Питања и одговори о поштовању Мајке Божије

Питања и одговори о поштовању Мајке Божије

Кратки али важни одговори које треба знати у разговорима са људима којима поштовање Оне Која је часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима представља – камен спотицања…

Питање: зашто се молите Мајци Божијој?

Одговор: Пошто је Исус Христос умро на Крсту и васкрсао из мртвих побеђујући смрт за нас, нема разлога зашто не би молили оне који су на небесима да се моле за нас, баш као што питамо оне који су још увек овде на земљи за молитве… Уосталом, у Христу су сви живи. Стога ми молимо Увекдјеву Марију да се моли Свом Сину за нас, као што молимо анђеле, Светитеље и сав верни народ да се моли за нас. Као што Писмо заповеда: „Молим, дакле, прије свега да се чине мољења, молитве, прозбе, благодарења за све људе… Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком мјесту“ (1 Тим. 2:1,8). Спремни смо да молимо пријатеље и комшије за молитве у време потреба. Зар нам нису они који су на небесима већи пријатељи од оних на земљи? Зашто нас не би заступали пред престолом Божијим?

Питање: Зашто православни хришћани Дјеву Марију зову „Мајка Божија“? Овај израз као да говори да Бог није Творац и Узрок свих ствари.

Одговор: Дјеву Марију зовемо Мајком Божијом (или Богородица, буквално „Она Која је родила Бога“) јер је тако у Писму: праведна Јелисавета се обратила Дјеви следећим речима: „И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени“ (Лк. 1:43). Ко је „Господ“ о коме Јелисавета говори? У питању је Христос, Господ Бог. Из истог разлога је тачно да је Дјева Марија Мајка Божија. Она није Мајка Бога Оца, већ Мајка Бога Сина, Који је рођен од Оца пре свих векова и Који је узео тело од Дјеве Марије.

Питање: Зашто православни хришћани толико поштују Мајку Божију?

Одговор: Ми Јој одајемо поштовање је Јој је Сам Исус Христос неколико пута одао поштовање у Светом Писму. Он је испунио Њене молбе и бринуо о Њој чак умирући на крсту (Лука. 2:51; Јн. 2:3-9; 10:26-27). Чак пре него што је Христос рођен, небо јој је одало поштовање када се Архангел Гаврил појавио и рекао Јој: „Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!“ (Лк. 1:28)
Свето Писмо даље објављује Њене речи: „од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји“ (Лк. 1:48), јер је из Њене утробе дошао Бог у телу. Ово значи да сви који верују у Христа и у Свето Писмо морају одати посебну част и поштовање Оној која је „благословена међу женама“. То није само обраћање пажње на Њу за време Божића, када се појављује на сцени западних цркава. Не, „Благодатна“ мора заузимати посебно место у срцима следбеника Њеног Сина, као што је то било и код првих хришћана.

Питање: Зар није Господ током Свог земаљског живота понекада стављао Своју Мајку (и Његове блиске) у очигледно нижи положај, наглашавајући духовне врлине више од сродства по телу?

Одговор: Нико ко прихвата Јеванђеље не може да верује да наш Господ на било који начин има мањак поштовања према Својој Мајци. И наводно непоштовање са Његове стране може бити само последица лажног, површног тумачења Светог Писма, понекада захваљујући погрешним преводима на савремене језике.
Када Му је, например, на свадби у Кани Његова Мајка рекла: „Немају вина“, и наш Господ одговорио: „Шта хоћеш од мене, жено?“ (Јн. 2:4), мора се разумети да иако реч „жена“ може звучи као мањак поштовања на савременом језику, то није било тако на древном Истоку. Овом речју се управо Господ и обраћа Својој Мајци умирући на Крсту и поверава Је Свом вољеном ученику (Јн. 19:26). Његове речи на свадбеном весељу ни на који начин не означавају непоштовање, већ само наглашавају важност чуда које следи (претварања воде у вино) – чуда које је заиста учинио на Њену молбу.
Када Господ шири концепт духовног сродства на све они који „изврше вољу Божију“ (Мк. 3:35), Он не негира такво високо сродство Својој сопственој породици. Знамо неколико Његових рођака који су били Апостоли (Јаков, Јуда, Симон) и посебно „благословену“ у овом духовном сродству наравно Његову сопствену Мајку, о Којој само Писмо говори да ће је „звати блаженом сви нараштаји“ (Лк. 1:48). Опет, када нека жена хвали Његову ради одгајања Христа, наш Господ говори: „Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је“ (Лк. 11:28). Он јасно узвисује умове оних који Га слушају на виши ниво поштовања Његове Мајке: Она није благословена само зато што га је носила у телу, већ чак више јер „слуша ријеч Божију и држи је“.

Питање: Ипак, у црквеним службама сам чуо да православни хришћани позивају Мајку Божију да их „спаси“. Како Она може „спасити“ било кога, када је Христос једини Спаситељ?

Одговор: ми верујемо да је једино Господ Бог, Исус Христос, Спаситељ људског рода, да Му нико није раван и да нико сем Њега не може спасити људски род. Ми се не окрећемо Марији, Мајци Христа Бога нашег и Спаситеља – као Богу, и сигурно Је не постављамо на исти ниво као Њега. Ми Јој се обраћамо као Оној која помаже Својим молитвама, као што је сам апостол Павле рекао да је за све људе постао све „да како год неке спаси“ (1 Кор. 9:22). Свети Павле није хтео да заузме место Христа као Спаситеља. Он је само желео да помогне и ојача друге на путу ка спасењу. У том смислу ми православни хришћани говоримо: „Пресвета Мајко Божија, спаси нас“, то јест, „Молимо те, помози нам на путу ка спасењу Твојим молитвама“.

http://www.serfes.org/orthodox/questions.htm

Рубрика: Мисионарска литература, Христови мисионари

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *