Radom u hramu treba da se bave laici koji imaju vatrenu želju da služe Crkvi… – Patrijarh moskovski Kiril

Radom u hramu treba da se bave laici koji imaju vatrenu želju da služe Crkvi… – Patrijarh moskovski Kiril

Problem o kome govori Njegova Svetost, Patrijarh Kiril moskovski i sve Rusije, dovoljno je aktuelan i na našim prostorima. Veoma je važno da Prvojerarh najveće Pomesne Crkve govori o onome što je danas prisutno među pravoslavnim hrišćanima (između ostalog i kod nas hrišćana SPC), a što se itekako tiče naše misije, tj. svedočenja života u Hristu svim ljudima koji još nisu našli „mnogocjeno zrno bisera“. (Mt. 13:46)

* * * * *

„Katehizator, misionar, socijalni radnik treba vremenom da se pojave u svakoj parohiji. Štaviše, parohija koja je bez ovih ljudi ne može da se razvije čak ni pri žrtvenom služenju sveštenika. Eto zašto pred nama stoji odgovoran zadatak. Poslednjih godina sprovodimo sistemski rad koji se tiče organizacije parohijskog života. Postoje određeni rezultati, ali je potrebno da se učini još mnogo toga. Parohije treba da budu jake ne samo zahvaljujući delatnosti sveštenika – čak i snažnih i harizmatičnih – već pre svega zahvaljujući SISTEMSKOM RADU u svim onim oblastima u kojima Crkva pokazuje osobitu brigu i koje Crkva povezuje sa duhovnim blagostanjem naroda, sa spasenjem ljudi. A OVAKAV POSAO JE NEZAMISLIV BEZ MIRJANA (LAIKA) koji su stručnjaci u oblastima koje sam upravo pomenuo.

Parohija predstavlja neodvojivi deo svakog pravoslavnog verujućeg čoveka. Međutim, parohija takođe predstavlja vrata kroz koja u Crkvu ulaze neverujući ljudi; za mnoge naše necrkvene sugrađane parohija predstavlja ogledalo Crkve u celini. U kakvu atmosferu osoba dolazi u parohiju, da li će u parohiji zateći život, radost, aktivnost ili naprotiv, haos, nedruželjubivost, otuđenost – u mnogome zavisi i njen doživljaj Crkve. Na primer, neverujući čovek je čuo besedu pastira ili arhipastira na televiziji, svedočanstvo o istini i reči jevanđelske ljubavi, poverovao ovim rečima i ustremio se u najbližu parohiju – i tamo vidi licemerje, hladnoću, grubost – što je potpuno nedopustivo.

Nedavno su mi ispričali o slučaju u jednoj od moskovskih parohija. Tamo se služila Arhijerejska Liturgija u čast hramovnog praznika uz mnoštvo naroda. Nekoliko starijih ljudi koji su stajali na ulazu u hram iznenada su neočekivano čuli grube reči od strane zaposlenih u hramu i lokalnih „domaćina“ – parohijana. Nisu sačekali ni propoved, ni kraj Liturgije – okrenuli su se i otišli. Ljudi koji svojom grubošću odguruju one koji ponovo dolaze u hram nanose više štete nego što mogu doneti koristi svi naši zajednički napori u organizovanju parohijskog života.

Ako se situacija kod nas bude tako razvijala, mi ćemo više gubiti nego što ćemo dobijati. Ne možemo dozvoliti nekima da razaraju dobra osećanja onih koji dolaze u hram – možda sa željom da postanu deo parohije, da se ucrkvene i sjedine sa crkvenim životom. Parohijsko „gostoprimstvo“  je odavno postalo tema u narodu i predmet mnogih šala. Da li smo mi, koji smo odgovorni za duhovnu sudbinu tih ljudi, pomislili koliko je takav „susret“ i takvo „gostoprimstvo“ naneo duboke rane dušama tih ljudi? O onima koje su odgurnuli od hrama – nadajmo se samo privremeno – samo zato što su bili grubi prema njima, okrenuli se od njih, ravnodušno prošli mimo njih? Krivica u ovim slučajevima ne leži samo na parohijskim „gospođama“, već i na starešini hrama koji „nema vremena“ da se pobrine o atmosferi koja vlada među pastvom. Duboko sam ubeđen da u velikim parohijama, posebno na velike praznike, među narodom gde se i javljaju konfliktne situacije, pored crkvenih prodavnica moraju stajati PAROHIJSKI MISIONARI. Oni su dužni da ovakve konflikte zaustave istog trenutka, potrebno je da zaustave gospođe koje su se razmahale. A ko će drugi? Sveštenik je u oltaru i ne zna šta se događa. Danas ćemo govoriti, između ostalog, i o pripremi misionara. Jako je važno da misionar bude čovek koji će biti odgovoran za situaciju u hramu. To znači da ni jedna osoba NE SME DA BUDE PROGNANA IZ HRAMA neznanjem, grubošću nekoga od parohijana ili nepažnjom sveštenoslužitelja.

PROŠLA SU VREMENA KADA SE PREMA RADU U HRAMU MOGLO ODNOSITI NEMARNO. Rad u hramu predstavlja najodgovorniji deo života Crkve, rekao bih da je u pitanju prva linija. I prilaz tome treba da bude principijelno drugačiji nego što je bio ranije, kada su se na poslušanja u hramu određivali slučajnim izborom bez ikakvog obrazovanja i određene vrste zanimanja.

RADOM U HRAMU TREBA DA SE BAVE LJUDI VATRENE VERE – A TAKVIH IMA U SVAKOJ PAROHIJI – LAICI, LJUDI ODGOVORNI I AKTIVNI, koji možda realizuju svoje potencijale u nekim svetovnim profesijama, ALI PRITOM IMAJU I VATRENU ŽELJU DA SLUŽE CRKVI. Praksa pokazuje da ako je verujuća osoba uspela da postigne neke rezultate u svojoj svetovnoj profesiji, onda će se i prema radu u hramu odnositi odgovorno i ozbiljno. Dokument koji treba da usvojimo možda i nije najvažniji za razvoj organizacije rada u hramu, ali predstavlja važan kamen u zdanju crkvenog rada u ovoj oblasti čiji rezultat zavisi od svakog čeda naše Crkve.

Ovim rečima bih želeo i da započnem naš rad, još jednom naglasivši da priprema aktivnih ljudi u parohiji – misionara, katehizatora, socijalnih radnika i osoba koje će raditi sa mladima – danas predstavlja najvažniji prioritet naše Crkve.“

http://www.patriarchia.ru/db/text/3675243.html

Ključne reči:

Rubrika: Iz iskustva misionara, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.