Želiš da vidiš čuda? – idi u misionare…

Želiš da vidiš čuda? – idi u misionare…

Otac Danil Sisojev je starešina hrama Svetog Apostola Tome i organizator zajednice hrama u čast proroka Danila koji se gradu na Kantemirovskoj. Povod za naš susret je bio otvaranje misionarskog centra u ime Svetog Apostola Tome- sa ocem Danilom razgovara Olga Kurova.

– Oče Danilo, povod za naš razgovor je otvaranje misionarskog centra. Nije teško shvatiti da je tome prethodio veliki pripremni rad. Recite molim vas, kako je sve počeo.

– Ako bi se setio samog početka, onda bi to zaista bila 1993. godina, kada sam misionario direktno na ulici. A od avgusta 1996. godine je već potpuno zvanično, sa blagoslovom Svjatejšeg patrijarha, vodim misionarske biblijske besede na Krutickom patrijaršijskom podvorju…Te besede su u početku bile određene za obraćenje protestanata, zatim je počelo da se pojavljuje sve više okultista i žrtava različitih „magijanja“. A zatim sam počeo da misionarim među muslimanima. Tako da je naš centar otvoren i za ljude koji su postradali od ekstrasensa i za omladinu, koja želi da se upozna sa osnovama hrišćanstva i za inoverne.

–        Koji cilj postavljate pred sebe?

–  Ne tako davno smo osvetili privremeni hram u ime Svetog Apostola Tome. Gradi se veći misionarski hram u ime proroka Danila, u kome će se nalaziti kapela Apostola Tome. Ta kapela sada radi, sada kao poseban hram. Jedan od naših ciljeva je obraćanje nehrišćana Hristu, u velikom delu ljudi koji nisu po nacionalnosti Rusi. Oblast Kantemirovske gde se hram nalazi jeste oblast različitih imigranata. Sem toga ovde veoma aktivno deluju sekte. Nedaleko od hrama nalazi se veliki centar mormona, ovde postoje i baptisti, adventisti, okultisti.shema A Pravoslavnih do skora nije ni bilo. Mi smo otvorili školu katihetsku (oglasiteljnu) školu o osnovama hrišćanstva. Kod nas se svakih pet nedelja održava iz pet oglasiteljnih beseda za one, koji žele da prime Krštenje ili da jednostavno više saznaju o hrišćanstvu. Pri hramu već deluje Društvo Pravoslavnih Tatara i svoje delovanje razvija Informaciona agencija Svetog Ahmeta.

U najskorije vreme želimo da održimo Dan otvorenih vrata: raširićemo po celoj oblasti obaveštenja, da u taj i taj dan mogu svi koji žele doći u hram i postaviti bilo koje pitanje svešteniku. U budućnosti bi želeli da taav Dan organizujemo jednom u tri meseca.

Još radimo sa mladima – pored nas se nalazi Moskovski inženjersko-fizički institut. Čudno je da smo mi prvi koji smo pokušali da održimo moleban pred ispitni rok. Moleban pred početak školske godine već je postala tradicija u svim pravoslavnim hramovima, a ispitni rok – je mnogo napetiji period. Ali iz nekog razloga studenti se ograničavaju time što ponekad upale sveće. Mi vršimo moleban pred ispitni rok nakon liturgije i zovemo sve studente.

– Zar se vi, baćuška, nosite sa tolikim poslom sami? Imate li pomoćnike, neku inicijativnu grupu?

– Da, inicijativna grupa postoji, ona se formirala još na Krutickom podvorju. Postoji i tatarska pravoslavna zajednica, koja postoji od 2003. godine. Ali naravno, u delu misije, učestvuju najrazličitiji hrišćani, koji pripadaju najrazličitijim narodima. Nakon Praznika Krštenja Gospodnjeg nadamo se da ćemo otvoriti misionarske kurseve. Moguće je da ćemo kasnije na njihovoj osnovi da stvorimo misionarski institut, koji će pripremati propovednike Jevanđelja. Propoved će biti različita: na ulici, na internetu, u institutima. Mi želimo da sektašima oduzmemo njihovo oružje.

– Kako radite sa imigrantima? Eto, na Kantemirovskoj žive naprimer Azerbejždžanci. Kako je moguće ući u njihovu sredinu, o čemu se može govoriti sa njima?

– U vezi sa azerbejdžanskom zajednicom ne mogu reći ništa jer još nisam sa njim stupio u kontakt. Mogu mnogo da kažem o tatarskoj imigraciji. Ne jednom sam istupao u Tatarskom nacionalnom centru, putovao na predavanja u Kazan. Tatari su treća po mnogobrojnosti nacionalnost u Moskvi. I naše delo ide dovoljno uspešno: mnogi Tatari, posebno mladi, primaju hrišćanstvo. Od 2003. godine služim molebane na tatarskom jeziku za obraćanje zabludelih.

Naša zadatak je da razrušimo pregrade koje postoje u kulturi razlitih naroda a koje im smetaju da prime Pravoslavlje. Novost da je Pravoslavlje – vaseljenska (planetarna) vera u koju su pozvani svi narodi do sada je skandalna.

– A kako treba da se ponaša sa vršnjacima mladi misionar?

– Misionar mora prvi da počinje razgovor o Bogu, inače nije nikakav misionar. Ali, u isto vreme, neophodno je trezveno oceniti svoje sile i znanja. Treba znati odgovore na najčešća pitanja koja se susreću kod vršnjaka o hrišćanstvu. Treba znati da je najbolja samoodbrana – jeste nastup. Ne treba se ikada ustezati da kažeš da si ti u pravu, a da oni nisu. Ne treba se savijati pred svakim slušaocem. Ali, u isto vreme dokazujući da ste u pravu, ne smete ponižavati drugog čoveka. Za svakog čoveka je umro Hristos. Treba pamtiti, da treba uvažavati čoveka, a ne njegove zablude. Mora postojati odbacivanje laži, a ljubav prema čoveku.

Adolescentu je često teško da stoji protiv kolektiva, d postane „bela vrana“, ali neophodno je imati hrabrost. Ranije, kada sam bio mlad, izdvojiti se, biti različit d drugih smatralo se prestižom; mislim da je neophodno obnoviti takav običaj. „Bela vrana“ – to je plemenita ptica. Istinski hrišćanin mora to da shvati. A ako nema snage, moliti od Boga. Mladi misionar mora, naravno, biti spreman da njegove reči mogu da izazovu skandal i smućenje. Ali ne treba se toga bojati. Naša misija se i sastoji u tome da i neprijatne stvari govorimo. Obratili ste pažnju da kada čitate Sveto Pismo, biva i teško na duši: ta Knjiga počinje da ti sudi. Ali to ne znači da istinu treba sakrivati. Sam Gospod je rekao – teško vama kada svi ljudi počnu dobro govoriti o vama.

Postoji još jedna greška, koja može da vreba misionara – to je pokušaj da fokusira misiju na neku određenu grupu ljudi. Pojavljuju se misije za decu, misije za omladinu… Mnogi umni, duboki mladi ljudi takvu misiju ne prihvataju. Zašto? Pa zato što, kada se obraćamo mladima na njihovom jeziku, kao snishodeći im, mi ih fiksiramo na njihovom nivou koji su dostigli. A mi ih moramo dizati više, podizati ka mudrosti, a ne ostavljati na tom nivou, koji su možda već prerasli. Čak i sa decom je bolje govoriti kao sa odraslima nego kao sa decom. Makarevič je, sećate se, veoma hrišćanski pevao: „ne treba se ugibati pod promenljivi svet“. To mora da bude lozinka ne samo za misionara, već i za sve Pravoslavne hrišćane.

Ali i naravno, nemoguće je zaboravljati na molitvu i odlazak u hram, jer ponekada nepravilno shvaćeno misionarstvo, ponekada odvlači čoveka toliko da se on ne moli i ne odlazi u hram.

– A zašto je neophodno odlaziti u hram svake nedelje?

– Zato što je Gospod dao takvu zapovest: šest dana sebi, sedmi – Gospodu Bogu. On ima pravo da traži da Mu damo deo svog vremena kao žrtvu. Drugo moramo da pamtimo Nebeskog Domaćina, nebesku Otadžbinu.

Ako vam je ugodno svi mi hrišćani smo – teroristi. Mi smo članovi pobunjeničke armije koja diže ustanak protiv kneza ovoga veka (đavola). Crkva je mesto kontakta. Tamo dobijamo zadatke od našeg rukovodstva: šifre (Jevanđelje), dobijamo snagu (Pričešće), dobijamo podršku kroz međusobno opštenje. Mi se učimo raznim lukavstvima, kako da pravilno sprovodimo teroristička dela protiv kneza ovoga veka, to jest, da činimo dobra dela. Normalno je da ako agent Carstva Nebeskog manjka u posećivanju štab i ne dolazi u vezu sa Centrom, on rizikuje da se izgubi, onemoća i pogine. Po pravilima Crkve, čovek koji je bez uvažavajućih razloga tri nedelje zaredom nije bio na Božijoj Liturgiji odlučuje se od Pričešća.

Često oni koji ne posećuju hram počinju brzo da se umaraju. Ako neko misli da će nadoknaditi spavanje za celu nedelju nedeljom, umesto da dođe na Liturgiju, on će veoma brzo shvatiti da mu nedeljni san uopšte nije na radost. Možeš pojesti ovna, ali stati gladan, možeš spavati 25 sati, ali ostati nenaspavan. Ako ti Bog ne da silu, ti ih nigde i ničim nećeš nadoknaditi.

Ako si u nekoga zaljubljen, ti neprestano želiš da vidiš predmet svoje ljubavi, da opštiš sa njim. Tebe ne treba terati da ideš na sastanak? Hrišćanstvo je izgrađeno na ljubavi između Boga i čoveka.

Još je veoma bitno da sebi ne tražiš opravdanja ako propuštaš crkvenu službu. Naći ćemo hiljadu izgovora, ali će nam od toga biti samo gore. Neophodno je bez milosti se boriti sa grehom, sa lenjošću. Hrišćani su bića druge prirode. Postoji homo sapiens i postoji homo hristianus. Hrišćani moraju da opšte sa predstavnicima svoje vrste.

– A zašto hrišćani imaju drugu prirodu?

– Hrišćanin je – čovek plus Božanska Sila, koja mu je darovana u krštenju. A nehrišćanin je jednostavno čovek, i to porobljen satani. Duh Sveti u srcu ili satana u srcu – postoji razlika?

– Svako ima svoj put u hram. Ali kod vas, kao misionara, sigurno se nakupilo mnoštvo poražavajućih priča o obraćanju ljudi.

–        Zašto ići daleko – kod nas u hramu dolazi Tatjana Imranovna, moja najbliža pomoćnica. Ona je iz islama prešla u okultizam, a odatle, naišavši na neprijatne stvari, koje su je plašile – u Pravoslavlje. Ona je prišla Hristu – u početku jednostavno kao spasenju. A zatim je počela i da se ucrkvenjuje. I što se više ucrkvenjivala, to su se gore prema njoj odnosili rođaci. Ali ono što je čudno – što su se gore odnosili prema njoj, to su imali više problema. Naprimer, vređali je, pobacali ikone – tu istu noć im je izgorela vikendica. Eto vam primera kako se Bog zalaže za Svoje.

Tu su i primeri čudesnih isceljenja. Jednom su mi došli roditelji sa detetom, harizmatičari (pentakostalci). Jedno vreme su vodili dete po najrazličitijim „ekstrasensima“. Kao posledica detetu se podigla temperatura do 39 stepeni i tako ostala tokom tri meseca. Ničim nisu mogli da je skinu. Mi smo ga krstili, pri tom veoma svečano, na Krštenjskoj Liturgiji. On je stajao, naravno, vrlo slabašan, ali se živo interesovao. Zatim smo ga pričestili i on je otišao kući. Legao je da spava, budi se – 36,6. i od tada već nekoliko godina nije bolestan.

Neretko se događa da sve objasniš čoveku, da mu razložiš, da se on sa tobom razumom slaže, ali srcem ne prihvata. A pomolim se za njega – odmah se menja. Kod mene se uvek nakon molebana za obraćanje zabludelih nekoliko ljudi krsti.

Tako da ako želiš da vidiš mnogo čuda – idi u misionare ili u mučenike. Govore ako želiš nekoga da pomažeš mirom – u početku ćeš naliti sebi na ruku i zamirisaćeš, a zatim i drugoga pomazati. Tako i ovde – ako želiš drugome da govoriš o sili Božijoj, u početku ćeš je sam u sebi osetiti.

– Šta bi poželeli čitaocima časopisa „Kupina“?

– Želim da bi sva deca shvatila: njihov zadatak je da – postanu mudraci. Treba mnogo čitati, tražiti odgovore na različita pitanja, ali pri tom ne postati gord i nadmen, sačuvati u srcu ljubav. A Izvor premudrosti je – Bog.

http://mission-center.com/index.php?option=com_content&view=article&id=170:2009-11-13-18-05-49&catid=38:2009-11-04-14-39-36&Itemid=72

Rubrika: Iz iskustva misionara, Nasleđe oca Danila, Sveštenomučenik Danil Sisojev, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *