Sveti Oci o spasenju samo u Crkvi

„Onaj koji je po svojim delima dobar, ali nije zapečaćen vodom, neće ući u Carstvo Nebesko. Reč je smela, ali nije moja; tako je odredio Isus.“

 

Sveti Kiril Jerusalimski,

Pouke oglasiteljne i tajnovodstvene, 3.

 

„Ko želi da se spasi, mora, pre svega, da čuva vaseljensku veru, koju ako ne sačuva u celosti i neporočnosti taj, bez sumnje, gine zauvek“.

 

Sveti Atanasije Veliki,

Simvol vere

 

„Čujte svi vi, koji ste tuđi prosvećenju (krštenju): užasnite se, zaridajte! Strašna je to pretnja, strašna odluka! Nemoguće je, govori Hristos, onome koji se ne rodi vodom i duhom da uđe u Carstvo Nebesko, jer na sebi još nosi odeću smrti, odeću prokletstva, odeću truljenja – još nije dobio znak Gospodnji, još nije svoj, već tuđ; nema znak za carstvo.“

 

Sveti Jovan Zlatoust,

Besede na Jevanđelje od Jovana, 25.1.

 

„Šta, reći ćeš ti, zar nema i hrišćana koji se loše vladaju i neznabožaca, koji provode život u vrlini? Da postoje hrišćani koji žive loše, to i ja znam; a da li postoje neznabošci koji žive vrlinski, to stvarno još uvek ne znam… Ali da se ne bismo nekome pokazali kao ljubitelji sporenja, složićemo se da među neznabošcima postoje ljudi koji žive dobro… Pogledaj, međutim, kako ih Hristos lišava svakog opravdanja. On govori da je ?Svetlost došla u svet?. Da li su Ga tražili, govori On, da li su se trudili, brinuli da Ga nađu? Svetlost je sama njima došla; međutim, ni tada nisu pohitali k njoj. Ako i među hrišćanima neki žive poročno, u vezi sa tim ćemo primetiti da Hristos ne govori o onima koji su postali hrišćani od rođenja i primili veru od predaka (iako su se često oni poročnim životom uklonili od pravog učenja); čini mi se da se ovde ne govori o njima, već o ljudima koji su iz judejstva ili neznaboštva morali da se obrate pravoj veri. (Hristos) pokazuje da niko, nalazeći se u zabludi, neće poželeti da se obrati veri, ako pre toga samome sebi ne odredi dobar život, i niko neće ostati u neverju ako pre toga ne odluči da zauvek ostane zao. Nemoj mi govoriti da je neko celomudren i neverujući; nije vrlina samo u tome. Koja je korist, imati te osobine, a biti rob sujetne mase i stideći se svojih prijatelja, ostati u zabludi? To nije vrlinsko življenje. Rob sujete nije bolji od bludnika; čak čini i mnogo veće grehe od bludnika. Međutim, pokaži mi nekog među neznabošcima ko bi bio slobodan od svih strasti i bez ijednog poroka: nećeš moći da mi pokažeš.“

 

Sveti Jovan Zlatoust,

Besede na Jevanđelje od Jovana, 28.2-3

 

„Niko ne ulazi u Carstvo Nebesko na drugi način, nego samo kroz Krštenje. I oglašeni veruje u Krst Gospoda Isusa kojim se i sam znamenuje; ali ako ne bude kršten u ime Oca i Sina i Svetoga Duha neće dobiti oproštenje grehova i udostojiti se dara duhovne blagodati.“

 

Sveti Amvrosije Mediolanski, citat po:

Mitr. Makarije (Bulgakov). Pravoslavno

dogmatsko bogoslovlje. SPb. 1857, str. 258

 

„Niko neće dostići spasenje ni večni život, osim onoga ko za glavu ima Hrista: može za glavu imati Hrista samo onaj ko se nalazi u Njegovom Telu, koje je Crkva… Ko nije među članovima Hristovim, ne može imati hrišćanskog spasenja. Svako ko se odvojio od zajednice sa Crkvom, iako bi njegov život i bio dostojan pohvale, za to jedno bezakonje, što se odvojio od jedinstva sa Hristom, neće imati života, već će gnev Božiji prebivati na njemu.“

 

Blaženi Avgustin, citat po:

Svešt. Grigorije Djačenko. Lekcije

i primeri pravoslavne vere. Moskva, 1894, str. 439.

 

„Ko nije član Hristov, ne može da se spasi. Može se imati počast, može se imati tajna, može se pevati „aliluja“, može se odgovarati „amin“, može se držati Jevanđelje, može se imati vera u ime Oca i Sina i Svetoga Duha i propovedati ta vera, ali nigde se osim u Pravoslavnoj Vaseljenskoj Crkvi ne može naći spasenje.“

 

Blaženi Avgustin,

Sermo ad Caesarieusis ecclesiae plebem, 6.

 

„Ko je van Crkve, neće primiti život večni.“

 

Blaženi Teodorit Kirski,

Sabrana dela. Kijev, 1855. T. 1, str. 273.

 

 

„Pitanje: Da li čovek koji ne veruje u Hrista, na primer, Judejac ili Samarjanin, a čini mnogo dobrih dela, ulazi u Carstvo Nebesko?“

„Odgovor: Pošto Gospod govori Nikodimu: ?Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije? (Jn. 3:5), jasno je da (niko od neverujućih u Hrista) neće ući u (to) Carstvo. Međutim (niko) se ne lišava svoje plate: ili će (neverujući u Hrista) dobiti svoje blagostanje bogatstvom, raskošima i drugim obmanama (ovog) života) nalik na (bogataša) koji je od Avraama čuo: ?sjeti se da si ti primio dobra svoja u životu svome? (Lk. 16:25), ili će njegova sudbina u budućem veku jako da se razlikuje od sudbine onoga ko (ovde) nije činio dobro. Jer kao što za pravednike postoji mnogo obitelji (Jn. 14:2) kod Boga, tako i za grešnike (postoji) mnoštvo različitih kazni.“

 

Prepodobni Anastasije Sinait,

Pitanja i odgovori, 7

 

„Bez Krštenja niko ne može da se nada na večno spasenje – makar bio i najpobožniji od pobožnih.“

 

Prepodobni Jovan Damaskin

 

„Ko je poverovao, a nije se krstio već ostaje oglašen, nije spasen.“

 

Blaženi Teofilakt Bugarski

 

„Veliko blago je verovati u Hrista, jer je nemoguće spasiti se bez vere u Hrista.“

 

Prepodobni Simeon Novi Bogoslov,

Slova, 37.

 

„Bog će suditi živima i mrtvima i uzvratiti svakome po delima njegovim: pravednicima – Carstvo Nebesko, lepotu neizrecivu, veselje bez kraja i večnu besmrtnost; grešnicima – mučenje ognjeno, crva koji ne spava i muku bez kraja. Takva će biti mučenja za one koji ne veruju Bogu našem Isusu Hristu: mučiće se u ognju oni koji se ne krste… ako neko bude u drugom zakonu, na onom svetu će goreti u ognju.“

 

Prepodobni Nestor Letopisac,

Hronika. Moskva, 1996, str. 103-104.

 

„U budućem veku sila Njegovog Drugog Dolaska će sve podignuti iz smrti, iako se neće svi udostojiti istinskog života; zato što će nečestivi i neverujući, i oni koji ovde preko ispovesti i pokajanja nisu primili oproštenje grehova… vaskrsnuti, zaista, ali će osetiti život gori od smrti, predani mučenju i stradanju i pritešnjenosti i stidu večnom, obitavajući sa crvima koji ne spavaju i spaljivani mračnim, neugasivim ognjem.“

 

Sveti Grigorije Palama,

Besede. t. 2. Moskva, 1993, str. 13.

 

„Na osnovu čega smo primili veru da se spasavamo krsteći se? – Naravno, na osnovu toga što smo čuli reči Gospodnje: „Koji povjeruje i krsti se biće spasen, a koji ne vjeruje biće osuđen.“ (Mk. 16:16) Pošto je Sama Istina navela i jedno i drugo, tj. neophodnost vere i Krštenja, onda je nemoguće da se spasi onaj ko ne želi da se krsti, makar i tvrdio da tobože veruje, kao i onaj ko ne veruje, makar i bio kršten.“

 

Sveti Grigorije Palama,

Besede. t. 2. Moskva, 1993, str. 51.

 

„Tajna Krštenja predstavlja vrata Božije blagodati. Ako se ne krstimo, čak nas ni krv Sina Božijeg neće spasiti.“

 

Sveti Dimitrije Rostovski,

O simvolu vere

 

„Niko ne može da se opravda pred Bogom i da se spasi bez Hrista i mimo Hrista, već jedino – verom u Hrista… Jer niko ne može da se izbavi od đavola, greha, prokletstva zakona i od pakla bez Hrista i to sve je sadržano u kratkoj reči Hristovoj: ?Ako vas, dakle, Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni.? (Jn. 8:36)“

 

Sveti Tihon Zadonski,

O istinskom hrišćanstvu. II.1.2.

 

„Braćo moja, učio sam četrdeset i pet godina. Pročitao sam mnogo knjiga o Judejcima, idolopoklonicima, muslimanima i jereticima. Izučio sam dubine mudrosti. Sve druge vere su lažne. Samo je naša vera, sveto Pravoslavlje, istinska i sveta…

Radujte se i veselite što se vi pobožni pravoslavni hrišćani. Plačite i sažaljevajte nečestive, neverujuće i jeretike koji idu u tamu i u ruke đavola.“

 

Sveštenomučenik Kozma Etolski,

Pouke, 7

 

„S obzirom da od mene tražite pouku, mogu da vam odgovorim sledeće: Premilostivi Bog vrši spasenje pravoslavnih hrišćana Pravoslavnom verom, dobrim delima i Svojom blagodaću. Vera Pravoslavna je ona koju poseduje Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva. Bez te vere je nemoguće spasenje nikome.“

 

Prepodobni Pajsije Veličkovski

Cit. po: Prot. Sergij Četverikov. Moldavski starac

Pajsije Veličkovski. Pariz, 1976, str. 237.

 

„Hrišćanstvo je jedini put ka spasenju… jedini put u Večno Carstvo koji je Bog ostavio na zemlji… Postoji mnogo naroda koji ne znaju istiniti put. Oni koji se rađaju među njima, treba sa usrđem da traže put i da li će ga naći?… Jer kakvo spasenje da očekuje onaj ko nema istinsko učenje vere i Crkve ili lažno misli o Bogu, svetu i čoveku, ili o sadašnjem našem iskvarenom stanju, ili o sredstvu našeg obnavljanja koje je jedno… A eto, postoje ljudi koji govore: veruj kako hoćeš, samo živi vrlinski i ničega se ne boj – kao da se tobože može živeti u vrlini nemajući zdrava shvatanja o predmetima koji se prenose istinskom verom. Ne obmanjujte se braćo! U istinski život ne ulazi samo ponašanje, već i zdrav način razmišljanja.“

 

Sveti Teofan Zatvornik.

Pet pouka na putu ka spasenju.

Zadonski muški manastir Rođenja Presvete Bogorodice,

2006, str. 7, 10, 27, 19.

 

 

„Hrišćanskim crkvama, kao što ti je poznato, sebe nazivaju osim naše Pravoslavne Crkve, latinska crkva i mnoge protestantske hrišćanske zajednice. Ali ni latinsku crkvu, ni tim pre protestantske zajednice ne treba priznavati za istinske Hristove Crkve – zato što su one nesaglasne sa Apostolskim uređenjem Crkve Božije.“

 

Sveti Teofan Zatvornik.

Pisma raznim licima o različitim predmetima vere i života.

Moskva, 1892, str. 230.

 

„Za dušu čoveka koji nije pravilno verovao, koji je umro u svojim zabludama i nije prineo iskreno pokajanje pred Gospodom – kakva nada može biti na spasenje? I kako se i za šta moliti za takvu dušu?“

 

Prp. Josif Optinski.

Žitije Optinskog starca Josifa. Kozeljsk, 1993, str. 180

 

Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije (Jn.3:5): muslimani neće ući, Jevreji, idolopoklonici, jeretici neće ući, sektaši neće ući, bludnici, preljubnici, lihvari i drugi nečestivci neće ući i Carstva Božijeg neće naslediti. Samo se istinskom verom u Hrista i u Crkvu Njegovu spasavamo i delima ljubavi.“

 

Sveti Jovan Kronštatski,

Dnevnik. T. 1. Tver, 2005, str. 298.

 

„O nedovoljnosti spasenja i lažljivosti protestantizma i reformatorstva kao zasebnih veroispovedanja i ne treba govoriti: tamo je sve izopačeno, čitavo zdanje vere i bogosluženja.“

 

Sveti Jovan Kronštatski,

Živo slovo mudrosti duhovne. Moskva, 2003.

 

„Da li će svi grešnici biti predani tim strašnim mukama ili će se neki osloboditi? Svi treba da se muče ako se ne očiste od grehova. Međutim, na zemlji nema čoveka koji bi bio slobodan od greha, i nema čoveka koji bi mogao da stekne sredstvo da sebe iskupi od grehova i odvrati od sebe gnev Božiji. Zato su svi osuđeni na pakao.“

 

Sveti Makarije Nevski,

Besede neznabošcima, 1.5.

Kompletan zbornik propovedničkih radova

Preosvećenog Makarija, arhiepiskopa Tomskog i Altajskog,

za sve vreme njegovog služenja u arhijerejskom činu (1884-1910 g.).

Tomsk, 1910, str. 451.

 

Bez obzira što je Iskupljujuću žrtvu prineo Hristos Spasitelj za sve ljude, plodove te žrtve mogu da koriste samo oni koji veruju u Hrista, pripadaju telu koje je On sazdao – jedinoj, svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi, koji su ušli u opštenje sa Hristom kroz Pričešće Njegovim Telom i Krvlju. Znači, oni koji ne veruju u Hrista i ne pripadaju svetoj Pravoslavnoj Crkvi, ne mogu da koriste plodove Iskupljenja, koje je izvršio Gospod Isus Hristos. A takvih na celoj zemlji i u otadžbini našoj još ima mnogo… Svima njima je potrebna propoved o Hristu i o Crkvi koju je On sazdao.“

 

Sveti Makarije Nevski,

Kompletan zbornik propovedničkih radova, str. 215-216.

 

„Priznati mogućnost spasenja mimo Crkve… znači priznati neobaveznost Crkve.“

 

Sveštenomučenik Ilarion Trojicki

Hrišćanstva nema bez Crkve

 

„Ko ne drži u svoj celosti i nepovređenosti učenje Hrista i Njegove Crkve, ko je upao u jeres, otpao je od Hrista i Crkve, nema ništa zajedničko sa njom, lišen je nade na večno spasenje koga su se udostojili svi ugodnici Hristovi.“

 

Sveštenomučenik Andronik Nikoljski

Slovo u Nedelju Pravoslavlja //

Sabrana dela. Knjiga II. Tver, 2004, str. 8.

 

„Krštenje je neophodno za spasenje. Ko ne primi Krštenje, ne može da se spasi.“

 

Sveštenomučenik Luka Vukmanović,

Dogmatika / Sabrana djela, t. II. str. 67.

 

„Samo je ono pravi život, što se u ime Gospoda Isusa traži i dobija. Sve drugo je smrt i trulež. U žarkoj pustinji ljudske istorije vaskrsli Hristos je jedini otvoreni i nepresušni izvor, koji zapaja, osvežava i oživljava. Sve drugo, što se zamornom i žednom putniku može učiniti izvorom, nije izvor no sjaj vrelog peska, sličan sjaju vode, ili đavolski prizrak.“

 

Sveti Nikolaj Srpski,

Prva nedelja po Vaskrsu

Jevanđelje o sumnji i veri apostola Tome

 

„Da li može čovek da se spasi bez Crkve? Ne, ne može, jer je Crkva riznica Božije blagodati, bez koje niko ne može da se spasi, kao što ne može da živi ruka, odsečena od tela.“

 

Sveti Nikolaj Srpski,

Katihizis „Vera Svetih“

 

„Strah i užas Strašnog Suda za grešnike će posebno biti u tome što će svi oni u tom trenutku jasno videti i poznati da se Isus Hristos zaista ovaplotio radi spasenja svih, postradao za sve, predao svima u Crkvi blagodatna sredstva spasenja – svete Tajne i svete vrline; da je On – zaista jedini Spasitelj ljudi, da je Njegovo Jevanđelje i zaista jedini istinski smisao i cilj ljudskog života na zemlji, da je Njegovo Ime – zaista jedino Ime kojim se ljudi mogu spasiti od užasne besmislice greha i smrti i izbeći večno mučenje u večnom carstvu greha i zla – u preispodnji (vidi 1 Sol. 1:6-10). Tada će svako ko nije za vreme zemaljskog života poverovao u Hrista kao u Boga i Spasitelja jasno osetiti celim svojim bićem, da je samim tim već na zemlji sebe osudio na večne muke.“ (Jn. 3:18; 5:24)

 

Prepodobni Justin Popović

Sabrana dela. T. IV. Moskva, 2007, str. 422-423.

Rubrika: Uncategorized

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.