Starac Jefrem Filotejski – Apostol Amerike – Atanasije Zoitakis

Starac Jefrem Filotejski – Apostol Amerike – Atanasije Zoitakis

Izuzetan tekst se našao na stranicama misionarskog bloga. Tekst o savremenom Apostolu Amerike – prostom i smirenom monahu, Starcu Jefremu Arizonskom. Tekst je jako vredan jer govori upravo o onome što je sila Crkve, sila Hristovih misionara, a što se danas zaboravlja. Velika i bezbroj puta dokazana istina da se samo uz pomoć Hrista može javiti Hristos svetu, da je podvižništvo jedina misionarska škola u Pravoslavlju ponovo je našla potvrdu u ovom istinskom Apostolu. Danas čak i neki od pravoslavnih misle da su monasi samo za manastir, da oni ne mogu da imaju učešće u javljanju Blage vesti. Sveštenomučenik Danil Sisojev je govorio da su upravo monasi najbolji misionari, jer su sebe potpuno posvetili Bogu. Svi znamo da je glavno oružje monaha molitva. A evo šta je Hristov vojnik, o.Danil govorio o vezi misije i molitve: „misionarstvo se uvek vrši silom Duha Svetoga, Koga je obećao Bog Otac. Zato je početak misionarenja – molitva, sredina – molitva i kraj misionarenja – molitva. Bez molitve ništa neće uspeti“. Verujemo da je i tajna i veličina apostolske ličnosti Starca Jefrema upravo u – molitvi.

* * * * *

Veliki savremeni podvižnik, proiguman svetogorskog manastira Filoteja, rodio se 24. juna 1928. godine u gradu Volosu (Grčka). Sa 19. godina je ostavio svet i preselio se na Svetu Goru Aton, postavši poslušnik svetog starca Josifa Isihaste, bezmolvnika i pustinjaka.

Dimenzije ličnosti i dela Starca Jefrema su dostojni njegovog duhovnog oca. On je obnovio manastir Filotej na Svetoj Gori, a nakon toga, za kratko vreme na američkom kontinentu osnovao 19 (devetnaest!) manastira koji su postali duhovna oaza za Amerikance koji su žedni blagodati Božije. Sada starac Jefrem živi u manastiru svetog Antonija koji je osnovao u Arizoni i tvori neprestanu molitvu za svoja duhovna čeda i spasenje celog sveta.

1960. godine, jedan od najvećih pravoslavnih bogoslova dvadesetog veka, o.Jovan Romanidis (1827-2001) u pismu atonskom monahu i crkvenom piscu, Teoklitu Dionisijatskom pisao je: „Svetogorci moraju odmah da pošalju svoje predstavnike u SAD i osnuju tamo manastire, jer u protivnom Pravoslavlje na američkom kontinentu očekuje neizbežna propast.“ Nekoliko godina nakon toga, pošlo je za rukom da se ova zamisao ostvari naporima samo jednog čoveka koji je uspeo da uradio, čini se, nemoguće.

Otac Jefrem (Moraitis) je prvi put došao u Kanadu 1972. godine na poziv svoje duhovne dece. Nekoliko godina nakon toga takve posete u SAD i Kanadu su postale redovne. Starac je govorio sa ljudima, poučavao, tešio, propovedao… Postepeno je postala sve očiglednija potreba Amerikanaca za živu reč Jevanđelja i njihovo traganje za autentičnim duhovnim životom.

U osnovu svoje misionarske delatnosti starac Jefrem je postavio otvaranje pravoslavnih muških i ženskih manastira koji su postali duhovni centri koji privlače na hiljade neravnodušnih ljudi, koji doživljavaju manastire kao „deo Neba na zemlji“.

Po rečima poznatog grčkog istoričara i bogoslova, oca Georgija Metalinosa „pravoslavni manastiri su najdelotvorniji misionarski centri. Život u manastirima, posmatranje kako žive monasi i učešće u bogosluženju mnogo efikasnije deluju na oglašene od suvih sholastičkih reči. Inoslavni žele da upoznaju živo Pravoslavlje i dotaknu ga iznutra“.

Manastiri starca Jefrema pojavili su se u mnogim regionima SAD i Kanade: Njujorku, Teksasu, Floridi, Vašingtonu, Južnoj Karolini, Pensilvaniji, Ilinoisu, Kaliforniji, Mičigenu, Montrealu i Torontu. Ukupan broj manastira koje je osnovao Starac Jefrem u sadašnjem trenutku ima devetnaest, a još dva manastira su u toku izgradnje. Ovaj broj može da se još poveća, jer mnogi mirjani poklanjaju zemlju i istupaju sa inicijativom da se grade novi i novi manastiri.

Svi manastiri Starca Jefrema su uređeni kao opštežića. Oni se rukovode svetogorskim ustavom i u temelj svog života položili su zavete Josifa Isihaste. Mnogi monasi iz američkih i kanadskih manastira su više puta posećivali Svetu Goru i čak živeli neko vreme u svetogorskim manastirima, želeći da se upoznaju sa monaškim predanjem na izvoru.

Među monahe u manastirima koje je osnova Jefrem Filotejski ulaze ljudi iz različitih društvenih slojeva i nacionalnosti: pored grčke emigracije u Americi, tu su predstavnici različitih naroda i religija (mormoni, muslimani, indusi, budisti, Jevreji, rimokatolici i protestanti) koji su prešli u Pravoslavlje.

Američka Pravoslavna Crkva se u trenutku preseljenja starca Jefrema u Americi nalazila u dubokoj krizi. Modernistička novačenja arhiepiskopa (kasnije Vaseljenskog patrijarha) Atinagore[1] dovela su do toga da Crkva izgubi svoj isihastički i asketski karakter. Američko Pravoslavlje je izgubilo duhovnu dubinu i vaseljensku perspektivu, pretvorivši se u nacionalni klub za emigrante koji žale za Otadžbinom.

Starac Jefrem je spasio američko Pravoslavlje od rastvaranja i asimilacije po protestantskom obrascu. Njegova delatnost je pomogla Crkvi da izađe iz svoje nacionalne zatvorenosti i dolasku novih ljudi u nju. Odnos prema Starcu Jefremu među pravoslavnima je u početku bio sa oprezom. Hrišćanstvo Jefrema Filotejskog se, na prvi pogled, činilo isuviše surovo i asketično. Međutim, kada su se ljudi sami upoznali sa Starcem i njegovim učenicima izbliza – led nerazumevanja se topio: Grci emigranti su svom dušom zavoleli manastire oca Jefrema.

Danas hiljade ljudi dolaze nedeljom i na Praznike iz svih uglova SAD i Kanade u manastire koje je osnovao Starac. Oni rado i sa radošću stoje na višečasovnim manastirskim službama i menjaju svoj odnos prema veri pod uticajem viđenog.

Ogromni uticaj su manastiri Jefrema Filotejskog imali na pravoslavne sveštenike koji služe u SAD i Kanadi. Promena pogleda sveštenika pomogla je povratku zaboravljenom Pravoslavnom predanju u mnogim američkim parohijama. Danas mnoštvo pravoslavnih sveštenika u potrazi za duhovnom podrškom posećuju oca Jefrema i manastire koje je on osnovao. Pod uticajem pouka i priziva Jefrema Filotejskog mnogi američki pravoslavni sveštenici postali su protivnici religioznog sinkretizma i ekumenizma, počeli su da nose rasu ne samo za vreme bogosluženja, već i tokom svakodnevnog života.

Centar misionarskog služenja oca Jefrema je manastir svetog Antonija u Americi, koji se nalazi nedaleko od prestonice ove američke države, grada Feniksa. Ogroman broj lokalnih stanovnika u trenutku dolaska Starca Jefrema bili su mormoni od kojih su neki sada primili Pravoslavlje.

Manastir Svetog Antonija je osnovan 1995. godine u bezvodnoj i sušnoj pustinji. Na početku je Starac planirao da izgradi manastir u drugom mestu, ali je pod uticajem Promisla, skrenuo sa puta i našao se u pustinji između gradova Feniks i Tusan. Svedoci govore da su u tom trenutku jasno čuli zvonjavu zvona, neverovatno sličnu na zvonjavu u Starčevom manastiru – Filoteju. „Ovde ćemo izraditi manastir“, rekao je Starac Jefrem.

Episkop sanfranciskanski Antonije dugo nije verovao u istinitost ovog događaja, dok jednom prilikom nekoliko godina kasnije i sam nije čuo sličnu zvonjavu. On je prilazio manastiru svetog Antonija u izgradnji, kada je čuo kako zvone zvona. Kako se ispostavilo nekoliko minuta kasnije, zvonjava je bila natprirodnog porekla, jer sami monasi nisu zvonili u zvona.

Oko manastira je sa blagoslovom Starca bilo 1200 strema zemlje[2] na kojoj je bilo zasađeno 3000 maslinovih, limunovih, grejpfruta i stabala drugog voća, vinogradi i palme. Da sva ta stabla ne bi presahla, neophodna je bila voda koja je pronađena na čudesan način kao posledica podzemnih ispitivanja. Starcu Jefremu se javio prepodobni Antonije Veliki i pokazao na mesto gde treba tražiti vodu. Na dubini od 980 metara pronađena je količina vode dovoljna da se to mesto pretvori iz pustinje u cvetnu oazu. Sada u manastirskom vrtu ima preko dve hiljade vrsta biljaka, bez obzira na to što letnje temperature u Arizoni dostižu 40-45 stepeni celzijusa. Svuda su braća manastira postavili fontane, svetiljke i stazice.

Gledajući danas na predivni rajski vrt i veličanstvene hramove koje su podigli monasi manastira svetog Antonija, teško je poverovati da, kada je prvi put tu došlo šest svetogorskih monaha, tamo nije bilo ni vode, ni struje, ni puteva. Na početku su mesto za život Starca Jefrema i njegovih učenika bile četiri prikolice. Monasi su morali da žive i rade u okolini koja je bila prepuna otrovnih zmija i opasnih zveri. Starca Jefrema koji je poželeo da izgradi manastir u pustinji, lokalni stanovnici su smatrali poludelim. Čak su i pravoslavni ljudi sumnjali u uspeh.

Međutim, prošlo je vreme i na mestu malih prikolica pojavili su se hramovi i kapitalna zdanja, a broj monaha se povećao sa sedam na četrdeset pet ljudi. Glavni hram manastira posvećen je svetom Antoniju Velikom i svetom Nektariju Eginskom. Još šest hramova posvećeno je prepodobnom Serafimu Sarovskom, proroku Iliji, velikomučeniku Pantelejmonu, velikomučeniku Georgiju, velikomučeniku Dimitriju, svetom Nikolaju i Jovanu Preteči.

Pri manastiru je gostionica, u čijim prostornim i svetlim sobama može istovremeno da se smesti do 500 ljudi. U saglasnosti sa svetogorskim manastirima noćenje i obrok su besplatni za posetioce. U gostionici u neograničenoj količini su poklonicima dostupni voće, napici za hlađenje, čaj, kafa.

Po broju posetilaca manastir svetog Antonija nalazi se na drugom mestu u državi Arizona, nalazeći se odmah iza Velikog Kanjona koji je jedna od glavnih znamenitosti u SAD.

Manastir svetog Antonija vodi ogromnu dobrotvornu delatnost. Monasi pružaju utočište beskućnicima i svima koji se obraćaju za pomoć. U gradu Tuskon koji se nalazi južnije od manastira, sa blagoslovom starca Jefrema je napravljen centar za pomoć siromašnim ženama.

Iguman manastira svetog Antonija je svetogorski jeromonah Pajsije – jedan od prvih pet monaha u manastiru koji je došao u SAD sa Svete Gore zajedno sa Jefremom Filotejskim. Sam Starac Jefrem se ne bavi pitanjima upravljanja manastirom, već je duhovnik svih manastira koje je osnovao. Takođe je otac Jefrem duhovni nastavnik za hiljade mirjana koji dolaze u Arizonu iz svih krajeva planete.

Značaj misije Starca Jefrema je teško oceniti. Po rečima oca Antonija Moshonasa, koji je dugo godina bio starešina u gradiću Tusan: „Mi, američki arhijereji i jereji tokom sedamdeset godina pokušavali smo da privučemo narod u Crkvu pomoću festivala. To jest, pravili smo praznike i proslave, gostili ljude napicima, jelom i zabavom. Zaboravili smo na molitvu, ispovest, postove, brojanicae – sve ono što čini predanje naše Crkve. Mi smo čak stvarali prepreke izgradnji manastira, jer smo smatrali da nema potrebe za njima, da ne mogu ništa da daju našoj Crkvi. I eto, došao je ovaj mali čovek,[3] bez svetovnog obrazovanja i bogoslovskih diploma, bez novatorskih i „hrabrih“ ideja (koje su u izobilju bile u nama) podsetio nas je na najvažnije – naše Pravoslavno Predanje.

On nije organizovao plesove i zabave, već je pozvao na post i učešće u višečasovnim bdenjima. I ljudi su se odazvali na njegov poziv, prišli su Starcu i podržali ga. broj onih koji prilaze ocu Jefremu se ne može opisati. Amerika koja stremi da izađe iz ćorsokaka kulture potrošnje i ropstva materijalnim vrednostima kroz različite društvene pokrete (na primer, hipi pokret) i istočne religije, za sebe je otkrila istinsko, neizvitopereno hrišćanstvo – Pravoslavlje“.

Po rečima Starca Jefrema Vatopedskog, gorostasa iz skita svetog Andreja Prvozvanog na Atonu: „starac Jefrem se podvrgao nečuvenim i najtežim klevetama i napadima.“ Međutim, bez obzira na naručene reportaže sa optužbama na američkoj televiziji i štampi, on nije spustio ruke već je nastavio svoje misionarsko služenje.

Jefrem Filotejski je živi primer velikog podvižnika, koji je svojim životom dokazao istinu reči prepodobnog Serafima Sarovskog: „Spasi se sam i oko tebe će se spasiti hiljade“.

http://pravoslavie.ru/smi/56918.htm

 

  1. Mendelsonov marš nakon venčanja u hramu, orgulje u vreme bogosluženja i druge slične novine.
  2. Mera u Grčkoj u razmeri od 1000 kvadratnih metara.
  3. Starac Jefrem je malog rasta.

 

Rubrika: Pravoslavlje u..., Savremena misija Crkve

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.