„Ja se nisam prijavio da misionarim!“ – iz dnevnika jednog misionara

„Ja se nisam prijavio da misionarim!“ – iz dnevnika jednog misionara

Vašoj pažnji predlažemo odlomak iz misionarskog dnevnika o. Aleksandra Permjakova, istaknutog misionara RPC. Ovaj kratki odlomak oslikava tužnu realnost savremenog Pravoslavlja jer pokazuje da najveći protivnik misije Crkve nisu muslimani, neznabošci, protestanti ili totalitarne sekte, već – mi sami, odsustvo svesti u našim umovima i srcima da je neophodno da ispunjavamo poslednju Spasiteljevu zapovest o „propovedi Jevanđelja svakom stvorenju“ (Mk. 16:15). Misija nije nešto u čemu neko može da se ostvari ili hobi kojim može da se bavi u slobodno vreme, već ispunjavanje Hristove zapovesti.

 

* * * * *

„Danas sam blizu hrama sreo jednog sveštenika. On mi je, znajući da vodim misionarsko odeljenje naše eparhije, postavio sledeće pitanje:

 – Pa, oče, šta se dešava, jel si obratio sve sektaše u Pravoslavlje?

 Nisam bio raspoložen da ulazim u ozbiljan razgovor i rekavši „nisam sve“, pokušao sam da prođem dalje.

 – A kako to da nisi?, nije odustajao baćuška.

 Odlučio sam da odgovorim pitanjem na pitanje:

 – A što pitaš? Jel’ hoćeš možda da mi pomogneš u obraćanju zabludelih?

 – Neee, nije to za mene. Ja se nisam prijavio da misionarim. (U ovim rečima osetilo se otvoreno ruganje.) Nikome sem tebi to nije potrebno…

 – A znaš oče, od sektaša koje sam sreo na svom putu, skoro 90% je pre svojih sekti bilo kršteno u Pravoslavlju. Šta misliš, zašto su otišli od nas?

 – Ja njih i ne smatram pravoslavnima. Verovatno su počeli da pljuju i govore o zlim babama, pijanim popovima, mercedesima, itd. I ti misliš da ih to opravdava? Pa oni ne treba ni da izlaze iz hramova, treba da umoljavaju Boga za svoje grehe…

 Mene je iz nekog razloga dotakla reč „treba da“.

– Kome treba to da rade? Nama? Dobro, oni su nama dužni, a mi njima ništa nismo dužni?

 – Pa… mi smo ih krstili.

 – I to je to? Pa, oni su bili kršteni za novac. Oni su nam dali novac, mi smo taj novac uzeli. Tako da niko nikome ništa ne duguje. Šta smo to još učinili za njih zbog čega oni ne treba da izlaze iz naših hramova i umoljavaju za svoje grehe?

 – Dakle, kako se vidi, tebe je Vladika postavio da se boriš sa sektašima. A ti si se očigledno u njihove advokate upisao.

 Nisam znao šta da odgovorim ovom svešteniku. Eto, mislim da je ovde bio moj poznanik, starešina „Jehovinih svedoka“, Sergej Ž., on bi se, saslušavši naš razgovor, teško mogao složiti da sam ja njegov advokat. Ipak, Sergej Ž. je dovoljno pametan da shvati da je stav mog sagovornika privlačniji za „Jehovine svedoke“.

 Dodao sam: – Slušaj, oče, ti beše služiš u toj i toj parohiji?

 – Da, služim, pa šta?

– Pa ništa posebno… prosto sam imao prilike da govorim sa nekoliko ljudi iz tvoje parohije. Ti si ih krstio, a oni su sada prešli baptistima.

 – Pa šta? Nikoga ja ne zadržavam.

 – Naravno da ne zadržavaš… I ja tako to vidim.“

http://stavroskrest.ru/content/missionerskiй-dnevnik/

Ključne reči:

Rubrika: Iz iskustva misionara, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.