„Живећемо у рају…“ IV део – Зов Православља…

Први део…
Други део…
Трећи део…

– Говорили сте о томе да се у Африци мноштво људи обраћа у Православље, чак сте говорили и о обраћању неколико села. Зашто је Африканцу привлaчно Православље?

– Главно је да су Африканци навикли на природну, на други свет оријентисану религиозност – то је основа њихове културе, и по свом менталитету њима је лако да приме пуноту хришћанства. Улогу има и разочараност у друге хришћанске заједнице. Православље се не бави политиком, једноставно долази, носећи реч Божију. Уз то људи виде да су хришћани у Православној Цркви заштићено од демонских сила, што је Африканцу изузетно важно. И на крају, Африканци су у стању не просто да верују, већ и да живе онако како захтева Истина, у сагласности са реалношћу Православља.

– На који начин?

– Други хришћани, чак и католици, већ не држе многа предања, например, пост. А Православни их чувају као и раније. Уздржавање од мрсног средом и петком, и у време четири поста – основни је елемент наше духовне праксе. Пост је принципијелно важан у духовном животу, јер су постили и Свети пророк Илија, и Свети Јован Крститељ и Мајка Божија, чак и Сам Господ. Африканци се не спрдају са постом. Ако говориш Африканцима: „Треба да урадите то и то“, сам не треба да радиш другачије.

– Шта мислите, зашто Африканцима пост лако пада?

– Из разлога што је код њих одувек било прихваћено да дају завете својим упокојеним прецима, например: „Ако ми учиниш оно за шта те молим, нећу због тебе ништа јести два дана.“ Хиљадама година су се договарали са прецима,то је постало део културе.
Узгред, говорећи о особеностима Африканаца, треба приметити одсуство мржње као осећања код њих. У Грчкој постоји мржња, тамо те или мрзе или те воле, а у Африци – не. Тамо мрзе само магови. А пошто мржња углавном постоји у политици, између непријатељских групација; али и то – политички сукоб – донесено је споља.

– Али сви ми у себи носимо последице Адамовог грехопада? И шта например, ако је неко човеку украо жену, он неће осећати мржњу?

– Не, код нас неће бити мржње. Навешћу пример из живота моје породице. Мој отац је управљао цигланом. И то, један од његових радника (који је, узгред, много пута био у нашем дому) почео је да подстиче друге раднике да убију оца, јер му је завидео – како су они сезонски радници, а отац је већ управник. Један радник је дошао до оца и све му испричао. „Чувајте се, Метју говори да вас отрујемо“. Радници, чувши да је отац на курсу, одустали со од зле замисли, а Метју је нестао. Он се тако бојао и стидео да прође поред нашег дома, да га је на путу кући заобилазио је у широком луку. Други посао није нашао и потпуно је осиромашио. Једном је отац, приметивши га издалека, позвао: „Дођи до мене. Зашто се не вратиш на посао?“ Он се приближио нашем прагу, ниско спустивши главу; отац му је рекао: „Метју зашто си желео да ме убијеш? Шта сам ти учинио? Давао сам ти посао, долазио си код мене у дом, примао сам те, пио си кафу код мене. Ако би ме убио, шта би било са тобом? Опраштам ти. Ако ти је посао неопходан, дођи.“

http://www.pravoslavie.ru/cgi-bin/sykon/client/display.pl?sid=247&did=1704&do_action=viewdoc

Рубрика: Православље у..., Савремена мисија Цркве

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *