Zbog čega se Hristos raspeo na Krstu? – Arhiepiskop Venijamin Nižegorodski

Zbog čega se Hristos raspeo na Krstu? – Arhiepiskop Venijamin Nižegorodski

Vašoj pažnji predlažemo ovu pouku istaknutog arhijereja Ruske Crkve 19. veka koja može svima da posluži na veliku duhovnu korist. Sveti Oci savetuju da verujući čovek treba stalno na umu da ima Krst Hristov, da bude svestan šta je Hristos za njega učinio na Krstu. Ovaj tekst će nam svima pomoći da uvidimo premudri Promisao i razloge zašto je Hristos izabrao da iskupi ljudski rod baš na Krstu.

* * * *

Ovde je vreme da se pita: zbog čega je Spasitelj naš, Gospod Isus Hristos Koji je odlučio da postrada za čitav ljudski rod od svih mogućih smrti izabrao ne neku drugu, već najsramniju smrt – smrt na krstu? Za ovo su drevni crkveni pisci nalazili različite razloge.

Prvi razlog: Laktancije (knj. 4, gl 26) piše da je Hristos to učinio da bi kroz takvu prezrenu smrt i Svoje smirenje pokazao nama da će i Njegova stradanja biti spasavajuća i za ljude najnižih slojeva. Evo njegovih reči: „Možda će neko reći: zbog čega Hristos, ako je bio Bog i odlučio da umre, nije umro u krajnjoj meri nekom drugom smrću? Ili drugačije: zbog čega je Hristos umro na krstu što nije dostojno slobodnog čoveka, makar bi i zločinac? To je učinjeni da bi Onaj, Koji je u smirenju došao, pružio pomoć ljudima najnižih slojeva i otkrio svima nadu na spasenje; zato je Hristos i odlučio da umre smrću kojom umiru prezreni i niski robovi da ne bi bilo nikoga ko ne bi mogao da Ga sledi.“ Slično Laktanciju i sveti Atanasije u knjizi o Ovaploćenju Logosa na pitanje: zašto se Hristos nije uklonio od najsramnije smrti, smrti na krstu? Odgovara: „ako bi Spasitelj to učinio naveo bi na Sebe tada sumnju da nije bio u stanju da izdrži svaku vrstu smrti, već samo onu koju je Sam izabrao“. Blaženi Avgustin u 36. besedi na Jovana govori: „Onaj Koji je trebao da umrtvi svaku smrt, izabrao je najnižu i najgoru vrstu smrti“.

Drugi razlog zašto je Iskupitelj odlučio da umre krsnom smrću je da bi Njegovo telo pri vaskrsenju (koje je trebalo da se dogodi) ostalo celo i nepovređeno. Svakome je poznato da je Hristos pre Svog stradanja o Svojoj smrti govorio svima da ima vlast, kada poželi dušu svoju „položiti i vlast opet uzeti je“ (Jn. 10:18). Polažući dušu Svoju za ljude Hristos je bio prikucan za krst, ali se ubice nisu odlučile kao što je bio običaj da mu prelome kosti već su jedino proboli Njegovo rebro. Dakle, telo Spasitelja je bilo skinuto sa krsta celo i sa pažnjom položeno u grob. I sve to je učinjeno radi celine tela Postradalog; kada bi bilo razdeljeno i podeljeno na delove, ne bi bilo po vaskrsenju očigledno celo. Međutim, Hristos je na takav način i sa tim ranama sa kojim su Ga položili u grob, trebao da se javi svetu. Saglasno sa ovim i sveti Atanasije Veliki u gorenavedenom mestu rasuđuje: „Hristos“, piše ovaj Otac Crkve, „nije primio smrt kao Jovan kome su odsekli glavu, ni smrt proroka Isaije koga su presekli na pola da bi i u smrti sačuvao bez razdeljenja, celim Svoje telo, i kroz to ukinuo povod za one koji bi hteli da razdiru Crkvu Njegovu na delove.“

Treći razlog: Hristos je dozvolio da bude prikucan za krst sa ciljem da pokaže da kako Njegovo veličanstvo, tako i Njegovo stradanje treba da budu znani i spasavajući celoj vaseljeni. Ovo tvrdi Laktancije u gorenavedenom delu: „najvažniji razlog“, piše on, „zbog čega je Bog izabrao krst bio je taj da je na krstu On želeo da bude podignut i pokazan svim narodima kao na sceni. Jer čoveka koji visi na krstu vide svi. Zato je krst i bio izabran da bi pokazao da će Hristos biti koliko slavan, toliko i uzdignut, tako da se najudaljeniji narodi iz celog sveta stiču Njemu, poznaju Ga i poklanjaju Mu se. Zato nema ni jednog naroda toliko grubog i zemlje toliko udaljene gde stradanja i veličina slave Iskupitelja nisu bili poznati. U stradanju je Isus Hristos rasprostro Svoje ruke i obujmio, da se tako kaže, celu vaseljenu i time želeo da pokaže da će pod Njegovo krilo doći veliki narod, narod sastavljen od svih naroda i plemena, i da će svoje čelo osenjivati tim velikim i visokim znakom krsta“. Saglasno Laktanciju i sveti Atanasije govori: „ako je smrt Gospoda našega Isusa Hrista iskupljenje svih, ako se Njegovom smrću razaraju ograde i događa se prizivanje neznabožaca: kako bi nas Hristos prizvao kada ne bi bio raspet? Samo se na krstu može umreti sa raširenim i podignutim rukama. I Gospodu je bilo neophodno da ponese takvu smrt i raširi ruke da bi jednom rukom privukao drevni narod, a drugom neznabošce i oba sjedinio u jedno. Jer Sam Hristos, pokazujući kakvom će smrću iskupiti ljude rekao je: „I kada Ja budem podignut sa zemlje, sve ću privući Sebi“ (Jn. 12:32). To jest, kada budem prikucan za krst tada ćete svi poverovati u Mene“.

Četvrti razlog: Sveti Damaskin (u knj.4, gl. 2 o Pravoslavnoj veri) ovako rasuđuje: „kako se četiri kraja krsta spajaju u sredini i tu sjedinjuju, isto tako se silom Božijom drži visina, dubina, dužina i širina, tj. sva vidljiva i nevidljiva tvorevina“. O tome i blaženi Avgistin (u 120 poslanici) govori: „nije uzalud Hristos primio takvu smrt; viseći na Krstu, On je postao Učitelj širine, dužine, visine i dubine. Širinom krsta se naziva poprečni deo krsta; to se tiče tvojih dobrih dela: jer kroz njih ti se šire ruke. Dužinom krsta naziva se deo koji ide od samog vrha do zemlje gde se krst postavlja, tj. ukopava i učvršćuje. Dužina označava dugotrpljenje Božije. Visina se označava delom koji se prostire od poprečne grede do samog vrha, tj. gde je glava Raspetoga: ona označava očekivanje pomoći odozgo za one koji imaju dobru nadu. Deo krsta koji se nalazi u zemlji, odakle se ceo krst uzvišava nagore, označava dubinu blagodati, koja je poslata besplatno i bez naših zasluga. Ova blagodat lomi mnoge umove koji se trude da je shvate; za takve je napisano: „A ko si ti, o čovječe, da se prepireš sa Bogom?“ (Rim. 9:20)

Peti razlog sveti Grigorije Niski, u svom Katihizisu (gl.32) objašnjavajući Simvol vere Lavvrentiju pokazuje ovim rečima: „Krst Hristov je trijumfovao nad svima. Jer Hristos, došavši na zemlji, kako govori apostol (Fil 2:10) pokorio je sebi tri carstva. To znače reči: „Da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom“; to znači da je Hristos Svojom smrću pobedio sva tri carstva. I smrt je odgovarala ovoj tajni. Viseći u vazduhu, Hristos je pokorio vazdušne sile i time pokazao pobedu nad najvišim nebeskim silama. Prostrvši na drvetu, kako govori prorok Isaija, ceo dan ruke Svoje, On je držao za ljude koji su na zemlji da bi nepokorne porazio, a verne prizvao. Delom krsta koji se nalazio u zemlji, Hristos je pokorio carstva preispodnje“.

Kao šesti razlog Hristovog raspeća su drevni obično, osim gorenavedenog, smatrali i sledeće: „kao što je prvi Adam od uzimanja ploda sa zabranjenog drveta porodio sveopštu smrt, tako je bilo neophodno i drugom Adamu, tj. Hristu da nam stekne život na krstu“. Sveti Irinej Lionski (u knj. 5, gl.6) piše: „Hristos je, istrebljujući čovekovo neposlušanje, pokazano na početku kroz drvo, bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu“, tj. to neposlušanje koje je bilo učinjeno kroz drvo On je iscelio poslušanjem koje je pokazao na drvetu“. I dalje (u 17 gl.): „Reč, skrivena od nas kroz drvo, otkrila se zahvaljujući drvetu. Jer kao što smo ga kroz drvo izgubili, tako smo ga i preko drveta zadobili“. Sveti Grigorije Bogoslov (u gl. 1) govori: „neophodno je bilo dati drvo za drvo, za ruku koja je neuzdržano pružena, ruku odvažno ispruženu; za ruku slabu, ruku klincima pribijenu; za ruku koja je oborila Adama, ruku koja je sjedinila krajeve celog sveta“. Sveti Amvrosije (u 51 gl., o Krstu) ovako piše: „Hristos se pribija na drvo. Tako je premudro uređeno da bi pošto je čovek u raju bio prelešćen drvom slastoljublja, tako i sada bio spasen istim drvetom i da bi oruđe koje je bilo uzrok njegove smrti, postalo uzrok i njegovog spasenja“. Isto to podrobno izlaže i sveti Zlatoust u prvoj besedi na sveti i Veliki Petak: „vidiš li, čime je đavo pobedio, samim tim je i pobeđen; on je kroz drvo savladao Adama, drvetom ga je Hristos i pobedio“. Ono drvo nas je oborilo u pakao, a ovo oslobodilo i one koji su tamo otišli; drvo je skrilo nagotu zarobljenog Adama, a ovo je svima pokazalog nagog kao Pobednika. Smrti Adama su se podvrgavali i njegovi potomci, smrt Hristova je vaskrsla i one koji su umrli pre Njega. Ko će opisati silu Gospodnju? Od mrtvih smo postali besmrtni. Takva su dela krsta!“

Sedmi razlog sveti Atanasije u knjizi o Ovaploćenju objašnjava sledećim rečima: „ako je Hristos došao da bi na Sebe uzeo i naše smrtne grehe i naše prokletstvo: na koji drugi način bi On mogao umesto nas da na Sebe primi prokletstvo i zadovolji Boga za naše smrtne grehe, ako ne bi primio smrt svojstvenu prokletima? A to i jeste krst. „Proklet je pred Bogom ko je obešen“ (5 Mojs. 21:23)

Na osmi razlog ukazuje sveti Atanasije na istom mestu: „neprijatelj roda našeg, pavši sa neba nalazi se u najnižim slojevima vazduha. Gospod je došao da bi oborio đavola, očistio vazduh i put na nebo, koji je nekada bio neprohodan, otvorio za nas kako govori apostol „zavjesom, to jest tijelom Svojim“ (Je. 10:20). I to se moglo dostići samo Spasiteljevom smrću. Ali kojom drugom smrću bi se to moglo uraditi ako ne smrću koja se dogodi u vazduhu. Govorim o krstu; jer samo onaj umire u vazduhu ko završava svoj život na krstu. Sledi da nije slučajno Gospod primio takvu smrt. Budući podignut na krst, On je očistio vazduh od đavolskog i svakog demonskog napada govoreći: „Vidjeh satanu gdje pade sa neba kao munja“ (Lk. 10:18). Na taj način On je očistio i obnovio put na nebesa koji je bio neprohodan.“ Na kraju, na tom istom mestu, sveti Atanasije zaključuje: „pravedno i prilično se smrt Hristova dogodila na krstu i dovoljno je razloga zašto spasenje svih nije trebalo drugačije da se izvrši nego na krstu.“

Arhiepiskop Veniamin Nižegorodski i Arzamaski, „Novaя Skrižalь“, gl. IX, str. 35-38, Moskva 1999.

Rubrika: Misionarska literatura, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.