Pitanja i odgovori o poštovanju Majke Božije

Pitanja i odgovori o poštovanju Majke Božije

Kratki ali važni odgovori koje treba znati u razgovorima sa ljudima kojima poštovanje One Koja je časnija od Heruvima i neuporedivo slavnija od Serafima predstavlja – kamen spoticanja…

Pitanje: zašto se molite Majci Božijoj?

Odgovor: Pošto je Isus Hristos umro na Krstu i vaskrsao iz mrtvih pobeđujući smrt za nas, nema razloga zašto ne bi molili one koji su na nebesima da se mole za nas, baš kao što pitamo one koji su još uvek ovde na zemlji za molitve… Uostalom, u Hristu su svi živi. Stoga mi molimo Uvekdjevu Mariju da se moli Svom Sinu za nas, kao što molimo anđele, Svetitelje i sav verni narod da se moli za nas. Kao što Pismo zapoveda: „Molim, dakle, prije svega da se čine moljenja, molitve, prozbe, blagodarenja za sve ljude… Hoću, dakle, da se muževi mole na svakom mjestu“ (1 Tim. 2:1,8). Spremni smo da molimo prijatelje i komšije za molitve u vreme potreba. Zar nam nisu oni koji su na nebesima veći prijatelji od onih na zemlji? Zašto nas ne bi zastupali pred prestolom Božijim?

Pitanje: Zašto pravoslavni hrišćani Djevu Mariju zovu „Majka Božija“? Ovaj izraz kao da govori da Bog nije Tvorac i Uzrok svih stvari.

Odgovor: Djevu Mariju zovemo Majkom Božijom (ili Bogorodica, bukvalno „Ona Koja je rodila Boga“) jer je tako u Pismu: pravedna Jelisaveta se obratila Djevi sledećim rečima: „I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mojega meni“ (Lk. 1:43). Ko je „Gospod“ o kome Jelisaveta govori? U pitanju je Hristos, Gospod Bog. Iz istog razloga je tačno da je Djeva Marija Majka Božija. Ona nije Majka Boga Oca, već Majka Boga Sina, Koji je rođen od Oca pre svih vekova i Koji je uzeo telo od Djeve Marije.

Pitanje: Zašto pravoslavni hrišćani toliko poštuju Majku Božiju?

Odgovor: Mi Joj odajemo poštovanje je Joj je Sam Isus Hristos nekoliko puta odao poštovanje u Svetom Pismu. On je ispunio Njene molbe i brinuo o Njoj čak umirući na krstu (Luka. 2:51; Jn. 2:3-9; 10:26-27). Čak pre nego što je Hristos rođen, nebo joj je odalo poštovanje kada se Arhangel Gavril pojavio i rekao Joj: „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!“ (Lk. 1:28)
Sveto Pismo dalje objavljuje Njene reči: „od sada će me zvati blaženom svi naraštaji“ (Lk. 1:48), jer je iz Njene utrobe došao Bog u telu. Ovo znači da svi koji veruju u Hrista i u Sveto Pismo moraju odati posebnu čast i poštovanje Onoj koja je „blagoslovena među ženama“. To nije samo obraćanje pažnje na Nju za vreme Božića, kada se pojavljuje na sceni zapadnih crkava. Ne, „Blagodatna“ mora zauzimati posebno mesto u srcima sledbenika Njenog Sina, kao što je to bilo i kod prvih hrišćana.

Pitanje: Zar nije Gospod tokom Svog zemaljskog života ponekada stavljao Svoju Majku (i Njegove bliske) u očigledno niži položaj, naglašavajući duhovne vrline više od srodstva po telu?

Odgovor: Niko ko prihvata Jevanđelje ne može da veruje da naš Gospod na bilo koji način ima manjak poštovanja prema Svojoj Majci. I navodno nepoštovanje sa Njegove strane može biti samo posledica lažnog, površnog tumačenja Svetog Pisma, ponekada zahvaljujući pogrešnim prevodima na savremene jezike.
Kada Mu je, naprimer, na svadbi u Kani Njegova Majka rekla: „Nemaju vina“, i naš Gospod odgovorio: „Šta hoćeš od mene, ženo?“ (Jn. 2:4), mora se razumeti da iako reč „žena“ može zvuči kao manjak poštovanja na savremenom jeziku, to nije bilo tako na drevnom Istoku. Ovom rečju se upravo Gospod i obraća Svojoj Majci umirući na Krstu i poverava Je Svom voljenom učeniku (Jn. 19:26). Njegove reči na svadbenom veselju ni na koji način ne označavaju nepoštovanje, već samo naglašavaju važnost čuda koje sledi (pretvaranja vode u vino) – čuda koje je zaista učinio na Njenu molbu.
Kada Gospod širi koncept duhovnog srodstva na sve oni koji „izvrše volju Božiju“ (Mk. 3:35), On ne negira takvo visoko srodstvo Svojoj sopstvenoj porodici. Znamo nekoliko Njegovih rođaka koji su bili Apostoli (Jakov, Juda, Simon) i posebno „blagoslovenu“ u ovom duhovnom srodstvu naravno Njegovu sopstvenu Majku, o Kojoj samo Pismo govori da će je „zvati blaženom svi naraštaji“ (Lk. 1:48). Opet, kada neka žena hvali Njegovu radi odgajanja Hrista, naš Gospod govori: „Vaistinu, blaženi su oni koji slušaju riječ Božiju i drže je“ (Lk. 11:28). On jasno uzvisuje umove onih koji Ga slušaju na viši nivo poštovanja Njegove Majke: Ona nije blagoslovena samo zato što ga je nosila u telu, već čak više jer „sluša riječ Božiju i drži je“.

Pitanje: Ipak, u crkvenim službama sam čuo da pravoslavni hrišćani pozivaju Majku Božiju da ih „spasi“. Kako Ona može „spasiti“ bilo koga, kada je Hristos jedini Spasitelj?

Odgovor: mi verujemo da je jedino Gospod Bog, Isus Hristos, Spasitelj ljudskog roda, da Mu niko nije ravan i da niko sem Njega ne može spasiti ljudski rod. Mi se ne okrećemo Mariji, Majci Hrista Boga našeg i Spasitelja – kao Bogu, i sigurno Je ne postavljamo na isti nivo kao Njega. Mi Joj se obraćamo kao Onoj koja pomaže Svojim molitvama, kao što je sam apostol Pavle rekao da je za sve ljude postao sve „da kako god neke spasi“ (1 Kor. 9:22). Sveti Pavle nije hteo da zauzme mesto Hrista kao Spasitelja. On je samo želeo da pomogne i ojača druge na putu ka spasenju. U tom smislu mi pravoslavni hrišćani govorimo: „Presveta Majko Božija, spasi nas“, to jest, „Molimo te, pomozi nam na putu ka spasenju Tvojim molitvama“.

http://www.serfes.org/orthodox/questions.htm

Rubrika: Misionarska literatura, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *