Учење Адвентиста седмог дана о суботи (I део) – Андреј Солодков

Кратки полемички приручник мисионарске школе храма апостола Томе на Кантемировској…

Увод

„Секта“ је латинска реч и у преводу на руски језик значи „правило“ или „метод“. Том речју древни римски писци су означавали философску школу или политичку партију чији су погледи били различити од владајућих у то време. Нешто касније реч „секта“ је почела да се примењује за религиозне заједнице чије се учење разликовало од веровања већине и признавало од стране већине за лажна или штетна.

Карактеристично за религиозних секти је:

– супротстављање себе другим, традиционалним религијама

– претензија на искључивост своје улоге, идејних принципа и ставова

– расположење изабраности и тенденција за активно мисионарење

– стремљење ка строгом чувању одређеног моралног кодекса и обредних форми

– на прво место се поставља једнакост свих чланова и добровољност њиховог обједињења, при чему се акценат ставља на обнову (или обраћење) које претходи чланству

– институција свештенства се, као по правилу, одбацује; пастирство унутар заједнице сматра се харизматским[1]. Позивајући се на Свето Писмо (Дела Ап. 1:26; Отк. 1:6,5:10) тврди се да је изабрани лидер добио, као милост Божију, посебну способност и мудрост за руковођење заједницом.

Са ширењем сектанства реч „секта“ је почела да се примењује на хришћанске заједнице које су желеле да живе саме за себе, одвојивши се од Једине Цркве Христове, одвајајући се од Ње у учењу, поретку управљања или дисциплини. Већ у Новом Завету постоје места о одступањима која су се догодила већ тада као и о одступањима у будућности. У књизи „Откровења“ апостол Јован Богослов помиње николаите, следбенике Језавеље у Посланици Коринћанима (1 Кор. 1:11-12) апостол Павле убеђује верне да одступе од подела и не говоре: „Ја сам Павлов, ја Кифин„…

У садашње време се под сектом подразумева религиозна заједница, одвојена од јединства Православне Цркве која има посебно, од Цркве различито учење, богослужење, уређење и живи одвојеним самосталним животом, стремећи да оствари религиозне идеале у својој затвореној средини.

У наше време процветале су различите секте и лажне религије. Једна од таквих секти су Адвентисти седмог дана.[2] У нашем огледу размотрићемо учење Адвентиста седмог дана о поштовању суботе.

 цареви Теодосије и Јустинијан значајно ограничили и лични вид делатности.

НАПОМЕНЕ:

1. Подразумева непосредно вођство од стране Духа Светога.
2. У нашем народу познати под именом“Суботари“ – прим. преводиоца

Рубрика: Uncategorized