„U Srbiji je vidljiva unutrašnja podela između nominalnih i realnih hrišćana …“ – Sveštenomučenik Danil Sisojev

„U Srbiji je vidljiva unutrašnja podela između nominalnih i realnih hrišćana …“ – Sveštenomučenik Danil Sisojev

Vašoj pažnji predstavljamo reči koje je otac Danil izgovorio o Srbiji i srpskom narodu samo pola sata pre svoje mučeničke smrti. Iznosi mnogo zanimljivih zapažanja, dotiče se mnogih bitnih tema za srpski narod.

„U Srbiju sam išao poslom trebalo je da se susretnem sa srpskim episkopima – i susreo sam se njima. Srbija je kao Rusija, vrlo je slična. Tamo postoje iste bolesti kao u Rusiji. Jedino – na sreću – Srbi su pošli dugim putem u odnosu na Rusiju. Znate da je Milošević bio komunista, i on je stalno činio izdaje. I značajno je da Patrijarh Pavle zabranio da mu se služi opelo. Istina, ne zbog toga što je bio komunista, već što je bio ateista, govorio da Boga nema. Zato mu nisu služili opelo, po podacima koje imam. Glavno je da su Srbi uspeli da se odreknu komunističkog nasleđa. Oni su prestali da oplakuju „veliku Jugoslaviju“ iz Titovih vremena i počeli da se prisećaju istinske pravoslavne Srbije iz vremena kraljeva. Oni su počeli tiho da se menjaju u neophodnu stranu i to, uzgred, veoma dobro. Na sreću uvažavanje sveštenika tamo je veoma veliko. Ali naravno, procenat neucrkvenjenih je ogroman. Srbija je manje crkvena zemlja od Grčke. Tamo manje ljudi ide u hram. U Srbiji je vidljiva unutrašnja podela između nominalnih i realnih hrišćana – kao i svuda uostalom. Bio sam u Beogradu i Sremskim Karlovcima i raduje kada ideš ulicom a prilaze ti za blagoslov – a glavno je kada saznaju da si Rus – to primaju sa velikom radošću. To me veoma raduje. I tamo je potresno osećanje svetinje. Tamo je glavna svetinja Beograda mesto gde su bile spaljene mošti Svetog Save od strane muslimana. Tamo je sada ogromni hram na mestu spaljivanja moštiju. I tamo se zaista oseća njegovo prisustvo, da je Svetitelj postradao čak i svojim moštima od ruku muslimana zajedno sa hrišćanima koji su bili pod muslimanskim ropstvom.

Ali pri tom nacionalizam veoma muči Srbe – i oni sami to doživljavaju kao bolest. Pobožni hrišćani tamo govore da im nacionalizam smeta. Oni su Kosovo u mnogome i izgubili zbog nacionalizma. (izgubili u smislu da su svojom krivicom doveli do postojećeg stanja – prim. urednika)

Da su krstili Albance, Kosovo bi bilo srpsko. Da Srbi nisu vršili abortuse, Kosovo bi bilo srpsko. I oni sami to veoma dobro shvataju. Iako je naravno, očigledna krivica tih zločinaca muslimana i zločinaca sa Zapada, jer se tamo do sada mogu videti ruševine od američkih bombi na ulicama Beograda – i to je zaista strašno, takvo svojevrsno bogoborstvo. Ali sa druge strane, meni su srpski sveštenici govorili da je to došlo iz Božijih ruku, zato su Srbi počeli da se kaju. Početkom devedesetih (misli na vreme Ante Markovića – prim. urednika.), nakon raspada Jugoslavije, u samoj Srbiji je počelo burno bogaćenje, svi su se bacili na novac, kao i kod nas u tim godinama. A nakon rata su mnogi počeli da se kaju, počeli da se menjaju. I oni to doživljavaju kao takvo urazumljenje Božije. Patrijarha Pavla doživljavaju kao živog Svetitelja. Eto, to sam hteo da kažem“.

http://yurij-maximov.livejournal.com/310169.html

Rubrika: Iz iskustva misionara, Nasleđe oca Danila, Sveštenomučenik Danil Sisojev, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Komentari (1)

Povratni Link | RSS Feed Komentari

  1. toma kaže:

    Pomaže Bog!

    Da, istinu je rekao i Bog mu je dao da je istinu i video.
    Video je i kukolj i žito…
    Video je i dobro i formu…
    Video je i da ima nade!
    A nada ne sramoti!

    brat Toma

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *