„Svako od nas dužan je da postane apostol“ – arhimandrit Teolog Hrizantakopulos, misionar iz Konga

„Svako od nas dužan je da postane apostol“ – arhimandrit Teolog Hrizantakopulos, misionar iz Konga

Na praznik prvovrhovnih Apostola poklanjamo vašoj pažnji razmišljanja i iskustvo smirenog monaha-misionara sa Svete Gore koji je krenuo putem velikih Petra i Pavla. Iz njegovih kratkih ali dubokih saveta svako može izvući korisne savete za sopstveno svedočenje Hrista ljudima sa kojima se susreće u svom životu, na šta smo svi mi pozvani. Srećan praznik!

Arhimandrit Teolog (Hrizantakopulos) rodio se 1951. godine u Grčkoj. Studirao je na univerzitetu u Atini, a zatim u Parizu. Susret sa Starcem Pajsijem Svetogorcem probudio je u njemu želju za monaštvom. Postao je monah 1981. godine, na početku se podvizavao u manastiru Kutlumuš na Svetoj Gori, zatim je obnovio keliju apostola Jovana Bogoslova na južnom delu Svete Gore, gde i do danas živi sa još jednim monahom i jednom poslušnikom.

91784

Molitveno poslušanje spaja sa misionarenjem, obnovom i podizanjem hramova. Tokom devet godina služio je u Albaniji: podizao je razrušene hramove, gradio nove, krstio mnoštvo muslimana. 2000-te godine počeo je da odlazi u Afriku, u Demokratsku republiku Kongo, Republiku Kongo (Brazavil) i Gabon. Ovde je takođe podigao nove hramove, škole i klinike. 2010. godine sa postavljanjem novih episkopa za Kongo i Gabon, postavljen je za vikara Patrijarha. Takođe predaje u duhovnoj seminariji u Kinšasi. Aktivno radi sa omladinom.

* * * * *

 91716.p

– U Kongu, Keniji i drugim afričkim zemljama grčki misionari su imali zapažene uspehe. Oče, recite nam, na šta prvo treba obratiti pažnju u misiji? Šta treba obavezno činiti, kako se ponašati, a šta se ne sme raditi ni u kom slučaju?

– Misionar je, pre svega, dužan da svedoči jevanđelsku vest kakvu je Pravoslavna Crkva sačuvala tokom vekova – bez izmena, bez dodavanja, bez prećutkivanja.

91794

Potrebno je gledati na našu braću (a svi smo mi braća, deca jednog Boga) kao na ikonu, na obraz Božiji. Uvažavati tradicije po kojima ljudi žive, uzimati najbolje iz njih. Ako tradicije protivreče hrišćanskom duhu, potrebno je objasniti to ljudima sa ljubavlju, ne vređati ih. Ni u kom slučaju se ne sme odnositi prema ljudima sa visine, ne obraćati pažnju na njihove interese, ponižavati njihova verovanja.

91790

– Po čemu se Afrikanci razlikuju od nas? Da li im je lako propovedati istinitu veru? Da li je ozbiljno primaju, ili se brzo zagreju ali brzo i ohlade?

– Afrikanci su neposredniji, oni često postupaju kao deca. Sa njima je lakše razgovarati, uspostaviti kontakt, nisu toliko iskvareni priveznošću za materijalna dobra i komfor kao Evropljani. Sa druge strane, oni su površniji, teže je „ići na dubinu“ sa njima, mnogima je dovoljno da znaju samo osnovno o veri, dok im se izučavanje svetootačke literature ne čini toliko važnim.

Što se tiče ozbiljnosti ucrkvenjenja… Svi ljudi su različiti. Postoje i ljudi koji ne ostaju u Crkvi, odlaze skoro odmah nakon Krštenja. Međutim, postoje i drugi: oni i sami ostaju, još i svoje porodice dovode. Postoje parohijani koji su u Crkvi još od vremena prve zajednice, to jest, od 80-ih godina.

91293

– Da li u Kongu ima manastira? Da li Afrikanci uopšte imaju želju za monaštvom ili im tako nešto nije svojstveno?

– Sasvim nedavno, za vreme dolaska Njegove Svetosti, Patrijarha aleksandrijskog i sve Afrike Teodora, u Doliziju (treći po značaju grad Republike Kongo) osvećen je muški manastir u ime svetog Jovana Bogoslova. Sada su tamo samo četiri poslušnika i ako bude takva volja Božija, oni će biti postriženi u monahe.

Pravoslavna Crkva ne može da postoji bez manastira; monasi su svetlost svetu. Sa druge strane, među Afrikancima takođe postoji težnja ka monaškom životu, zato je i bilo odlučeno da se stvori manastir.

 91717.p

– Svako vreme ima svoje duhovne probleme. Koji su problemi našeg vremena? Kako se boriti sa njima?

– Glavni problem Pravoslavlja danas je manjak dostojnih primera. Zato je nedovoljno prosto prosvećivati, potrebno je i pokazivati – kako živeti jevanđelski, šta je Pravoslavna Crkva, pravoslavna zajednica.

Kako se sa tim boriti, tačnije – kako izlečiti to stanje? Jako jednostavno i istovremeno jako teško: svako mora da bude dobar primer.

91786.p

Naša Crkva je Apostolska i to znači da svako od nas treba da postane apostol, svako treba da nosi Blagu Vest, kako nam govori Spasitelj: „Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovjedio.“ (Mt. 28:19-20)

 http://www.pravoslavie.ru/orthodoxchurches/57980.htm

Rubrika: Iz iskustva misionara, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.