„Živećemo u raju…“ IV deo – Zov Pravoslavlja…

Prvi deo…
Drugi deo…
Treći deo…

– Govorili ste o tome da se u Africi mnoštvo ljudi obraća u Pravoslavlje, čak ste govorili i o obraćanju nekoliko sela. Zašto je Afrikancu privlačno Pravoslavlje?

– Glavno je da su Afrikanci navikli na prirodnu, na drugi svet orijentisanu religioznost – to je osnova njihove kulture, i po svom mentalitetu njima je lako da prime punotu hrišćanstva. Ulogu ima i razočaranost u druge hrišćanske zajednice. Pravoslavlje se ne bavi politikom, jednostavno dolazi, noseći reč Božiju. Uz to ljudi vide da su hrišćani u Pravoslavnoj Crkvi zaštićeno od demonskih sila, što je Afrikancu izuzetno važno. I na kraju, Afrikanci su u stanju ne prosto da veruju, već i da žive onako kako zahteva Istina, u saglasnosti sa realnošću Pravoslavlja.

– Na koji način?

– Drugi hrišćani, čak i katolici, već ne drže mnoga predanja, naprimer, post. A Pravoslavni ih čuvaju kao i ranije. Uzdržavanje od mrsnog sredom i petkom, i u vreme četiri posta – osnovni je element naše duhovne prakse. Post je principijelno važan u duhovnom životu, jer su postili i Sveti prorok Ilija, i Sveti Jovan Krstitelj i Majka Božija, čak i Sam Gospod. Afrikanci se ne sprdaju sa postom. Ako govoriš Afrikancima: „Treba da uradite to i to“, sam ne treba da radiš drugačije.

– Šta mislite, zašto Afrikancima post lako pada?

– Iz razloga što je kod njih oduvek bilo prihvaćeno da daju zavete svojim upokojenim precima, naprimer: „Ako mi učiniš ono za šta te molim, neću zbog tebe ništa jesti dva dana.“ Hiljadama godina su se dogovarali sa precima,to je postalo deo kulture.
Uzgred, govoreći o osobenostima Afrikanaca, treba primetiti odsustvo mržnje kao osećanja kod njih. U Grčkoj postoji mržnja, tamo te ili mrze ili te vole, a u Africi – ne. Tamo mrze samo magovi. A pošto mržnja uglavnom postoji u politici, između neprijateljskih grupacija; ali i to – politički sukob – doneseno je spolja.

– Ali svi mi u sebi nosimo posledice Adamovog grehopada? I šta naprimer, ako je neko čoveku ukrao ženu, on neće osećati mržnju?

– Ne, kod nas neće biti mržnje. Navešću primer iz života moje porodice. Moj otac je upravljao ciglanom. I to, jedan od njegovih radnika (koji je, uzgred, mnogo puta bio u našem domu) počeo je da podstiče druge radnike da ubiju oca, jer mu je zavideo – kako su oni sezonski radnici, a otac je već upravnik. Jedan radnik je došao do oca i sve mu ispričao. „Čuvajte se, Metju govori da vas otrujemo“. Radnici, čuvši da je otac na kursu, odustali so od zle zamisli, a Metju je nestao. On se tako bojao i stideo da prođe pored našeg doma, da ga je na putu kući zaobilazio je u širokom luku. Drugi posao nije našao i potpuno je osiromašio. Jednom je otac, primetivši ga izdaleka, pozvao: „Dođi do mene. Zašto se ne vratiš na posao?“ On se približio našem pragu, nisko spustivši glavu; otac mu je rekao: „Metju zašto si želeo da me ubiješ? Šta sam ti učinio? Davao sam ti posao, dolazio si kod mene u dom, primao sam te, pio si kafu kod mene. Ako bi me ubio, šta bi bilo sa tobom? Opraštam ti. Ako ti je posao neophodan, dođi.“

http://www.pravoslavie.ru/cgi-bin/sykon/client/display.pl?sid=247&did=1704&do_action=viewdoc

Rubrika: Pravoslavlje u..., Savremena misija Crkve

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *