Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 10. Опште васкрсење верних

Чудо преображења Христовог се догодило четрдесет дана пре Његовог Распећа. Требало би, сходно томе, да овај празник прославимо током свете Четрдесетнице, али пошто је ово период жалости и побожне туге, богоносни оци су одредили да овај празник прослављамо шестог августа, тј. четрдесет дана пре Воздвижења Часног Крста.

Јеванђелски одељак о преображењу јасно показује повезаност овог догађаја са Распећем Христовим, па каже: „Док се Христос молио, изненада се појавише два човека, и говораше с Њим, а то беху Мојсеј и Илија. који се показаше у слави, и говораху о исходу Његовом. који је имао да се испуни у Јерусалиму.“

И богослужбене песме празника нам говоре: „Пре распећа Твога Господе, пошто си повео тројицу ученика које си Ти изабрао, попео си се на гору Тавор, да им покажеш славу Своју.“ Господ је изабрао Петра, Јакова и Јована, јер су му они били блиски, у часу страдања у Гетсиманији. Тако да се, пошто виде величину славе Христове, не уплаше страдања Његових.

Тако нас најсветлији догађај из живота Христовог води Његовом страдању и Крсту.

На почетку Страсне седмице[1] догодила су се два значајна догађаја: Васкрсење Лазара и победоносни улазак Христов у Јерусалим.

Васкрсење Лазарево, које се збило у четврти дан након његове смрти. јесте предзнак светлоносног васкрсења Христовог и потврда општег васкрсења свих људи. Тако у овај дан певамо: „Опште васкрсење, пре страдања Свога потврђујући, из мртвих си подигао Лазара. Христе Боже.“

Васкрсење Лазарево једна је од пројава истине да је Христос савршени Бог и савршени Човек. Као човек, плакао је због уснућа свог пријатеља, а као Бог васкрсао га је из мртвих. Заплака Исус. пише јеванђелист Јован. Заплака, гледајући лице Лазарево и страшне последице греха за човека. Заплака гледајући икону Божију како је изгубила своју првобитну лепоту. Истовремено је заплакао гледајући бол Марте и Марије[2].

Молитва коју је изговорио Христос васкрсавајући Лазара необорив је доказ Божанства Његовог: Оче, благодарим ти што си ме услишио! А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао. Када ово рече, Христос позва мртваца да изађе из гроба: Лазаре. изиђи напоље!

Свети Григорије Палама говори да као што је приликом првог стварања Отац рекао Сину: Да створимо човека, и Син то чу, тако и сада, при новом стварању човека, Син рече а Отац чу и оживе Лазара. Ово показује сагласност Оца и Сина. Јер Син се молитвом обратио Оцу ради народа. а не као да над Њим има власт и господство.

Због свега што се догодило на гробу четвородневног Лазара, сви су схватили да је Христос Творац и Обновитељ[3] човека. Он је Господ живота и смрти као што је на другом месту Сам потврдио, мало пре него што је учинио ово чудо, говорећи: Ја сам васкрсење и живот.

* * * * *

Христос, који је васкрсење и живот, пошао је добровољно у страдање и смрт – дан након прославе васкрсавања Лазара, прослављамо Христов улазак у Јерусалим.[4]

Господ је ушао у Јерусалим, седећи на магарету, а народ га је радосно поздрављао. Људи су простирали своју одећу по путу којим је ишао. држећи палмове гранчице, певали су Победитељу смрти речима: Осана! Блалословен који долази у име Господње!

Свим овим што се догодило приликом уласка Господњег у Јерусалим, испунило се пророштво: „Из уста одојчади начинио си себи хвалу, Господе, да уништиш непријатеља и тужитеља човековог, тј. ђавола.“ Ђаво заиста јесте непријатељ и тужитељ, јер када је сурвао људе у грех, онда их је оптуживао код Бога и тражио од Њега да их казни.

* * * * *

Свети Никодим Агиорит, тумачећи песме празника Цвети, пише: „Нека би дао Бог да и ми простремо одећу нашу пред Христа, тј. да плот подредимо Духу. Нека би дао Бог да и наша будућа дела буду на славу Божију, као што су била и дела оних пре нас који су следили Христа. Постанимо прво победници наших страсти и тако пођимо у сусрет победитељу Христу, да бисмо се овом победом и милошћу Божијом удостојили Царства небеског.“


НАПОМЕНЕ:

  1. Тј. последње седмице Великог поста, када се сећамо Страдања Христових (прим. прев.).
  2. Сестара Лазаревих (прим. прев.).
  3. Ο
    Αναδημιουργος = Онај који ствара изнова (прим. прев.).
  4. Тј. Цвети, како се овај празник код нас назива.

Рубрика: Uncategorized

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *