Мисионарски записи… Када се причешћују други (XIV део) – Протојереј Андреј Ткачев

Мисионарски записи…  Када се причешћују други (XIV део) – Протојереј Андреј Ткачев

Не причешћујемо се сви на свакој служби. Даће Бог, бићемо живи када ће након речи свештеника „са страхом Божијим и вером приступите“ Чаши прићи огромна већина људи који се моле. Али и тада ће остати неко ко се неће причестити или због здравља, или епитимије, или из неког другог разлога. О чему да мисли и за шта да се моли човек који се не причешћује, али види другу браћу и сестре који се са прекрштеним рукама на грудима приближавају Причешћу?
Прво, треба се радовати због људи који се причешћују Христу. Неопходно је молити се за њих, да им причешће Светим тајнама буде не на суд или на осуду, већ на умножење вере, исцељење душе и тела, на свецело освећење. Молити се за себе је свагдашња обавеза, равна обавези да се увек дише-. Али молити се за друге представља дело љубави и неопходно је чешће ширити своје срце, стављајући у њега туђе потребе.
Друго, гледајући на друге, невољно ћеш се присетити и себе. Сетићеш се и замолићеш да те Господ „не лиши причешћа Светим Тајнама“. Помолићеш се да би се причестио достојно и без осуде, баш као што и свештеник говори: „са страхом Божијим и вером“. То ће бити истинска припрема за Причешће. Јер „припремити се“ не значи само да пред службу прочиташ одређене молитве. Спреман је онај ко често мисли о достојном причешћивању Христом, који тражи то јединство, који се често моли за Причешће чешће него што то тражи црквена дисциплина.
Треће, свако од нас има људе који су драги нашем срцу, али у најглавнијем – вери – са нам нису сагласни. Ако нису крштени молимо се за њих на јектенији „за оглашене“. Ако су међутим крштени али нису црквени, најбоље време да се молимо за њих је време Причешћа. „И њих призови Владико. И њих удостој да се хране бесмртном храном. Дотакни се и њихових срца, да будемо заједно – и они и ми – пред Лицем Твојим“.
Ове и друге сличне молитве нека се отимају Небу у време док хор поје „Тело Христово примите, источника бесмртног вкусите“.
Треба ли подсетити да време Причешћа, чак и ако се лично не причешћујете, није време изласка из храма или шетања унутар њега, није време разговора или других празних занимања?
Небо је отворено! Христос храни верне Својим Телом и крвљу! Врши се гозба вере и тајанствено очишћење душа које Господ љуби!
То је време пажљиве и ватрене молитве како за оне који се приближавају Чаши, тако и за оне који из неког разлог данас лишени ње.

http://www.pravoslavie.ru/put/35844.htm

Рубрика: Uncategorized

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Није остављена могућност за писање коментара.