Мисионарски записи… Предивна традиција (VII део) – Протојереј Андреј Ткачев

Постоји предање да се чита Васкршње зачало – пролог Јеванђеља од Јована – на различитим језицима за време Литургије. То је предивна традиција! Звуци грчког, латинског, арапског и других језика омогућавају да се осети дисање Духа Божијег, који је надахнуо апостоле на васељенску проповед. Живе речи на свим језицима! То је део оног огња који је сишао са небеса, о коме је Христос, живећи на земљи говорио да би желео „да се већ запалио“. Треба размислити да се та традиција изведе из оквира ноћи Васкрса и уведе макар у празник Педесетнице (Духова).
Управо смо Педесетници дужни да чујемо проповед на свим језицима земље. Можда управо од тог зачала у Делима Апостолским, где се говори о силаску Духа и проповеди на различитим језицима, и треба увести у богослужење, макар и ретко, читање и појање текстова на различитим језицима.
У нашим градовима уче Вијетнамци, Кинези, Персијанци и Арапи. Многи од њих посећују наше храмове, у почетку из радозналости, а затим обративши се у хришћанство. Дајмо им у руке Писмо на њиховом језику. Нека они прочитају, а ми чујемо. НАША ДУША ЋЕ У ТОМ ТРЕНУТКУ СХВАТИТИ ДА ХРИШЋАНСТВО НИЈЕ САМО РУСКА ИЛИ ГРЧКА ВЕРА. А они ће можда пролити сузу – осетивши себе двоструко у својој Отаџбини: кроз матерњи језик – у земној отаџбини, а кроз Реч Божију – у Очевом Дому.

http://www.pravoslavie.ru/put/35610.htm

Рубрика: Uncategorized