Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 3. Печат дара Духа Светога

Заједно са светим крштењем савршава се и тајна миропомазања. Тако, након духовног рођења, новопросветљени прима духовне дарове.

Благодатни дарови које је вернима давао Дух Свети у време светих апостола. били су између осталих дар исцелитељства, пророштва и говорења језика. Свакако, било је неопходно, да у време када се хришћанство учвршћивало у свету идолопоклонства и безверја, Цркви буду дати овакви дарови, како би се утемељили у вери они који у њу улазе.

Данас онај који се помазује светим миром прима благодатни дар молитве, љубави и мудрости. Овим благодатним даровима савршава се света воља Божија.

* * * * *

У апостолска времена тајна миропомазања обавезно се савршавала полагањем руку апостола, док је касније почела да се врши помазивањем светим миром.

Свештеник узима свето миро и помазује делове тела онога који се крштава, осењујући их знаком крста и говорећи: Печат дара Духа Светога. Амин. Тако свештеник запечаћује чело, очи, нос, уста, уши. груди, руке и ноге.

Свети Григорије Богослов пише да благодат Духа Светога освећује читавог човека. Чула, срце, делање човеково – што символише помазивање одговарајућих делова тела примају печат дара Духа Светога. Тако се сви делови тела крштенога освећују и посвећују Господу.

„Помажите чело“, говори свети Кирил Јерусалимски. „да се ослободите стида који је донео први човекЈер је преступио заповест Божију. Помажите уши, да бисте имали уши које имају благодат да чују свете тајне…. Помажите груди. да стојите чврсти против навале ђаволове оденувши прса у праведност.“

* * * * *

Тајна миропомазања је продужетак догађаја Педесетнице. Овом тајном примамо дар Духа Светога. Крштени се помазује светим миром и тако постаје помазаник (христос), тј. жива икона Исуса Христа и син Божији по благодати.

Овим помазањем човек изнова прима благодат божанског усиновљења и задобија од Бога уверење. да ће, ако ходи по заповестима Његовим, бити примљен као син Његов љубљени. Управо ово моли свештенослужитељ, молитвом светог мира: „Господе Сведржитељу… сачувај овога који се помазује у Твоме освећењу… сачувај душу његову у чистоти и правди да би, угађајући Теби у сваком делу и речи, постао син и наследник небеског Царства Твога.“

„Духом Светим“, пише свети Григорије Палама, „рађамо се поново и постајемо синови Божији, небески уместо земаљски, вечни уместо привремени, пошто Бог мистично засади у срца наша небеску благодат и стави на нас печат усиновљења помазањем овим светим миром. И запечаћује нас Пресветим Духом за дан откупљења, свакако, ако до краја одржимо ненарушеним ово исповедање вере и делима испунимо обећање које смо дали Господу.“

* * * * *

Дар Духа Светога који смо примили тајном миропомазања, јесте предукус божанског усиновљења које ће уживати свети у Царству Божијем, јер је онај који се родио од Духа Светога, „примио силу да буде син и наследник Божији и сунаследник Христов. Примиће такав. у будућем веку, божанско и бесмртно усиновљење. ако не буде изопштен због духовне смрти. А духовна смрт је грех“.

Грех нас удаљава од блаженства божанског усиновљења, док нас врлина држи унутар дома Очевог. Тумачећи место: Повјеровавши у Њега (Христа), бисте запечаћени обећаним Духом Светим, који је залог насљедства нашега…, свети Златоусти истиче: „За апостола Павла ова блаженства, која су верни примили, представљају потврду њиховог остварења у будућности. Зато их и назива залогом… Христос је искупио наше спасење и дао нам залог. Зашто нам није одмах дао све? Јер ни ми не чинимо тако. Поверовасмо – то је почетак. Христос даде залог. Када делима својим потврдимо веру нашу, тада нам Христос даје све.“

Живот оних који су крштени и који су миропомазањем примили печат дара Духа Светога треба да буде у складу са овим даром. Свети Златоусти говори: „Како је велика љубав Божија. Непријатељи и противници изненада постадоше свети и синови… Усиновљење открива читаву ризницу добара… Наставимо, дакле, да се владамо у складу са даром који смо примили… Ове дарове светости и синовства ни смрт не може разорити. Они сијају и овде у садашњем животу, а и у други живот иду са нама.“

Нека би нас, браћо моја, дар божанског усиновљења који нам дарује Утешитељ пратио и у вечности.

Рубрика: Uncategorized

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *