Da li je moguće spasiti se mimo Crkve Hristove? – Mučenik Nikolaj Varžanski

– Da li je moguće spasiti se mimo Crkve Hristove?[1]

– Ne, nije moguće, zato što se niko nikada nije spasio mimo Crkve.

– Kako govore sektaši da nemaju potrebe da pripadaju Hristovoj Crkvi, ili što je isto, Crkvi Pravoslavnoj, jer ih je Sam Gospod prizvao kao što je On prizvao i Apostola Pavla?

– Pre svega je neophodno otvoreno reći sektašima da potpuno lažno govore da ih je tobož Gospod prizvao kao Apostola Pavla. Kada je Gospod čudesno prizvao Apostola Pavla onda, po svedočenju Svetog Pisma: „ljudi koji putovahu s njim stajahu nijemi, čujući glas, a nikoga ne videći.“ (Dela ap. 9:7) Apostol Pavle poražen svetlošću oslepeo je i njegovi saputnici „ga uzeše za ruku“ (Dela ap.9:8). Ništa slično se nije dogodilo ni sa jednim od samoobmanjenih sektaša, koji bez osnove, drsko porede sebe sa Apostolom Pavlom.

Kao drugo, neophodno je objaviti sektašima da primer Apostola Pavla ne može da ih opravda zato što ne pripadaju pravoslavnoj Crkvi Gospoda Boga. (Dela ap. 20:28) Iako je Apostola Pavla prizvao Sam Hristos, Sam Gospod ga nije prisajedinio Svojoj Crkvi, već ga poslao episkopu Damaska Ananiji, koji je naučio Pavla (tada još uvek Savla, iscelio ga od slepila i Krštenjem prisajedinio Crkvi (Dela ap. 9: 10-18 i 22: 10-18).

Pa i nakon toga Apostol Pavle nikada nije išao protiv Crkve, već se uvek trudio da bude u potpunoj saglasnosti sa Njom i ne odvoji se od Nje. „A potom, nakon četrnaest godina„, samostalne propovedi, „opet iziđoh u Jerusalim sa Varnavom, uzevši sa sobom i Tita; a iziđoh po otkrivenju, i izložih im jevanđelje koje propovijedam neznabošcima, posebno pak izložih uglednima, da kako ne trčim ili ne trčah uzalud.“ (Gal. 2:1-2) I „ugledni“ (tumačenje Svetog Zlatousta na poslanicu Galatima) Apostoli Jakov i Kifa i Jovan odobrili su Apostola Pavla. Ako se čak Apostol Pavle bez Crkve nije spasio, onda se bez Nje ne mogu spasiti ni sektaši.

 – Da li pravilno govore neki da je dovoljno biti dobar čovek i da ćeš se onda lako spasiti mimo Crkve?

– Takvi ljudi su u zabludi, ne znajući Pismo i volju Božiju, iz reči Božije znamo da je Kornilije kapetan bio „pobožan i bogobojazan sa cijelim domom svojim, koji je činio mnoge milostinje narodu i molio se stalno Bogu“ (Dela 10:2). Međutim, bez Crkve nije mogao da se spase. Gospod se sažalio na Kornilija i rekao mu preko Anđela: „Molitve tvoje i milostinje tvoje uziđoše na spomen pred Bogom. I sad … dozovi Simona prozvanoga Petra; On gostuje u nekoga Simona kožara, čija je kuća kod mora. On će ti kazati riječi kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.“ (Dela ap. 10:4-6) Čudesno obavešteni u vezi sa tim događajem, apostol Petar je došao do Kornilija, naučio ga veri u Hrista i prisajedinio Crkvi kroz Krštenje (Dela ap. 10:48).

– Da li sektaši pravilno govore da mogu da se spasu mimo Crkve, samo verom u Hrista.

– Ne, oni govore nepravilno, jer „i đavoli vjeruju, i drhte“ (Jak. 2:19) koji se naravno neće spasiti (2 Pet. 2:4; Jud. 1:6). Bez Crkve ni sektaši ne mogu da se spasu.

Da li postoje u Svetom Pismu primeri da se neki, iako su i verovali u Boga i Hrista, nisu mogli spasiti bez Crkve?

 – Takvih primera ima mnogo. U Efesu, kao što se vidi iz Dela ap. 19:1-6 bili su ljudi koji su poverovali, ali se nisu mogli spasiti dok ih apostol Pavle nije prisajedinio Crkvi. Uopšte, sektaši ne mogu ukazati ni na jedan slučaj čoveka ko bi se u Novom Zavetu spasio da se nije prisajedinio Crkvi kroz Krštenje.

 – Sektaši ukazuju na razbojnika koji se spasio bez Krštenja, samo ispovedanjem?

 – Oni zaboravljaju da je to bilo još pre postojanja Crkve Hristove.

 – Kako nam se objašnjavaju slučajevi kada su hrišćanski mučenici umirali, ne krstivši se i opet, poštuju se kao Sveti?

– Oni su postali hrišćani pred samo mučenje ili čak za vreme mučenja i nisu uspeli da se krste vodom, ali su se krstili „ognjenim“ Krštenjem, u sopstvenoj mučeničkoj krvi.

 – Zašto ne može biti spasenja mimo Crkve?

 – Zato što je Hristos Glava Svoje Crkve, tj. Svoje zajednice, i van Crkve, tj. van tela Hristovog nema ni Spasitelja, a bez Hrista ne samo nema spasenja, nego ni vrline ne može biti. U Jevanđelju od Jovana Gospod govori: „Ja sam istinski čokot, i Otac Moj je vinogradar… Ostanite u Meni, i Ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne ostane na čokotu, tako ni vi ako u Meni ne ostanete. Ja sam čokot, a vi loze. Ko ostaje u Meni i Ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez Mene ne možete činiti ništa.“ (Jn. 15:1,4-5) Dakle, Gospod opisuje Crkvu kao vinogradnu lozu, kao drvo: koren i stablo – to je On Sam, a grane su oni koji veruju u Njega. Ako ti budeš grana drveta ili list, tj. ako budeš u Crkvi, hranićeš se sokovima iz korena i stabla, tj. od Hrista i živećeš; ako nisi u Crkvi, tj. ako nisi grana ili list loze – Hrista, ili si grana koja se odlomila ili list koji je sleteo i gazi se od prolaznika, tada si usahnuo, poginuo i nema života u tebi. Eto koliko je važno biti u Crkvi! Ako sada nisi u Crkvi, onda si i bez Hrista i bez života! Hraniš se beživotnim sokovima tog nečastivog učitelja, koji je pored Hrista, posadio drugo, suvo i beživotno drvo!

Gospod poredi Crkvu i sa stadom, gde je Pastir – Sam Spasitelj (Jn. 10:1-6). Ako neko nije u stadu Hristovom, tj. nije u Crkvi, taj i ne može da se naziva Hristovom ovcom: Hristos nije Pastir takvom čoveku. Još Gospod poredi Crkvu sa mrežom koja se baca u more i hvata ribu svake vrste. Ko nije u mreži, ko nije uhvaćen, taj znači nije u Božijem plenu: ko nije u Crkvi, taj živi sam po sebi, bez volje Božije.

 – Zar je bez pripadanja Crkvi nemoguće istinski verovati u Hrista i nazivati se hrišćaninom?

 Ako neko „ne posluša ni Crkvu, neka ti bude kao neznabožac i carinik“ (Mt. 18:17). Taj čovek nije hrišćanin.

 – Zar je nemoguće poznati istinu Hristovu bez Crkve?

 – Nemoguće je. Sektaši misle da znaju istinu iz Svetog Pisma mimo Crkve, a u reči Božijoj je napisano da se ne samo na zemlji istina Božija propoveda kroz Crkvu (Dela ap. 1:8), već čak „kroz Crkvu sada obznani načalstvima i vlastima na nebesima mnogostruka mudrost Božija“ (Ef. 3:10).

 – Zašto se upravo kroz Crkvu jedino i može poznati istina Božija, a ne, na primer, kroz Sveto Pismo?

 – Zato što nije Sveto Pismo, već Crkva „stub i tvrđava istine“ (1 Tim. 3:15).

– Da li pravilno misle neki da pod Hristovom Crkvom treba podrazumevati ne zajednicu slebenika Isusa Hrista, već učenje Spasitelja?

 – Takvo shvatanje je nepravilno jer se pod Crkvom u Svetom Pismu svuda podrazumeva zajednica ispovednika Hristovih, a ne učenje.

Ako li ti zgrješi brat tvoj“ govori Spasitelj, u početku ga pokaraj nasamo, ako ne posluša, pokaraj ga pred dva ili tri svedoka, a ako i njih ne posluša „kaži Crkvi“ (Mt. 18:17). Jasno je da se može reći samo ljudima, a ne učenju. Znači da Crkva nije učenje, već zajednica.

Takođe u knjizi Dela Apostolskih se govori da je prezvitere efeske Bog postavio „da napasaju Crkvu Gospoda i Boga“ (Dela ap. 20:28). Opet, napasati je moguće samo živa bića, u ovom slučaju – ljude, a ne učenje. I apostol Jovan govori: „Pisah Crkvi“ (3 Jn. 1:9), a pisati je moguće samo ljudima, a ne učenju.

 – Da li se Crkvom može nazvati svako sabranje u ime Hristovo?

 – Ne, ne može. Jer će se tada dobiti mnoštvo svakakvih zajednica često neprijateljskih i različitih međusobno, i sve one bi trebalo da se priznaju za istinske hrišćanske zajednice.

Kada sektaši žele da opravdaju svoje nepripadanje Crkvi Hristovoj Pravoslavnoj govore da nema potrebe da pripadaju njoj, jer je Sam Spasitelj rekao: „gdje su dva ili tri sabrana u Ime Moje, ondje sam i Ja među njima.“ (Mt. 18:20)

Sve sekte se oslanjaju na ovaj tekst želeći da opravdaju sebe. Zbog toga se i dobija da stotine najbezumnijih sekti sebe naziva zajednicom Hristovom.

Hristos se nije podelio (1 Kor. 1:13), On je Jedan, jedno je „telo Njegovo koje je Crkva“ (Kol. 1:24). Jasno je da su sve sekte u zabludi, kada tako izopačeno i lažljivo žele da se opravdaju rečima Hristovim…

Otkinuli su se sektaši od zajednice Hristove, od svete Crkve Pravoslavne, nesavladive, koja potiče neprekidno od apostolskih dana; otkinuli su se oni od tog „tela Hristovog“ i poginuli: nema Hrista među njima, ne mogu oni naslediti spasenje.


NAPOMENE:

  1. Dobro Ispovedanje. Počaev, 1910.

Rubrika: Uncategorized

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.