Православни Мисионарски Центар "о. Данил Сисојев"
Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава.
Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа.
Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.
Православни Мисионарски Центар "о. Данил Сисојев"→ сви текстови
Глава XII – Храм за Колоше. Узвођење у чин архиепископа
Светитељ Инокентије се као и раније посебно старао о Колошима, који су примали крштење у све већем броју. Владику је посебно радовало то што они ово чине без икакве принуде, односно без било какве материјалне користи од тог чина: на крштењу су добијали само обичан дрвени крстић и дрвену или папирну иконицу. По Владикином благослову […]
Глава XI Повратак у Новоархангелск. Мисионарски извештаји
У септембру 1843. године преосвећени Инокентије се вратио са дугог и напорног путовања по Камчатки и Охотској области. Преко пет хиљада километара прешао је у запрегама које су вукли пси и понекад ирваси. Када би се све време које је светитељ провео на санкама у покрету повезало у једну целину, испало би да је путовао […]
Глава X – Светитељ Инокентије у Охотску
Будући да је Охотск, који је епископ Инокентије сада посетио по трећи пут у животу, у то време био је једина лука на читавој Далекоисточној обали Русије, овде су се обавезно задржавали сви путници за Камчатку, или за руске поседе у Северној Америци. Приликом разгледања Охотска посетиоцу би се учинило да је некоме сасвим изненада […]
Глава VIII – Путовање на Камчатку преко Шумагинских острва и Уналашке
Пошто је стари пријатељ и сарадник преосвећеног Инокентија, свештеник Јаков Нецвјетов, остао удовац, Владика га је замонашио и изабрао да буде мисионар Атабасканским индијанцима и Јупикским ескимима. Отац Јаков је изучавао атабаскански и јупикски језик, да би се потом прихватио превођења речи Божије за ове народе. Они су га, са своје стране, прихватали као најрођенијег […]
Глава VII – Путовање на острво Кадијак. Историја руске духовне мисије
Приликом првог обиласка своје епархије, владика Инокентије је што копненим што морским путем превалио око 20.000 километара. Јесен и пола зиме провео је у Новоархангелску старајући се о организовању црквеног живота у новој епархији. Но, чим је отворена пловидбена сезона, 19. фебруара 1842. године, кренуо је на острво Кадијак. Време је било такво да је […]
Глава VI – Монаштво и посвећење за епископа. Повратак у Америку
Митрополитов предлог натерао је оца Јована да се дубоко замисли над својом будућношћу. Да ли је у стању да ступи на пут који му се предлаже, хоће ли моћи достојно да испуњава монашке завете уз активан живот мисионара, и ко ће се тада бринути о његових шесторо деце? Прошла је читава година пре но што […]
Глава V – Путовање за Москву и Санкт-Петербург преко Тихог и Атланског океана
Након што је у Руској Америци провео петнаест година са својом породицом, женом и шесторо деце, отац Јован је дошао до закључка да духовне потребе Аљаске не могу бити задовољене без озбиљне подршке из отаџбине. Тако је себи поставио три задатка: да пред Свети Синод изнесе детаљан план утврђивања Цркве на Аљасци, да предложи Руско-Америчкој […]
Глава IV – Свакодневни послови и научни радови. Острво Ситка. Новоархангелск. Проповед међу Колошима
Просвећујући народ Алеута отац Јован је и сам доживљавао велике духовне утехе: „Отворено признајем да сам кроз разговоре са њима на прави начин упознао утеху хришћанске вере – те слатке и неописиве додире благодати, стога Алеутима дугујем више захвалности него они мени“. Не једном је отац Јован био у прилици да види Алеуте како дуго […]
