Васкршњи дар: последња проповед Свештеномученика Данила Сисојева!
Желели смо да за велики догађај и празник Христовог Васкрсења који чини срж и суштину наше Вере, поклонимо последњу проповед оца Данила Сисојева коју је одржао пре него што га је Васкрсли Господ као Свог доброг и верног слугу увео у „радост Господара својега“. Оно о чему је свештеномученик говорио на пар дана пре свог мученичког краја је веома актуелно и данас… Христос Воскресе! Ваистину Воскресе!
* * * * *
„Све вас поздрављам са даном Недеље! Желео бих да вас упозорим у ове јесење дане на једно сатанско искушење које се све чешће и чешће обрушава на људе. Ово искушење се види у непрестаном и међусобном сплеткарењу људи. На жалост, имам утисак да се у последње време непријатељ рода људског само тиме и бави, да хушка, посебно сада, хушка хришћане међусобно и због најситнијих разлога. Људи су заиста постали некако необично раздражени и непрестано се налазе у неком ненормалном, нељудском стању душе.
Наравно, са своје стране психијатрија говори да се одвија јесење погоршавање код људи. Са друге стране, моје мишљење је да је најважније нешто друго: најважније је то што су људи заборавили да смо сви браћа и сестре јер смо изашли из исте бање крштења, истим Духом Светим помазани са Светим миром, причешћујемо се из исте Чаше.
Међутим, Господ говори: „Блажени миротворци, јер ће бити помиловани, јер ће се синови Божији назвати“. Човек који мири људе чини велико добро дело. Апостол Павле говори: „ако вам је могуће, будите у миру са свим људима“. Међутим, православни хришћани непрестано упадају у исту замку: „а у којој си ти партији?“, „којој струји припадаш?“, „чији си ти?“
Као што је у Коринтској Цркви било: „чији си – Павлов или Кифин? Христов или Аполов? (1 Кор. 1:12) Апостол Говори: зар се Христос раздели? Зар се Павле разапе за вас? Зар сте се у име Павлово крстили?
Заиста, хришћанин не треба да припада ни једној струји, партији. Ми сви припадамо партији Господа Исуса Христа, ми смо хришћани, ми смо Његов удео, изабрани смо од Бога из свих народа земље; ми смо изабраници Божији, царско свештенство, људи изабрани из таме од Бога, доведени у чудесну светлост Божанске Љубави.
Зашто се дакле понашамо као да сви живимо у неподношљивим расправама овога света? Зашто служимо сатани који дели, а не Христу Који уједињује? Зашто сматрамо да имамо право да се стално и непрекидно смућујемо?
Овако нешто није угодно Господу. Тако нешто заиста потиче од сатане који жели да, поделивши хришћане, уништи свет. Запамтите да судбина и света и земаља у којима живимо, и Русије између осталог, зависи не од понашања простих безбожника – шта од њих очекивати? Човек се налази у тами, у власти ђавола, шта од њега очекивати? Он се природно дели на партије, мрзи и злобан је, од њега друго не можеш ни очекивати. За изненађење је друго: за изненађење је што хришћани често уместо да памте нашу дужност – да живимо у међусобном миру – почињу да уносе неподношљиве свађе овога света у Свету Цркву. А то, наравно, потиче из уста сатане, управо он у нас удише чудовишну злу мисао да се делимо међусобно.
Не можемо да живимо као што живе људи данас. Као што је Господ рекао: по чему ће знати да сте Моји ученици – по томе што ћете имати љубав међу собом. А ако већ, како говори апостол Павле, један другог мрзите, завидите, вређате – „гледајте да се међусобно не истребите“ (Га. 5:15)
Заиста, управо то и желим да кажем: ђаво данас жели да раздели хришћане а затим уништи и све оно што се на хришћанима држи. Ради хришћана Бог чува свет. Ради хришћана Господ даје мир народима. Ради хришћана Господ, међутим, и ратове допушта – онда када хришћани заборављају на своје јединство“.
15.9.2009.
Храм апостола Томе на Кантемировској, Москва
