„Prvo treba svoje obratiti, a zatim već i drugim narodima propovedati“?

„Prvo treba svoje obratiti, a zatim već i drugim narodima propovedati“?

Poklanjamo Vašoj pažnji vrlo važan deo iz zvaničnog udžbenika Ruske Pravoslavne Crkve posvećenog jednoj od neodvojivih služenja Crkve – misiji – koji razmatra i osvetljuje jedan od najčešćih komentara koji se može čuti među nekim pravoslavnim hrišćanima. Takođe objašnjava na koji način se osobenosti nekog naroda čuvaju u Crkvi i pokazuje da zapravo narod zaista može da bude ponosan na svoju osobenost isključivo ako na nju gleda kao na dar koji može da prinese Hristu, talanat kojim može služiti drugima… Van toga nacionalizam uz bilo koju parolu „očuvanja identiteta“ donosi plodove koje danas svi mogu da vide i sami.

* * * * *

Istinska vaseljenska misija je počela na Golgoti – kada se dogodilo pomirenje između Judejaca i neznabožaca. Raširenim rukama Hristos je zajedno sabrao ova dva naroda i stvorio iz njih jednu Crkvu.

Po rečima apostola Pavla: „A sad u Hristu Isusu, vi koji ste nekad bili daleko, postadoste blizu krvlju Hristovom. Jer On je mir naš, koji i jedne i druge sastavi u jedno i razruši pregradu koja je rastavljala, to jest neprijateljstvo, ukinuvši tijelom svojim zakon sa njegovim zapovijestima i propisima, da oba sazda u samome sebi u jednoga novoga čovjeka, stvarajući mir; I da pomiri sa Bogom i jedne i druge u jednom tijslu krstom, ubivši neprijateljstvo na njemu. I On došavši blagovijesti mir vama koji ste daleko i onima koji su blizu. Jer kroz Njega imamo i jedni i drugi pristup ka Ocu u jednom Duhu“ (Ef. 2:13-18)

Objašnjavajući ove reči sveti Jovan Zlatoust piše: „Izrailjci su dobili obećanja ali su se pokazali kao nedostojni; nama ništa nije bilo obećano, bila su nam tuđa obećanja; ništa zajedničko nismo imali sa njima, ali nas je On sjedinio u jedno – i to ne tako da nas prisajedini njima, već je i njih i nas spojio u jedno. Zamislimo primer: zamislimo dve statue – jednu srebrnu, drugu olovnu; ove dve statue su istopljene i od njih su stvorene dve zlatne: eto, tako su dve statue postale jednake. Ili drugi primer: neka jedan bude rob, drugi usinovljen; obojica treba da služe Njemu (tj. Bogu); međutim za jednog je objavljeno da je lišen nasledstva, dok je drugi pobegao i nije znao za Oca, a zatim su obojica učinjeni naslednicima i zakonitim sinovima. Udostojili su se jednake časti, dvoje je postalo jedno, samo sa razlikom što je jedan došao izdaleka, drugi izbliza i da je on i pre boravio kod Oca“.

Eto, tu novu realnost su misionari dužni da donesu do svakog naroda sveta da bi svima posvedočili mogućnost spasenja. Neće svi primiti tu Vest, ali svi su dužni da je čuju nezavisno od kulture, boje kože, jezika ili lažne religije koje su se držali pre toga. Nikakvi politički, ekonomski i životni uzroci ne treba da budu prepreka za ispunjenje ove velike Misije Božije. Jer ako Bog govori, onda svako stvorenje bespogovorno treba da se pokori Njegovoj blagoj volji.

Istaknuti misionar savremenosti, arhiepiskop albanski, Anastasije Janulatos govori: „vaseljenska misija sa pravoslavne tačke gledišta jeste, kao minimum, neposredni zaključak iz jednog od članova Simvola vere i dubinskog osmišljenja Crkve. Ako Pravoslavlje ne prihvati takvu definiciju Vaseljenske Crkve ono će – nećemo se bojati ove reči – prosto odbaciti sebe“.

Jedna od glavnih prepreka za Crkvu u ispunjenju ove misije je provincijalizam, opčinjenost naroda Božijeg i jerarhije isključivo problemima sopstvene pomesne Crkve. Ova duhovna bolest se obično izražava sledećim rečima: „Prvo treba svoje obratiti, a zatim već i drugim narodima govoriti“. Iskustvo svetog Inokentija Moskovskog, Apostola Amerike i Sibira, pokazuje suprotno. Obraćenje Hristu od strane Aleuta i drugih plemena krajnjeg severa poslužilo je kao zamajac za povratak mnogih ljudi u Crkvu. Nije slučajno da je njegovo delo „Putokaz za Carstvo Nebesko (Katihizis)“ napisano na početku na aleutskom jeziku, samo do Revolucije imalo 47 izdanja na ruskom jeziku.

Drugu prepreku za delo svetske misije predstavlja nacionalizam. Tvrdnja da je „Pravoslavlje samo za Ruse (Grke, Srbe, itd.)“ pored toga što predstavlja već osuđenu jeres „etnofiletizma“, predstavlja najveću kočnicu u obraćanju Gospodu nove dece Božije. Zbog toga će Bog, bez sumnje, kazniti one koji „ne ulaze, niti puštaju da uđu oni koji bi htjeli“ (vidi Mt. 23:13). Ovde se treba podsetiti reči apostola Pavla da u Crkvi nema nacija. Nacije ostaju van njenih granica: „nema Jelina ni Judejca, obrezanja ni neobrezanja, varvarina ni Skita, roba ni slobodnjaka, nego je sve i u svemu Hristos“ (Kol 3:11).

Međutim, iz ovoga ne sledi zaključak da Crkva niveliše kulturne osobenosti naroda koji u nju ulaze. Već sada se Božanska Liturgija služi na više od 80 jezika. Sveto Pismo na svom jeziku sluša još više naroda. Pri istovetnosti vere, moralnog učenja i „zakona molitve“ Pravoslavlje je usvojilo mnoštvo različitih kulturnih osobenosti koji samo obogaćuju jedinstveno Telo Hristovo. Tako se već na Zemlji, u Crkvi, predoseća tajanstveno jedinstvo u mnogorazličitosti Nebeskog Jerusalima, koje je video apostol Jovan: „I narodi će hoditi u svjetlosti njegovoj, i carevi zemaljski donijeće slavu i čast svoju u njega“ (Otk. 21:24).

Učebnik missiologii, str. 110-112, Missionerskiй otdel Russkoй Pravoslavnoй Cerkvi, 2010.

Rubrika: Zvanični dokumenti, Savremena misija Crkve

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.