Obraćanje pravoslavnom misionaru

Obraćanje pravoslavnom misionaru

„Šta je bolje, uzvišenije, plemenitije od misionarskog služenja?“[1] Misija je „delo zaista sveto i ravnoapostolno. Blažen je čovek koga Gospod izabere i postavi na takvo služenje!“…[2]

Tebi, dragi brate, tebi, koji si osetio u svom srcu priziv Božji na misionarsko služenje obraćene su ove reči, sakupljene iz riznice svetootačkog nasleđa.

Pre svega, pravoslavni misionar treba da se „drži dogmata vere i suštine delatnog učenja tako čvrsto, da ništa nasuprot tome ne govori i dopušta, makar pretila i očigledna smrt“[3]. „Ni jedan dogmat, ni jednu crtu u dogmatu ne možemo da izostavimo jer sve što držimo, do najmanje crte jeste Božije učenje dato rodu ljudskom radi spasenja“.[4]

Ako misionar čvrsto sledi te principe, tada će „na njegovoj strani biti istina Pravoslavlja, a istina je takva sila kojoj se u svetu ništa ne može odupreti“.[5]

Istina hrišćanstva je jednostavna i njeno izlaganje treba da bude jasno i dostupno.

Iz „priznaka po kojima se prepoznaje dobar misionar, prvi je – smirenje. Smirenje je izvor sile i uspeha za misionara, jer samo „smirenima Bog daje blagodat“. Bez blagodatne pomoći Božije misionarsko služenje je – ništa. Drugi znak je iskrena želja da se služi Bogu propovedanjem Evanđelja.“[6] Ako misionar poseduje ovo tada će u svojoj delatnosti izbegava greške i krajnosti, koji su u stanju da izazovu sablazan u Crkvi. Jer smirenje ga čuva od samouverenosti i želje da šokira ljude, od zanimanja misionarskim formama na uštrb sadržaja propovedi, od stremljenja da se zadobije neka korist, pa čak i u vidu prolazne slave.

Dragi brate, treba da budemo posebno oprezni. „U služenju kao što je naše veoma je opasno biti prepušten samo sebi i ne oslanjati se na pouzdani autoritet“.[7] Zato svaku novu inicijativu, pre njenog ostvarenja, treba osmotriti kroz prizmu Pisma i Predanja Crkve, razmotriti je sa iskusnim misionerima i naravno, ostaviti na razmatranje nadležnom episkopu, koji je postavljen od Boga da pazi na Crkvu Hristovu u svojoj eparhiji.

Osetljivost, obazrivost misionara, težnja da se ne povrede duše poverenih ljudi i ne uvedu u sablazan braća u veri, ni u kom slučaju ne treba da isključuju smelost i hrabrost, traganje za novim formama i sredstvima hrišćanske propovedi, otvorenost za predstavnike različitih subkultura i društvenih slojeva. Nema takve dubine neznanja i ljudskog pomračenja do koje ne bi sišao Sin Božiji. Nema takvog mesta na zemlji gde se ne bi mogla čuti nadahnuta propoved o Hristu.

Dragi brate!

Da bi postao istinski misionar, imaš na raspolaganju nekoliko sredstava.

Prvo, molitvu „jer ona na delo blagovesti nizvodi blagodat, koja je u stanju da razruši svaki prepreku. Ona daje reči propovednika stvarnu silu, koja pokorava srca slušalaca na poslušnost Hristovu.“[8]

Drugo, poučavanje u Božijem Otkrovenju. „Neprestano upražnjavajte čitanje reči Božije. Neka ne prođe ni jedan dan da ne pročitate, pre svega, određeno za taj dan čitanje iz Evanđelja i Apostola. Takvo čitanje, svakog dana bez izuzetka, neophodno je ne samo da bi pamtili evanđelsko ili apostolsko učenje, već i da bi se napojili duhom tog učenja“.[9]

Treće, nadu na Boga, koja uništava pogubno nadanje na sebe. „Samo da srce misionara pripada Gospodu, samo da se, gde god da krene, uči da hodi pred Bogom, živi za Boga i deluje sa Njim, gledajući na Njega.“[10] „Imaj uvek skromno raspoloženje duha i ne obećavaj sebi samouvereno neobične ili velike uspehe u tvom delu. Takva obećanja potiču od gordosti, a gordima se ne daje blagodat.[11]

Četvrto, hrišćansku pažljivost. Misionar treba da „govori sa svima krotko, razumno, sa ljubavlju. Tada će reč u velikoj meri da deluje dobro, po krajnjoj meri, neće nanositi štetu. Ako govoriš gnevno, gordo, netrpeljivo – reč će biti trula. Ljudi će je tako i primiti i ništa dobro neće iz toga izaći“.[12] „Od prvog stupanja tvog na delo (misionara) svojim ponašanjem se … trudi da stekneš dobro mišljenje i uvažavanje o sebi… Dobro mišljenje izaziva i uvažavanje. Koga ne uvažavaju, njega i ne slušaju“.[13]

Peto – ljubav. „Sećaj se da ako propovednik ne bude uvek u sebi imao ljubav, kako prema svom delu, tako i prema ljudima kojima propoveda, onda će i najbolje i najlepše izlaganje učenja biti bez ikakve koristi, jer jedino ljubav gradi. Zato se i staraj da u sebi imaš duh svete ljubavi“.[14] „Hristova istina se najuspešnije propoveda ljubavlju. Ljubav je najbolji propovednik. Ona će pronaći put i najneosetljiviju dušu za istinu Hristovu.“[15]

Ljubav se rađa i hrani u misionaru, kada ne propoveda samo rečju, već i ispunjava zapovest Hristovu o milosrđu prema ljudima kojima propoveda. Zato je važno da misionari „na različite načine pomažu ljudima koji stradaju i koji su siromašni“,[16] da bi na taj način „činjenje dobrih dela tesno povezalo mladu pastvu sa misionarima. Bez nje je i nemoguće … vršiti delo javljanja Evanđelja.“[17]

Da ne bi dopuštao laž u delu, koje vršiš radi Gospoda Isusa Hrista, neophodno je ulagati svaki napor da bi život doveo u saglasnost sa svetom istinom Božijom. Jer „ako propovednik ne govori od srca već licemerno, slušaoci će unutrašnjim osećajem shvatiti nesaglasnost reči propovednika sa njegovim srcem i životom. Reč neće imati silu, koju bi mogla da donese u slučaju da je propovednik sam ispunio reč u stvarnosti“.[18]

„Uspeh evanđelske propovedi zavisi ne samo od količine, već i od kvaliteta propovednika vere. Dakle, za misionarsko služenje neophodni su… delatnici koji bi mogli da uče ne samo rečju, već i svojim karakterom.“[19] „Podvižništvo je jedina misionarska škola Pravoslavlja. Pravoslavlje je podvig i život, zato se samo podvigom i životom propoveda i misionari“.[20]

Zato misionar kao „ratnik Crkve mora na sebi da nosi oklop pravde i paziti da bude ceo, da ni jedan prsten ne ispadne iz tog oklopa, da ni jedno delo pravednosti ne bude izostavljeno. Inače će protivnik Crkve, primetivši u suparniku neki moralni nedostatak ili narušavanje nekog ustava Crkve svoje strele izobličenja direktno usmeriti na taj nedostatak u misionaru. Tako ga može primorati da zaćuti.“[21]

Na kraju, misionarsko služenje je nezamislivo bez žrtvenosti i samoodricanja. „Put misionara nije lak“,[22] i to se vidi kako u Žitijima svetih apostola, tako i propovednika vremena posle njih. Ali „zar se bojimo troškova, nemira, neuspeha koji vode ka odlučujućem uspehu u delu koje sastavlja unutrašnju, neuvelu, istinsku i večnu slavu našeg naroda? Ne, nećemo se uplašiti, samo poželimo tu slavu… ako se odlučimo… da stremimo cilju, nagradi višnjeg zvanja Božijeg u Hristu Isusu“.[23]


NAPOMENE:

  1. Sv. Nikolaй Яponskiй. Dnevnik, 8 avgusta 1881 g.
  2. Svt. Innokentiй Moskovskiй. Nastavleniя svящenniku, naznačaemomu dlя obraщeniя inovernыh i rukovodstvovaniя obraщennыh v hristianskuю veru.
  3. Svt. Innokentiй (Veniaminov). Nastavleniя, 17.
  4. Sv. Nikolaй Яponskiй. Dnevnik, 23 dekabrя 1898 g.
  5. Svt. Makariй (Nevskiй). Besedы o missionerskom dele. S. 223.
  6. Sv. Nikolaй Яponskiй. Pisьma. S. 281.
  7. Sv. Nikolaй Яponskiй. Pisьma. S. 78.
  8. Svt. Makariй (Nevskiй). Besedы, S. 211.
  9. Svt. Makariй (Nevskiй). Besedы, S. 212.
  10. Prp. Makariй (Gluharev). Mыsli o sposobah k uspešneйšemu rasprostraneniю Hristianskoй verы meždu Evreяmi, Magometanami i яzыčnikami v Rossiйskoй deržave, XXXIII.
  11. Svt. Innokentiй (Veniaminov). Nastavleniя, 2.
  12. Sv. Nikolaй Яponskiй. Dnevnik, 4 marta 1888 g.
  13. Svt. Innokentiй (Veniaminov). Nastavleniя, 33.
  14. Svt. Innokentiй (Veniaminov). Nastavleniя, 5.
  15. Prp. Iustin Popovič
  16. Prp. Makariй (Gluharev). Mыsli, XXVII.
  17. Svt. Makariй (Nevskiй). Besedы, S. 202.
  18. Sv. Ioann Kronštadtskiй. Moя žiznь vo Hriste. Častь I.4.
  19. Svt. Makariй (Nevskiй). Besedы, S. 227.
  20. Prp. Iustin (Popovič). Vnutrennяя missiя našeй Cerkvi.
  21. Svt. Makariй (Nevskiй). Besedы, S. 214.
  22. Svt. Filaret Moskovskiй. Pisьma k igumenii Marii (Tučkovoй), 26.
  23. Prp. Makariй (Gluharev). Mыsli, VI.

Rubrika: Zvanični dokumenti, Misionarska literatura, Savremena misija Crkve, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.