U gostima kod oca Danila… – Protojerej Genadij Belovolov

U gostima kod oca Danila… – Protojerej Genadij Belovolov

Ujutro sam stigao u Moskvu. Do uveče sam imao ceo slobodni dan.
Odlučio sam da ostvarim davnu želju – da boravim u parohiji oca Danila Sisojeva. Možeš mnogo slušati o baćuški, ali dok ne boraviš u njegovom hramu, nećeš ga razumeti do kraja. Jer ne govore uzalud: kakav pop, takva i parohija…
Ta želja je bila tim više jača, jer nisam za života nisam poznavao oca Danila. Sada sam želeo da se makar kroz hram, kroz parohijane bliže upoznam sa njim.
Veče pre sam se čuo sa matuškom Julijom Sisojevom, dogovorio da se vidimo u hramu oko dva sata.
Od Nikolajevske stanice do metro stanice „Kantemirovska“ sam došao prilično brzo. Izlazeći iz metroa sam iznenađenjem sam shvatio da se Kantemirovska ulica preseca sa ulicom koja nosi naziv „Kavkaska“. Dobija se zanimljiva raskrsnica.

Do hrama treba ići peške oko 10 minuta. Kako vidim, svi odlično znaju gde je hram. Prva devojka koju sam sreo, sa plejerom u ušima, pokazala mi je sa sigurnošću gde da idem.
Hram se nalazi na granici velike četvrti u zelenoj zoni, blizu rečice Čertanovka koja krivuda između drveća.
Međutim nisam odmah prepoznao čuveni hram iz mnogih reportaža. Danas je on skoro ceo obložen ciglom sa elementima rezbarije oko prozora i dekorativnim elementima. Kako su mi kasnije rekli, to je bila želja oca Danila jer se brinuo da mogu da zapale hram. Bilo je i  takvih pretnji.

Stigao sam na kraj službe. U skoro pustom, na vagon obložen drvetom hram, u kome su stajala dva-tri čoveka iznenada sam osetio eho događaja koji se pročuo celom Rusijom.
Pitao sam prvog parohijanina koga sam susreo: „Gde je mesto gde je ubijen otac Danil?“. To je bio Antonije Lopatin pomoćnik u hramu. Odveo me je do analoja koji stoji između hrama i desne priprate. Upravo taj analoj i označava mesto gde je o.Danil primio mučenički venac. Analoj su, kako mi je rečeno, postavili po blagoslovu patrijarha Kirila i na njega postavili ikonu Sabora Ruskih Novomučenika. U podnožju su vaze sa živim cvećem. Pod je pokriven linoleumom. Rekli su mi takođe da su oprali krv sa poda, ali da je ušla u ivice linoleuma i tamo ostala.

Sveštenik koji je služio, videvši me iz oltara, pozvao me je da se poklonim prestolu. O.Roman služi kao drugi sveštenik. Starešina je o.Jovan Popadinec.

Nakon službe o.Roman me je radosno pozvao na trpezu u parohijskom domu. Ovde sam video mnoge parohijane, učesnike filma o o.Danilu „Ja idem kući“. Imao sam osećaj da gledam nastavak tog filma. Za stolom sam zamolio da mi govore o o.Danilu. očigledno je da je moja molba bila malo neočekivana ili su uspomene još isuviše sveže i teške – nastala je pauza. Ali potom su nekako reč po reč parohijani počeli da govore. Sergej Stanilovski je bio onaj čovek koga je ispovedao o.Danil u trenutku ubistva. Baćuška je već oblačio epitrahilj u oltaru, pročitao tri tropara i počeo ispovest kada se u hramu lula buka i pucnji. Pištolj je bio sa prigušivačem, pa se pucanj čuo kao lagani pljesak. Otac Danil je pitao kakva je to buka u hramu i izašao iz oltara na južna đakonska vrata u susret ubici. Prvi metak je pogodio oca Danila u predeo vrata. On nije bio smrtonosan. Otac Danilo je pao na pod, licem na epitrahilj. Ubica je ispalio „kontrolni“ metak i sakrio se u tami noći. Metak je prošao u pod, ostavivši trag na epitrahilju.

Za trpezom sam čuo priču o potresnom čudu koje se nigde u medijima nije spominjalo. Zločinac, ušavši u hram, pucao je prvo u dirigenta hora Vladimira, koji su u tom trenutku spuštao stepenicama iz gornjeg dela hrama. Metak je ušao u stomak i izašao u predelu ključne kosti, pritom ne povredivši ni jedan jedini organ!!! Vladimir je samo nekoliko dana bio u bolnici, a već treći dan je bio za pevnicom. To je bilo apsolutno čudo kojim je Gospod posvedočio da bez Njegove volje ni dlaka sa glave na pada.
Dakle, mučenički kraj je trebalo da primi samo i jedino otac Danilo!

Pitao sam za epitrahilj i naprsni krst oca Danila. Epitrahilj je kod njegovog oca, sveštenika, a krst čuva njegova supruga.
Za stolom sam sedeo pored Sergeja Koljcova, blagajnika hrama. Da bi se nekako izborio sa teškim sećanjima, počeo je da govori o istoriji hrama.
Sergej je izgledom podsećao pre na savremenog biznismena, koga ako vidiš na ulici nećeš ni pomisliti da se pred tobom nalazi duboko crkveni čovek. Njega je Bogu obratio o.Danil i on je iz biznisa prešao da služi Bogu u hramu. Još 2002. godine o.Danil se obratio lokalnoj upravi i zamolio za deo zemlje radi izgradnje hrama u tom delu Moskve. Mesto su izabrali sa saglasnošću vlasti. Zajedno sa Sergejem Koljcovim kupili su gotovu brvnaru koju su pretvorili u hram. Sam o.Danil je pokazao gde da se postavi. Zatim su je prilagodili i proširili. Sergej me je još jednom pozvao u hram da bi ga pažljivije pogledao.

U tom trenutku je stigla i matuška Julija. Predao sam joj malu sumu koju su sakupili naši parohijani. Setili smo se jedne večeri u Petrogradu gde je ona govorila o svom baćuški Danilu. Poklonila mi je novo izdanje svoje knjige „Zapisi popadije“, dodavši „na molitveno sećanje“ po mojoj molbi. Pritom mi je pričala da sada sakupljaju materijal i pripremaju za izdanje knjigu sećanja prijatelja i duhovne dece oca Danila. Dogovorili smo se da u Petrograd donesu knjige i diskove sa propovedima oca Danila.
Zatim mi je Sergej temeljno i bez žurbe pokazao ceo hram.

Prvo me je pitao: „Da li su vam pokazali trag od metka na Carskim dverima?“ Za mene je to bilo još jedno otkriće. Jedan od četiri metka probio je Carske dveri. Našli su ga kod oltara. To je duhovno važan detalj koji pokazuje da su Carske dveri bile vidljiva linija tog nevidljivog fronta na kome je poginuo o.Danil. Da bi pogledao i fotografisao trag od metka neophodno je kleknuti pred Carskim dverima. Sada u tom hramu postoje borbene i trijumfalne Carske dveri.

Na ikonostasu je interesantna i neobična ikona Majke Božije, pod imenom „Tučnaя Gora“ (24 mart-6 april) na kojoj se vidi Majka Božija kako u desnoj ruci drži planinu. Tu ikonu je poštovao o.Danil je blagoslovio da se stavi u ikonostas. Stvar je u tome što njena ikonografija ima poreklo od proročkog viđenja Proroka Danila, u kome je video planinu od koje je bio odsečen kamen. Viđenje je simbolički označavalo rođenje Bogomladenca Hrista od Djeve. Interesantno je zapaziti da se ta retka ikona može smatrati zaštitnicom Kavkaza, jer na toj ikoni Gospod blagosilja planine. Šta bi rekao ubica da je znao za tu činjenicu? Uzgred metak je u Carskim dverima prošao na nekoliko centimetara od te ikone. Ispostavlja se da je emigrant sa Kavkaza gađao u duhovni pokrov Kavkaza.

Sa druge strane Carskih dveri nalazi se ikona Hrista, pod imenom Apokalipsis. Tu ikonografiju je razradio sam o.Danil.

U tom nizu se nalazi i hramovna ikona Apostola Tome, koja je naslikana po želji oca Danila. Osobenost ikone je što je na njoj naslikan predivni nebeski hram koji je podignut od strane Apostola Tome.

U hramu se posebno poštovanje ukazuje nebeskom zaštitniku oca Danila – Proroku Danilu, u čiju čast je i registrovana zajednica i planira se izgradnja veličanstvenog hrama u drevnom vizantijskom stilu. Ta ikona je naslikana od strane majke o.Danila, tom ikonom je ona blagoslovila sina. Poklonili su mi reprodukcije obe ikone.

Obratio sam pažnju da u hramu ima mnogo papirnih ikona, različitih razmera. Velikih ikona ima dve ili tri. Jedna od najvećih je ikona blažene Matrone Moskovske. Pokazalo se da je o.Danila kada se hram još ukrašavao i nije bilo nikakvih ikona, blagoslovio da parohijani donesu svoje sopstvene ikone, ikone svojih nebeskih pokrovitelja. Na taj način hram se brzo ispunio ikonama i ikonicama najrazličitijih Svetitelja. Sada svako zna svoju ikonu i naravno, ne prolazi mimo nje.

Želim da kažem još o jednoj jedinstvenoj ikoni o.Danila. takve zaista nema ni u jednom hramu u Rusiji. To je ikona na kojoj su izobraženi Svetitelji koji su prešli iz islama u Pravoslavlje. Na njoj je tako i napisano: „Sabor Svetih koji su se obratili iz islama u Pravoslavlje“. Na ikoni je naslikano 16 Svetitelja, kao Abo Tbiliski, Mučenici Ahmed i Omir. Praktično su svi oni – Mučenici. Prelazak iz islama se kažnjava smrću. O.Danil je napravio izbor iz Žitija Svetih, iz knjige „Balkanski Mučenici“. To je naravno novo, bogoslovsko osmišljavanje naših odnosa sa islamom.

Pomislio sam da možda nekada i on sam može biti naslikan pored tih Mučenika. Iako nije prešao iz islama, već je ubijen od islamiste. To je već druga ikona.
Parohijani u hramu su mi još dugo govorili o svom baćuški.
Na kraju sam još učinio zemni poklon na mestu mučeništva oca Danila, celivao ikonu Novomučenika, pomenuvši ga molitveno.
Kada sam odlazio od hrama, okrenuo sam se, prekrstio i video mali hram u pozadini mnogospratnih masiva.

Bio je sunčani, prolećni dan, sve je disalo najavom proleća. Postojalo je nekakvo pred Vaskršnje raspoloženje, iako je ispred još cela Strasna sedmica. Glavno je da sam imao neko neshvatljivo osećanje, da sam bio u gostima kod oca Danila, da sam se upoznao lično sa njim. Pitao sam se, odakle mi to osećanje? Čini mi se da je to zašto što ubijeni baćuška i danas živi u svojim parohijanima. Da sam se upoznavši se sa njima, upoznao i sa njim. Bez parohije oca Danila nećeš upoznati.
Kada sam se spuštao u metro, pomislio sam da je ovo putovanje istinsko pokloničko putovanje – u hram na Kantemirovskoj…

http://otets-gennadiy.livejournal.com/5251.html

Rubrika: Žitije, Sveštenomučenik Danil Sisojev

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *