Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 8. И у Духа Светога

У следећем члану Символа вере исповедамо да верујемо u у Духа Светога, Господа, Животворног. који од Оца исходи. који се заједно са Оцем и Сином обожава и слави, који је говорио кроз пророке.

Свети Григорије Богослов беседи: „Имамо толику увереност да је Дух Свети Бог, да ћемо од Њега почети учење о Богу примењујући исте речи на свецелу Свету Тројицу: Беше светлост истинита – Отац. Беше светлост истинита – Син. Беше светлост истинита – други Утешитељ, Дух Пресвети. Светлост, Светлост и Светлост, али једна је Светлост и један је Бог. Тако проповедамо учење о Светој Тројици: благодат је у Светлости. У Духу Светоме, имамо познање да је Син Светлост. који долази од Светлости, од Оца.“

Црква славослови Утешитеља, служећи се богословљем светог Григорија: „Дух Свети је постојао, постоји и постојаће, без почетка и без краја, свагда сједињен и заједно бројан са Оцем и Сином. Он је Живот и Давалац живота, Светлост и Давалац светлости. Добро по себи и извор доброте. Духом Светим се познаје Отац и прославља Син, и Њега сви препознају као једну силу Свете Тројице, један склад, једно поклоњење Светој Тројици.“

* * * * *

У молитви коју упућујемо Духу Светоме говоримо: „Царе Небески, Утешитељу (Параклите), Душе истине.“ Дух Свети је Утешитељ душа наших.

Реч Параклит значи Утешитељ. Према етимологији. ова реч такође означава и онога ко долази близу, ко се приближава. Дух Свети је Онај ко се налази уз нас, да би осветио живот наш, да нас утеши док не дође Христос, први Утешитељ живота нашег.

Пре него што се вазнео на небо, у часу када је жалост испунила срца ученика Његових због одвајања од Њега, Христос их је утешио објављујући им силазак Духа Утешитеља. Рекао им је: Боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утјешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама. И стварно, након вазнесења Христовог, по обећању Његовом, Дух Свети је сишао и од тада у Цркви борави као, како рече један блажени старац, „Кућепазитељ“ Цркве.

* * * * *

Свети оци нас уче да је циљ духовног живота задобијање благодати Духа Светога. Јер, чак ако и помислимо да имамо каквих врлина, а немамо благодат Утешитеља, личимо на некога ко држи какву посуду пуну уља (уљану светиљку) са фитиљем – али угашеним. Благодат Духа Светога је пламен који ће запалити уље душа наших. А ову благодат задобијамо вршењем божанских заповести.

Свети Симеон Нови Богослов говори да се „онај ко љуби Бога и чува заповести Његове, облачи благодаћу Духа Светога … као мисленом светлошћу која долази са миром и радошћу… Непосредно пројављивање ове светлости потире свако мислено страдање и отпушта сваку патњу душевну, јер само благодат Духа Светога може учинити да човек презре све земаљско, све туге и радости и да га учини пријатељем и сином Божијим“.

* * * * *

Заједно са крштењем савршава се и тајна миропомазања, којом примамо дар Духа Светога. Крштени се помазује светим миром и тако постаје помазаник[1], тј. икона Исуса Христа. Помазањем се обнавља благодат божанског усиновљења и новокрштени прима од Бога потврду да ће, ако буде ходио у заповестима Његовим, постати син Његов љубљени. Тако Утешитељ, у свакоме лично. савршава спасење у Христу.

Од Духа Светога примамо божанске дарове: „Духом Светим“. пише свети Василије Велики, „савршава се узлазак наш у Царство небеско, повратак божанском усиновљењу, смелост да Бога називамо Оцем, могућност да будемо заједничари благодати Христове, да учествујемо у вечној слави и да од Бога примамо сваки благослов и у овом и у будућем животу.“

Сви ови божански дарови дају се човеку који живи у складу са заповестима Божијим. Овакво делање, ако се савршава онако како је Господ тражио, доноси у нама плод божанских врлина и чистоту срца. а у чисто срце долази благодат и просветљење Пресветога Духа, којим се изнова рађамо и које нас чини синовима Божијим. Пали се светиљка душе наше и у садашњем животу нас чини учесницима живота вечног.


НАПОМЕНЕ:

  1. Христос значи Помазаник. Тако, када се крштени помазује, он постаје помазаник – христос (прим. прев.).

Рубрика: Uncategorized

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *