ЧАС 15 – О ТАЈНИ ИСКУПЉЕЊА

 

148. О КОМЕ СЕ ГОВОРИ У СИМВОЛУ ВЕРЕ ДА ЈЕ „СИШАО СА НЕБЕСА“?

Који је сишао са небеса“ – тако Символ вере говори о Сину Божијем.

 

149. КАКО ЈЕ БОГ МОГАО СИЋИ СА НЕБЕСА АКО ЈЕ СВУДАПРИСУТАН?

Речено је: „Бог је сишао са небеса“ – иако је Он као Бог присутан свуда. Заправо, пошто је Свудаприсутан Он је увек на небу и увек на земљи; али на земљи Он је пре био невидљив, да би се потом јавио у телу; и, у том смислу речено је да је Он сишао са небеса.

150. О овоме у Светом Писму говори Сам Господ Исус Христос: Нико се није попео на небо осим Онај Који сиђе са неба, Син Човечији Који је на небу (Јн. 3,13).

 

151. ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ СИН БОЖИЈИ СИШАО СА НЕБЕСА?

Син Божији је сишао са небеса „ради нас људи и ради нашега спасења“, како каже Символ вере.

 

152. КОГА ЈЕ ДОШАО ДА СПАСИ СИН БОЖИЈИ?

Да је Син Божији сишао са Неба „ради нас људи“, речено је у том смислу, да је Он дошао на земљу не због било ког одређеног народа, нити ради неких људи, него да би спасао све нас – људе уопште.

 

153. ОД ЧЕГА ЈЕ ДОШАО ДА СПАСИ ЉУДЕ СИН БОЖИЈИ?

Син Божији је дошао на земљу да људе спасе од греха, проклетства и смрти.

 

193. НА КОЈИ НАЧИН ЈЕ ИСУС ХРИСТОС ИЗВРШИО НАШЕ СПАСЕЊЕ?

Будући да се оваплотио ради нашег спасења, Син Божији је наше спасење савршио Својим учењем, животом Својим, Својом смрћу и Васкрсењем.

 

194. КАКВО ЈЕ БИЛО УЧЕЊЕ СПАСИТЕЉА?

Јеванђеље Царства Божијег појавило се у учењу Христовом, или другачије, у учењу о спасењу и вечном блаженству – истом оном које и данас објављује Православна Црква (Мк. 1, 14-15).

 

195. ПРИ КОМ УСЛОВУ ЈЕ ХРИСТОВО УЧЕЊЕ СПАСОНОСНО ЗА НАС?

Учење Христово за нас је спасоносно онда када га прихватамо свим срцем и поступамо сагласно њему. Лажна реч ђавола коју су први људи прихватили, постала је у њима семе греха и смрти. Насупрот томе, истинита реч Христова коју Хришћани усрдно примају, постаје у њима семе светог и бесмртног живота. Они су, по речима Апостола Петра, препорођени не од семена трулежног него нетрулежног, речју Живога Бога која остаје увек (1. Петр. 1, 23).

 

196. ПРИ КОМ УСЛОВУ ЈЕ ЗА НАС СПАСОНОСАН ЖИВОТ ИСУСА ХРИСТА?

Живот Исуса Христа постаје спасоносан за нас онда када се угледамо на њега. Јер Он каже: Ко мене служи, за мном нека иде, и где сам Ја, онде ће и слуга Мој бити (Јн. 12, 26).

 

О ЧЕТВРТОМ ЧЛАНУ СИМВОЛА ВЕРЕ

 

„И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен.“

 

197. ЗАШТО ЈЕ ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС БИО РАСПЕТ?

Господ Исус Христос је био распет онда када су Његово учење и дела код свих морали да пробуде побожно поштовање према Њему.

Ово се догодило зато што су Га јеврејске старешине и књижевници мрзели, јер је разобличавао њихово лажно учење и безакони живот, и зато што су Му завидели, јер Га је народ поштовао због Његовог учења и чудеса више него њих. Стога су Га оклеветали и осудили на смрт.

 

198. КАДА ЈЕ БИО РАСПЕТ ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС?

Речено је да је Исус Христос распет у време Понтија Пилата. Ово је учињено зато да би било означено време када је Он био распет.

199. Понтије Пилат је био римски управитељ Јудеје, којом су владали Римљани.

200. Ову околност вреди приметити због тога што је кроз њу видљиво испуњење пророштва Јаковљевог: Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, њему ће се покоравати народи (1. Мојс. 49, 10)[1].

 

201. ЗАШТО ЈЕ У СИМВОЛУ ВЕРЕ РЕЧЕНО ДА ЈЕ ИСУС ХРИСТОС СТРАДАО?

У Символу вере није речено само да је Христос распет, него је још додато да је страдао, како би се показало да Његово распеће није било само привид страдања и смрти, како су говорили неки лажни учитељи, него стварно страдање и смрт.

 

202. ЗАШТО ЈЕ РЕЧЕНО ДА ЈЕ ИСУС ХРИСТОС БИО ПОГРЕБЕН?

Речено је и да је погребен. Ово се такође односи на увереност у то да је Он заиста умро и васкрсао, јер су Његови непријатељи, чак, поставили стражу покрај гроба и запечатили га.

 

203. КАКО ЈЕ ИСУС ХРИСТОС МОГАО ДА СТРАДА И УМРЕ, АКО ЈЕ БОГ?

Исус Христос је страдао и умро иако је био Бог. Но, Он није страдао и умро Божанском него човечанском природом, и не зато што страдања није могао да избегне, него зато што је хтео да пострада. Рекао је: Ја живот свој полажем да гa опет узмем. Нико га не узима од Мене, него га Ја сам од себе полажем. Власт имам положити га и власт имам опет узети га (Јн. 10, 17-18).

 

204. ЗАШТО СЕ ГОВОРИ ДА ЈЕ ИСУС ХРИСТОС РАСПЕТ ЗА НАС?

Да је Исус Христос распет за нас, речено је у том смислу, да нас је Он Својом крсном смрћу избавио од греха, проклетства и смрти.

205. О томе Свето Писмо овако говори.

О избављењу од греха: У коме имамо избављење крвљу Његовом, и опроштење грехова, по богатству благодати Његове (Еф. 1,7).

О избављењу од проклетства: Христос нас је искупио од проклетства Закона, поставши за нас проклетство (Гал. 3, 13).

О избављењу од смрти: А пошто та деца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удела, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, и да избави оне који из страха од смрти целог живота бијаху кривци за своје робовање (Јевр. 2, 1415).

 

206. НА КОЈИ НАЧИН НАС КРСНА СМРТ ИСУСА ХРИСТА ИЗБАВЉА ОД ГРЕХА И СМРТИ?

Дакле, крсна смрт Исуса Христа избавља нас од греха, проклетства и смрти. Да бисмо лакше веровали у ову тајну, реч Божија нас упознаје са њом, колико је већ нама могуће да то разумемо, и то кроз поређење Исуса Христа са Адамом. Адам по природи представља главу целог људског рода, који, по своме природном пореклу од њега, чини једно са њим. Исус Христос, у Коме се Божанство сјединило са човечанском природом, благодатно је постао нова Свемогућа Глава људи, које Он сједињује са Собом посредством вере. Као што смо кроз Адама пали под власт греха, проклетства и смрти, тако се кроз Исуса Христа избављамо од греха, проклетства и смрти. Њима (Светима) Бог хтеде показати колико је богатство славе тајне ове међу незнабошцима, која је Христосу вама, нада славе (Кол. 1, 27).

Јер ако се преступом једнога зацари смрт кроз једнога, тим пре ће они који имају изобиље благодати и дар праведности у животу царовати кроз једнога Исуса Христа (Римљ. 5,17).

Никакве, дакле, сад осуде нема онима који у Христу Исусу не живе по телу него по Духу. Јер закон Духа живота у Христу Исусу ослободи ме од закона греха и смрти. Јер што закону беше немогуће, пошто беше ослабљен телом, Бог, пославши Сина Свога у обличју тела греховнога и због греха, осуди грех у телу, да се правда закона испуни у нама, који не живимо по телу него по Духу (Римљ. 8,14).

 

207. ДА ЛИ ЈЕ ЗА СВЕ ЉУДЕ ПОСТРАДАО СПАСИТЕЉ?

Господ Исус Христос је пострадао за све нас: Он је Себе принео на жртву за све и стекао свима благодат и спасење. Ово користи онима од нас, који са своје стране добровољно прихватају учешће у Његовим страдањима, саображавајући се смрти Његовој (Фил. 3,10).

 

208. НА КОЈИ НАЧИН МИ УЧЕСТВУЈЕМО У СТРАДАЊИМА И СМРТИ ИСУСА ХРИСТА?

Ми учествујемо у страдањима и смрти Исуса Христа посредством живе усрдне вере, посредством Светих Тајни у којима је похрањена и запечаћена сила спасоносних страдања и смрти Исуса Христа, и, коначно, посредством распињања свога тела са страстима и похотама које су му својствене.

Ја – каже Апостол – законом закону умрех, да Богу живим. Са Христом се разапех; а живим – не више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у телу, живим вером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене (Гал. 2, 1920). Или зар не знате да сви који се крстисмо у Христа Исуса, у смрт Његову се крстисмо? (Римљ. 6, 3) Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође (1. Кор. 11, 26). А који су Христови, распеше тело са страстима и жељама (Гал. 5, 24).

 

209. НА КОЈИ НАЧИН МОЖЕМО РАСПЕТИ СВОЈЕ ТЕЛО СА СТРАСТИМА И ПОХОТАМА?

Распети тело своје са страстима и похотама могуће је уздржавањем од страсти и похота, и делима која стоје насупрот томе. На пример, када нас гнев подстакне да оговарамо непријатеља и да му наносимо зло, ми тој жељи треба да се супротставимо: сећајући се како се Исус Христос на Крсту молио за Своје непријатеље, помолимо се и ми за своје, и на тај начин распињемо страст гнева.

 

ПИТАЊА ЗА ОВАЈ ЧАС:

 

1. О КОМЕ СЕ ГОВОРИ У СИМВОЛУ ВЕРЕ ДА ЈЕ „СИШАО СА НЕБЕСА“?

2. КАКО ЈЕ БОГ МОГАО СИЋИ СА НЕБЕСА АКО ЈЕ СВУДАПРИСУТАН?

3. ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ СИН БОЖИЈИ СИШАО СА НЕБЕСА?

4. КОГА ЈЕ ДОШАО ДА СПАСИ СИН БОЖИЈИ?

5. ОД ЧЕГА ЈЕ ДОШАО ДА СПАСИ ЉУДЕ СИН БОЖИЈИ?

6. НА КОЈИ НАЧИН ЈЕ ИСУС ХРИСТОС ИЗВРШИО НАШЕ СПАСЕЊЕ?

7. КАКВО ЈЕ БИЛО УЧЕЊЕ СПАСИТЕЉА?

8. ПРИ КОМ УСЛОВУ ЈЕ ХРИСТОВО УЧЕЊЕ СПАСОНОСНО ЗА НАС?

9. ПРИ КОМ УСЛОВУ ЈЕ ЗА НАС СПАСОНОСАН ЖИВОТ ИСУСА ХРИСТА?

10. ЗАШТО ЈЕ ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС БИО РАСПЕТ?

11. КАДА ЈЕ БИО РАСПЕТ ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС?

12. ЗАШТО ЈЕ У СИМВОЛУ ВЕРЕ РЕЧЕНО ДА ЈЕ ИСУС ХРИСТОС СТРАДАО?

13. ЗАШТО ЈЕ РЕЧЕНО ДА ЈЕ ИСУС ХРИСТОС БИО ПОГРЕБЕН?

14. КАКО ЈЕ ИСУС ХРИСТОС МОГАО ДА СТРАДА И УМРЕ, АКО ЈЕ БОГ?

15. ЗАШТО СЕ ГОВОРИ ДА ЈЕ ИСУС ХРИСТОС РАСПЕТ ЗА НАС?

16. НА КОЈИ НАЧИН НАС КРСНА СМРТ ИСУСА ХРИСТА ИЗБАВЉА ОД ГРЕХА И СМРТИ?

17. ДА ЛИ ЈЕ ЗА СВЕ ЉУДЕ ПОСТРАДАО СПАСИТЕЉ?

18. НА КОЈИ НАЧИН МИ УЧЕСТВУЈЕМО У СТРАДАЊИМА И СМРТИ ИСУСА ХРИСТА?

19. НА КОЈИ НАЧИН МОЖЕМО РАСПЕТИ СВОЈЕ ТЕЛО СА СТРАСТИМА И ПОХОТАМА?

 

 



[1] Ово пророштво значи да у народу који ће произићи од Јакова неће престати да владају владаоци из рода Јудина, нити вођи из његова потомства, док не дође Спаситељ, коме ће се (у духовном смислу) покорити сви народи. И заиста -уочи Христова рођења на престо јудејски сео је Ирод, као први цар који није припадао племену Јудином, већ незнабожачком племену Идумејаца.

Рубрика: Uncategorized

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *