. I Angeli će nas na krilima podići. Pamtite da je život – škola, a raj – univerzitet. A istinski život će početi nakon Strašnog Suda. Zato se nadam da ćemo se dobro pripremiti za to da večno živimo u radosti.

A kako je moguće zaslužiti raj?

Raj je za nas zaslužio Isus Hristos. Bez krsne smrti Spasitelja svi mi bi pošli u pakao. Tako svi nekršteni i sada idu u pakao, jer nisu dobili pomoć od Krsta Gospodnjeg. Mi dobijamo spasenje kao dar, kroz Krštenje, ali sebi usvajamo spasenje, to jest, činimo ga svojim, kroz dobra dela. A silu za dobra dela nam daje Sveto Pričešće, koje moramo da primamo što je moguće češće, ne češće od jednom dnevno, ne ređe od jednom mesečno.

Hvala Vam za ove instrukcije za besmrtnost, a sada bi želela da postavim pitanje gospodinu Maksimovu o značaju i neophodnosti misionarske delatnosti u svetu.

Juri Maksimov: želeo bih da počnem sa malom pričom iz drevnog Žitija Svetog Apostola Tome. U njemu se govori da kada su apostoli bacali žreb, u koju zemlju ići, Apostol Tomi je dopala – Indija. On je bio veoma ogorčen i govorio je: „Gospode gde god želiš, samo ne u Indiju“. On nikako nije želeo da krene u toliko daleku i tuđu zemlju da tamo propoveda Reč Božiju. Tada se Gospod Isus Hristos javio kapetanu broda koji je putovao za Indiju i rekao: „Prodajem ti Svog slugu, koga zovu Toma“. Taj kapetan je našao Apostola i pitao: „Da li si ti sluga Isusa Hrista?“. Ovaj je odgovorio: „Da.“ Tada mu je on rekao: „Tvoj Gospodar te je prodao meni, polazi za mnom.“ I Apostol Toma je morao da pođe i kao sluga kapetana ode u Indiju. Na taj način, i protiv svoje volje našavši se u Indiji, počeo je da propoveda i zavoleo je te ljude, i obratio Hristu mnoge duše.
Ova priča se preklapa sa najnovijom istorijom Pravoslavne Crkve. U prvih hiljadu godina ona je imala mnogo misija, ali u poslednjim vekovima pravoslavni hrišćani su veoma malo propovedali ili skoro da nisu propovedali. U 19 veku su postojali čak i bogoslovi, koji su pisali da tobož pravoslavni i ne treba da propovedaju nikome. I pogledajte šta je Gospod učinio u 20 veku: za apsolutno sve Pravoslavne Crkve On je stvorio takve uslove, da smo bili prinuđeni da krenemo u druge zelje. I Rusi, i Srbi, i Rumuni, Bugari, i Grci, i Gruzini, i Pravoslavni Arapi – svi kao posledica ovih ili onih tragedija i potresa u domovini bili su prinuđeni da se raseju po planeti. Na taj način, Gospod je sa nama postupio isto kao i sa Apostolom Tomom.
Zaista, svi ste slušali kako sada, u naše dane, srpski sveštenici u Južnoj Africi propovedaju lokalnom stanovništvu. Tamo je bilo tako uređeno da su belci živeli odvojeno od crnaca, pa su se čak i pravoslavni belci bojali da idu u crnačke kvartove. A srpski sveštenici se nisu bojali i išli su u škole, gde su učila crna deca, govorili im o Pravoslavlju, i kroz pola godine, cela škola je postala Pravoslavna, i to zvanično, direktor je doneo takvo rešenje, podržano od dece i roditelja. To je veliko delo, koje pokazuje da je misija moguća.
Poznato je da danas mnogi ljudi osećaju depresivnost, teskobu, razočarenje u život, njegovu besmislenost –to je zato što ne ispunjavamo zapovesti Božije. Zato se sila Božija i radost Božija ne slivaju u nas. Ali kada počnemo da ispunjavamo zapovesti Božije, od kojih je jedna – da propovedamo Jevanđelje, onda će ogromna duhovna radost i oduševljenje da dođu do nas. Svako to može da proveri na sopstvenom iskustvu – ako propoveda ne radi sebe, ne radi svoje sujete, već radi Gospoda Isusa Hrista, kakvu će to radost doneti.

Sa ovim predivnim pozivom mi ćemo završiti razgovor sa našim dragim gostima, od kojih je prvi – pisac, misionar, sveštenik Danil Sisojev, a drugi – gospodin Juri Maksimov, predavač Moskovske Duhovne Akademije.

http://www.eparhia-saratov.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=7633&Itemid=4

Rubrika: Iz iskustva misionara, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *