Састанак православних свештеника-мисионара у Јужној Африци

На иницијативу старешине српског православног храма св. апостола Томе у Јоханесбургу, архимандрита Пантелејмона, на дан Сабора светог Архангела Гаврила, 8. априла 2010. године, у Атриџвилу (црначком предграђу Преторије – главног града Јужне Африке), одржан је састанак православних мисионара са темом: “Унапређивање и континуитет мисионарског рада у митрополији Јоханесбурга и Преторије”. Окупљене православне свестенике, ђаконе и богослове су на овај конструктивни састанак покренули заједнички утисци и осећање да се у последњих годину дана у нашој митрополији некако застало са мисионарским радом који је био у полету последњих неколико година. Циљ састанка је био да се пронађу решења и заједнички предлози за надлежног митрополита, Његово Високопреосвештенство г. Серафима и да тако помогнемо нашем митрополиту конструктивним идејама да се настави са унапређивањем и успешним мисионарским активностима у нашој митрополији.
Састанку, који је одржан у просторијама Православног сиротишта “Дечји дом поверења (Sthembile Children`s Home)”, су присуствовали свестеници и ђакони митрополије Јоханесбурга и Преторије: архимандрит Пантелејмон (Јовановић), Јоханес (Ракумако), Ректор Православне Семинарије Атанасије (Акунда) из Кеније, Фрументије (Таубата), ђакони Стивен (Хејс) лични митрополитов секретар задужен за мисију и Нектарије (Ритсон), дипломирани теолог Џон (Бурнетт) из Калифорније, сврсени богослов Хризостом и православац Силван Кабунди, обојица из Конга, Живојин (Јовановић) члан Црквеног Одбора Српске Православне Црквено-школске општине Свети Сава у Јоханесбургу, Валери (Хејс) супруга оца Стивена и његов главни помоћник у мисионарском раду, браћа Димитрије (Mauuhayi), Артемије (Мангена) и још неколико верника из Атриџвила, Мамелодија и Схосхангувеа (црначких предграђа Преторије). Пре почетка састанка, сви заједно су се помолили Богу прочитавши и отпевавши Васкршње правило које је предвиђено да се целе светле седмице чита уместо часова.

Отац Пантелејмон је отворио састанак и рекао да је неопходно обезбедити континуитет у мисионарењу, јер се дешавало да се на појединим местима одрже конференције, семинари и друга окупљања, а да се после тога годину дана не сретнемо са тим људима. Потребно је одредити тимове свештеника, ђакона и верника који ће са митрополитовим благословом посећивати осам локација (колико их тренутно има у нашој митрополији) где се налазе или већ крштени чланови локалних афричких заједница или они који би се припремали за крштење и у догледно време оспособили за оснивање православних заједница и евентуално парохија. Те посете би се састојале од редовних служења православних богослужења, држања часова веронауке и дружења са тим људима који се на тај начин не би осећали заборављени и запостављени. Посете би требало да се организују најмање једном месечно (у зависности од могућности).
Отац Јоханес је изнео да треба размишљати и о томе да се локалне православне заједнице оспособе да саме брину о својој парохији и свом свестенику и да не зависе од хуманитарне помоћи или неке друге врсте материјалне помоћи, као сто је то чест случај у осталим религијским заједницама сиром Јужне Африке. Отац Фрументије (који је иначе и оснивач овог Православног сиротишта) је упознао присутне са његовим досадашњим дугогодишњим мисионарским радом по целој територији Јужне Африке. Сложио се са мишљењем оца Јоханеса и заложио за то да се залажемо за ту идеју финансијски и материјално независних локалних афричких православних заједница и парохија. “Требало би да се висе сами трудимо, да напредујемо и сами помажемо своју Православну Цркву”. Отац Атанасије је нагласио да је неопходно мисионарити и проповедати на сто је висе могуће језика. Свестеници треба потпуно да избегавају да дају људима обећања која не могу испунити. Ако се одреде мисионарски тимови у нашој митрополији, потребно је увек имати заменике (ако је неко болестан или одсутан) и било би корисно укључити и ученике семинарије да помажу свестеницима у мисионарском раду.

Отац Стивен је упозорио да су у последње време поједини чланови афричких заједница крштени без неопходне припреме и да би овај нас састанак могао пуно да допринесе да се побољша мисионарски рад и да се много боље духовно припреме сви они који се спремају за крштење. “Постоје места где има крштених православних хришћана, а немају свештеника, а са некима је изгубљен контакт”. Отац Нектарије је нагласио да је изузетно вазно имати континуитет у раду и да се чланови било којих клубова, удружења…редовно састају, практикују, вежбају, а да је то још неопходније када је у питању веома важна ствар као што је мисионарење. Напоменуо је и да православни хришћани треба да се на неки начин препознају у Јужној Африци и да је вазно да и ако имамо неку врсту хуманитарне помоћи, не носимо на лице места по сиромашним црначким предграђима, већ да имамо централно место при митрополији, да онда митрополит распоређује помоћ и да они којима је помоћ потребна и неопходна могу долазити у митрополију. На тај начин би се избегло погрешно тумачење и приступ нашој светој вери да људи у сиромашним крајевима очекују само нека материјална добра од стране митрополита и свестеника.
Брат Хризостом је изнео да је најважније да локално становништво осећа бригу и љубав од свих нас и да осећају да им се посвећује пажња. Силван је предложио да се у свим православним афричким заједницама изаберу представници парохија који це бити способни да помажу свестеницима, поучавају чланове заједнице и који це моци да организују да се живот у парохији одвија и ако је свестеник некада одсутан. Живојин је изнео мишљење да ако се одреде неки од верника да учествују у мисионарским тимовима, онда за њих одредити дане викенда када не раде, а за свестенике одредити радне дане јер су свестеници највише заузети парохијским обавезама суботом и недељом. Такође је понудио оцу Фрументију да набави и инсталира један компјутер за сиротиште. Димитрије је предложио да упутимо молбу митрополиту, ако се буде градила Православни храм у Атриџвилу, да се изгради у центру места, а не код сиротишта, јер ће у центру храм бити пуно доступнији свима.

Џон је прво упознао присутне да је био вероучитељ у Уганди три године. Сада је добио послушање да држи веронауку по парохијама наше митрополије. Изнео је мишљење да је за успешно мисионарење неопходно да се оспособљавају чланови локалних заједница, који ће даље моћи да преносе знање и да уче оне из свог окружења, који ће онда даље преносити учење Православне вере и оспособљавати нове локалне вероучитеље. Посебан акценат је ставио на неопходност изучавања Светог Писма. Лични секретар митрополита Серафима задужен за мисију отац Стивен ће саставити најважније идеје и предлоге са овог састанка и изнети их митрополиту на разматрање и давање даљих инструкција и благослова, а све у циљу унапређивања мисионарских активности у митрополији Јоханесбурга и Преторије. Надамо се да ће ово бити још један допринос мисији у Африци представника Српске Православне Цркве. На крају састанка попадија Евгенија (Таубата) је са вредним женама из сиротишта припремила послужење за све присутне. Нека им Васкрсли Господ да снаге за сав труд који предузимају око деце у сиротишту и нека их благосиља и помаже у све дане живота њихових.

Чланови Црквеног Одбора из Јоханесбурга

Рубрика: Православље у..., Савремена мисија Цркве