Pravoslavna Afrika: čtec, pojac i bubnjar!

Pravoslavna Afrika: čtec, pojac i bubnjar!
Skoro milion pravoslavnih hrišćana živi u Keniji. Veliki deo njih živi u okolini grada Nijeri. Sa lokalnim parohijama će nas upoznati o.Filip Gatari, starešina hrama svetog Antonija Velikog i direktor lokalne škole. Putovanje po Keniji počinje u njenoj mnogoljudnoj prestonici – prljavoj i negostoljubivoj…

 

 

1900 godine za vreme epidemije bubonske kuge grad je morao u potpunosti da se spali i izgradi ponovo. Zato nema čak ni spomenika kolonijalne arhitekture. Turisti prolaze kroz grad u tranzitu – što brže, to bolje. I ipak, Najrobi je jedan od najrazvijenih metropola Istočne Afrike i upravo u njemu se nalazi mnoštvo međunarodnih kompanija na kontinentu: Google, Coca-Cola, Cisco Systems, Toyota Motors i drugi.

 

 

Najrobi ima oko 3—4 miliona stanovnika. Ne može se reći preciznije jer policija ne zalazi u gradska geta – najsiromašnija i najveća u Africi.

 

 

Geta popunjavaju mnogobrojni stanovnici sa sela koji zbog težine seoskog života streme u prestonicu gde ne nalaze ni novac, ni posao, ni hranu.

 

 

Naš put ide na sever, u okolinu grada Nijeri, prelazak iz grada u grad je posebna avantura. Ponekada za volanom automobila mogu da se nađu odjednom i po četiri sveštenika i još peti u gepeku. Tome se ne treba čuditi.

 

 

Pravila kretanja u saobraćaju u Africi niko ne poštuje. Vozači idu levom stranom, desnom, po sred puta – kako ko voli, imajući u vidu stalne saobraćajne gužve. Policija postoji ali ona „lovi“ sve redom i traži novac ne ulazeći u problematiku konkretne situacije.
Zato je u Keniji razvijen složeni sistem upozoravajućih signala među vozačima – ako su vam ablendovali jednom znači da su pitali da li je policija ispred. Treba odgovoriti rukom (svejedno su prozori kod svih otvoreni) – pokazati na zemlju ako je policija tu, a ako mahnete znači da ih nema. Ako vam dva puta ablenduju to zanči: „Budi pažljiv – ispred je policija!“

 

 

Pravoslavna parohija hrama svetog Antonija Velikog u Nijeriju gde služi o.Filip Gatari je jedan od centara Pravoslavlja u Keniji. Većina sveštenika koji luže u raznim parohijama zemlje upravo ovde su se ucrkvenili. Na fotografiji levo je zvonik, ali zvona nema – ukradeno je.

 

 

Deca iz nedeljne škole odavno već čekaju došljake iz Rusije – mzungu“ – bele ljude.

 

 

Široki prostorni hram je retkost za Afriku. Hram svetog Antonija je drugi po veličini u Nijeriju. On ima oko 300 parohijana.

 

 

Za vreme službe muškarci i žene se mole na različitim stranama hrama.

 

 

Na zidu je natpis – molba da se isključe mobilni telefoni koje parohijani specijalno donose u hram…

 

 

da bi ih napunili, pošto 80% stanovništva nema struju u kući.

 

 

 

Nakon čitanja Jevanđelja na svahiliju, otac Filip njime blagosilja okupljene…

 

 

i propoveda. Propoved u Africi je jedna od najznačajnijih delova bogosluženja. „Ovde u Africi“, pogađa moje misli otac Filip, „ima jako mnogo protestanata koji nemaju ništa osim propovedi, zato su oni jako iskusni u tome. Birajući u koju crkvu da odlaze, ljudi pre svega slušaju kako i šta govori sveštenik, da li dobro poznaje Sveto Pismo, da li ubedljivo propoveda i tek nakon toga se uključuju u autentični bogoslužbeni život.“

 

 

 

U afričkim hramovima postoje klupe, ali se na njima sedi samo tokom čitanja Apostola i propovedi. Svo ostalo vreme službe parohijani se mole stojeći, kao i mi

 

.

 

 

Pevnica se sastoji od čteca, pojca i bubnjara. Ne postoji zvono u svim pravoslavnim hramovima, ali su bubnjevi obavezno tu, čak i u najsiromašnijim parohijama. „To je deo naše afričke kulture“, smeškajući se pravda se pojac, „gde bez bubnjeva!“

 

 

Liturgija svetog Jovana Zlatousta je prevedena na svahili, drugih službi za sada nema. Sveštenici su i tugovali jer nemaju pesme iz retkih službi, naprimer, Strasne Sedmice. Jednostavno ne znaju melodiju: „Događa se da je sami izmišljamo i loše ispada!“

 

 

Đakoni u Africi su velika retkost – parohije ne mogu sebi da dozvole takav raskoš, zato u hramu svešteniku pomažu mališani-oltarnici.

 

 

Veliki Vhod se vrši po grčkoj tradiciji oko celog hrama. Nakon Heruvimske pesme, nakon završetka, otac Filip nastavlja da se svojim rečima moli za nasušne potrebe: „pomoliomo se za pravoslavnu braću i sestre iz daleke Rusije, za njihovog Patrijarha, porodice, prijatelje, načelnike, nastavnike, dobrotvore“… itd.

 

 

I zaista, cela parohija se moli sa njim.

 

 

Celiv mira, kada se prisutni u hramu grle rečima: „Hristos posredi nas!“ – „I jeste i biće, u vekove vekova, amin!“.

 

 

Evharistijski kanon

 

 

A oltarnici… pa, oni su i u Africi…

 

Carskih Dveri obično nema i Liturgija se, kao na Pashu, služi sa otvorenim vratima – svi se mole zajedno.

 

 

 

 

Nakon Pričešća – nastupa vreme bubnjeva. Bubnjevi se koriste za vreme sakupljanja priloga i deljenja nafore, a takođe i nakon završetka službe – prosto tako, bez povoda – zbog radosti!

 

 

Iz Moskve smo doneli krstiće i ikonice koje smo kupili za sakupljni novac od čitala časopisa “Neskučnый sad”. Oko sto ikonica smo podelili svim parohijanima sa molbom da se mole za dobrotvore.

 

 

 

Deca su nas pratila svugde, lepila su se za nas i hodala u stopu dodirujući nas za ruke, kosu, zagledajući nam se u oči.

 

 

Ovo je pravoslavna škola pri hramu svetog Antonija. U decembru 2011. Godine otac Filip Gatari (koji je direktor i nastavnik) dolazio je u Rusiju da sakupi sredstva za renoviranje škole.

 

 

Pravoslavni hrišćani iz Rusije su se jako odazvali i sada školarci sede u širokim i čistim prostorijama.

 

 

Istina, učitelj je kao i ranije – jedan na tri odeljenja. On objašnjava temu, daje zadatak ide u sledeće odeljenje i tako u krug. Međutim, to je uobičajeno za Afriku. Možda neko od sadašnjih učenika ode na fakultet i ponovo se vrati u školu kao nastavnik.

 

 

«Ne budi tužan, budi srećan», piše na stolu ovog mladog čoveka.

 

Pogledavši školu oca Filipa, otišli smo da obiđemo pravoslavne hramove u okolini Nijerija. Tamo ih ima preko 15! Na fotografiji je pravoslavni hram apostola Filipa.

 

 

Otac Filip je govorio da je u toj parohiji služio nekoliko godina. «Ne tako davno ovde je bio samo platneni šator, a sada imamo betonske zidove! Slava Bogu, ovde se tako dobro možeš pomoliti sada.»

 

Ostao je da se napravi pod, prozori, vrata, ikonostas i unutrašnje prostorije. Aki od samog početka se ovde vrši redovno bogosluženje, postoji parohijska zajednica, muško bratstvo i ženski klub uzajamne pomoći.

 

 

Sveštenik hrama spotola Filipa, otac Stefan je govorio da ovaj hram ima strateški položaj – kada se izgradi do kraja, videće sa svih okolnih mesta!
Predali smo baćuški ikone iz Sofrina koje su bile sa nama čime smo ga jako obradovali. Naravno, bilo bi sjajno pomoći i novcem. Baš se nadam da se će se dobrotvori naći.

 

Drugi pravoslavni hram je privremeno raspoređen u prodavnici – zajednica ga iznajmljuje od vlasnika.

 

 

Zemlje ima. Ali da bi se izgradio hram potrebno je oko 40 hiljada dolara. Parohija nema taj novac, zato oni nastavljaju da se mole u prodavnici.

 

 

og dana u Nijeriju smo obišli ne manje od dvanaest aktivnih hramova i u svakom smo se susretali sa parohijanima, govorili im o Rusiji. Zatim su se sveštenici okupili zajedno da bi preko nas zahvalili svim pravoslavnim hrišćanima iz Rusije koji su preko oca Filipa predali priloge za Pravoslavnu Crkvu u Keniji. Svedočimo da su svi prilozi došli gde treba. Sveštenici i njihovi parohijani se usrdno mole za svoje dobrotvore!

 

 

Neka vas Gospod spasi!

Rubrika: Pravoslavlje u..., Savremena misija Crkve

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.