O Svetom Pismu i Svetom Predanju (I deo) – Đakon Georgije Maksimov

O Svetom Pismu i Svetom Predanju (I deo) – Đakon Georgije Maksimov

Biblija na drevnom grčkom znači „knjige“. Biblija (Sveto Pismo) se sastoji iz 77 knjiga. 50 knjiga Starog Zaveta i 27 knjiga Novog Zaveta. Bez obzira na to što su je pisali tokom nekoliko hiljada godina desetine Svetih ljudi na različitim jezicima, ona ima potpuno kompozicioni završni oblik i unutrašnje logičko jedinstvo…

Počinje sa knjigom Postanja gde se opisuje početak našeg sveta – njegovo stvaranje od strane Boga i stvaranje prvih ljudi – Adama i Eve, njihov grehovni pad, širenje ljudskog roda i sve jače ukorenjivanje greha i zablude među ljudima. Opisuje se kako se našao jedan pravednik – Avraam koji je poverovao Bogu i Bog je sa njim zaključio zavet, to jest dogovor (vidi Post. 17:7-8). Pritom, Bog daje dva obećanja_ jedno da će potomci Avraama dobiti zemlju Hanaan i drugo, značajno za ceo ljudski rod: „u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji“ (Post. 12:3).

Na taj način Bog od patrijarha Avraama stvara poseban narod i kada se on nalazi u ropstvu kod Egipćana, kroz proroka Mojseja oslobađa Avraamove potomke, daje im zemlju Hanaansku, čime ispunjava prvo obećanje i stvara savez tada već sa celim narodom. (vidi. 5 Mojs. 29:2-15).

U drugim starozavetnim knjigama navode se slična uputstva povezani sa čuvanjem tog zaveta, daju se saveti kako da se gradi sopstveni život da se ne naruši volja Božija. Takođe se govori i o tome kako je narod izabran Bogom čuvao ili narušavao taj zavet.

Pritom je Bog u narodu prizivao proroke, kroz koje je objavljivao Svoju volju i davao nova obećanja, između ostalog i o tome da „idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim novi zavet“ (Jer. 31:31). I da će taj novi zavet biti večan i otvoren za sve narode (vidi. Is. 55:3,5).

I kada se od Djeve rodio istiniti Bog i istiniti Čovek, Isus Hristos, u noć opraštanja pre nego što krene na stradanja i smrt, On sedeći sa učenicima „uze čašu i zablagodarivši dade im govoreći: Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova“ (Mt. 26:27-28). A nakon Svog vaskrsenja, kao što znamo, On je poslao apostole na propoved svima narodima. Samim tim ispunilo se drugo Božije obećanje Avraamu, a takođe i Isaijino proroštvo. Zatim se Gospod Isus vazneo na nebo i se sa desne strane Oca Svoga i tako se ispunila reč proroka Davida: „Reče Gospod Gospodu mome: Sedi Meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim“ (Ps.109:1).

O životu, smrti i vaskrsenju Hristovom govore novozavetne knjige Jevanđelja. Knjiga Dela Apostolskih govori o pojavljivanju Crkve Božije, to jest zajednice vernih, hrišćana, novog naroda, iskupljenog krvlju Gospodnjom.

Na kraju poslednja knjiga Biblije – Apokalipsa – govori o kraju našeg sveta, porazu sila zla koji dolazi, sveopštem vaskrsenju i Strašnom sudu Božijem za kojim sledi pravedno uzvraćanje svakome i ispunjenje obećanja novog zaveta za one koji su sledili Hrista: „A onima koji ga primiše dade vlast da budu čeda Božija“ (Jn. 1:12).

Jedan i isti Bog je nadahnuo Stari i Novi Zavet, jedno i drugo Pismo je u istom stepenu reč Božija. Kako je govorio Sveti Irinej Lionski: „i zakon Mojseja i blagodat Novog Zaveta, saobrazni su sa vremenima, darovani na korist ljudskog roda od Jednog i Istog Boga„.[1] Po svedočanstvu Svetog Atanasija Velikog: „starim se dokazuje novo, a novo svedoči o starom“.[2]

Značaj Svetog Pisma

Po ljubavi Svojoj prema nama Bog uzdiže odnose sa čovekom na takvu visinu da ne zapoveda, već predlaže da se napravi dogovor. I Biblija je – sveštena knjiga Zaveta, dogovora, dobrovoljno zaključenog između Boga i ljudi. To je reč Božija koja sadrži ništa sem istine. Ona je obraćena svakom čoveku. I svako može da iz njega sazna ne samo istinu o svetu, o prošlosti i budućnosti, već i istinu o svakom od nas. O tome kakva je volja Božija i kako je možemo slediti u sopstvenom životu.

Ako je Bog, budući blagi Tvorac, poželeo da otkrije Sebe, trebali bi da očekujemo da će se potruditi da Svoju reč donese do što je moguće većeg broja ljudi. I zaista, Biblija je najrasprostranjenija knjiga u svetu. Ona je prevedena na najvećem broju jezika i izdana u većem broju primeraka u odnosu na bilo koju drugu knjigu.

Na taj način se ljudima pruža mogućnost da znaju i Samog Boga i Njegove planove koji se tiču našeg spasenja od greha i smrti.

Istorijsku pouzdanost Biblije, posebno Novog Zaveta potvrđuju najdrevniji rukopisi napisani kada su još bili živi očevici zemnog života Isusa Hrista. U njima nalazimo taj isti tekst koji se i sada upotrebljava u Pravoslavnoj Crkvi.

Božansko autorstvo Biblije potvrđuje se mnoštvom čuda. Između ostalog i silaženjem Blagodatnog ognja u Jerusalimu svake godine – na mestu gde je vaskrsao Isus Hristos. I to upravo na dan kada se pravoslavni hrišćani pripremaju da slave Njegovo Vaskrsenje. Sem toga u Bibliji se nalaze mnogobrojna predskazanja koja su se najtačnije ispunila mnogo vekova nakon što su zapisana. Na kraju, Biblija do sada moćno deluje na ljudska srca, preobražavajući ih i obraćajući na put vrline, pokazujući na taj način da se njen Autor do sada brine o Svom stvorenju.

Pošto je Sveto Pismo nadahnuto od Boga, pravoslavni hrišćani mu veruju bezuslovno, jer verovanje rečima Biblija jeste verovanje rečima Samoga Boga, Kome pravoslavni hrišćani veruju kao Ocu Koji brine i voli.

Odnos prema Svetom Pismu

Čitanje Svetog Pisma donosi ogromnu korist svakom ko želi da ispravi svoj život. Ono prosvećuje dušu istinom i sadrži odgovore na sve teškoće koje se javljaju pred nama. Nema ni jednog problema koji ne bi mogao biti rešen u reči Božijoj. Jer upravo u toj knjizi su izloženi sami duhovni zakoni koje smo pominjali gore.

Čovek koji čita Bibliju i trudi se da živi u saglasnosti sa onim što u njoj govori Bog, može se porediti sa čovekom koji u duboku noć ide putem sa snažnim fenjerom u ruci. Svetlost fenjera čini put lakim, dozvoljava da nađe neophodan smer, a takođe da izbegne jame i bare.

Čovek koji je lišen čitanja Biblije, može se porediti sa putnikom koji je prinuđen da ide bez fenjera po nepronicljivoj tami. on ne ide tamo gde bi želeo, često se spotiče, pada u jame, povređujući i prljajući se.

Na kraju, čovek koji čita Bibliju, ali ne trudi se da dovede svoj život u saglasnosti sa duhovnim zakonima koji su u njoj izloženi može se porediti sa nerazumnim putnikom koji putujući noću po nepoznatim mestima, ima fenjer u ruci, ali ga ne pali.

Sveti Jovan Zlatoust je govorio da „kao što lišeni svetlosti ne mogu ići pravo, tako su i oni koji ne vide zrake Božanskog Pisma prinuđeni da greše, jer hodaju u najdubljoj tami“.[3]

Čitanje Svetog Pisma nije nalik na čitanje bilo koje druge literature. To je duhovni napor. Zato pre nego što otvorimo Bibliju, pravoslavni hrišćanin treba da pamti savet Svetog Jefrema Sirina: „Kada počneš da čitaš ili slušaš Sveto Pismo pomoli se Bogu ovako: „Gospode Isuse Hriste, otvori uši i oči srca moga, da bi čuo reči Tvoje, shvatio ih i ispunio volju Tvoju“. Uvek tako moli Boga da bi prosvetio tvoj um i otkrio ti silu reli Svojih. Mnogi koji su se ponadali na razum, upali su u zabludu“.[4]

Da ne bi upali u zabludu i grešku prilikom čitanja Svetog Pisma, dobro je sem molitve takođe slediti i savet blaženog Jeronima, koji govori da se „u razmišljanju o sveštenim pismima ne sme ići bez prethodnika i vodiča“.[5]

Ko može biti takav vodič? Ako su reči Svetog Pisma sastavili ljudi prosvećeni Duhom Svetim, prirodno je da ih pravilno mogu objasniti samo ljudi isto tako prosvećeni Duhom Svetim. A takav čovek je onaj koji je naučio od Hristovih Apostola, krenuo putem koji je otkrio Gospod Isus Hristos u Pravoslavnoj crkvi, konačno se odrekao greha i sjedinio sa Bogom, tj. postao Svetitelj. Drugim rečima, pouzdan vodič u izučavanju Biblije može biti samo onaj ko je sam prošao ceo put koji u njoj predlaže Bog. Takvog vodiča pravoslavni nalaze obraćajući se Svetom Predanju.

Sveto Predanje: jedina istina

 U svakoj stabilnoj porodici postoje porodična predanja kada ljudi iz pokoljenja u pokoljenja sa ljubavlju prenose priče o nečem važnom iz život svojih predaka. Zahvaljujući tome sećanje na njega se čuva čak i kod onih potomaka koji ga nikada lično nisu videli.

Crkva je takođe svojevrsna velika porodica jer objedinjuje one koji su kroz Hrista usinovljeni Bogu, koji su postali sin ili kćer Oca Nebeskog. Nije slučajno da se ljudi u Crkvi međusobno obraćaju rečima „brate“ ili „sestro“, jer u Hristu svi pravoslavni hrišćani postaju duhovna braća i sestre.

U Crkvi takođe postoji Sveto Predanje koje se prenosi iz pokoljenja u pokoljenje, sve do Apostola. Sveti Apostoli su razgovarali sa Samim Bogom Koji se ovaplotio i od Njega neposredno saznali istinu. Tu istinu su predavali drugima ljudima, ljudima u kojima je bila ljubav prema istini. Nešto su Apostoli zapisali i to je postalo Sveto Pismo, ali nešto su predali ne zapisujući, već usmeno ili primerom svog života. To se i čuva u Svetom Predanju.

I o tome u Bibliji govori Duh Sveti kroz Apostola Pavla: „Tako dakle, braćo, stojte čvrsto i držite predanja, kojima ste naučeni, bilo našom riječju, bilo poslanicom.“ (2 Sol. 2:15). „Hvalim vas pak, braćo, što sve moje pamtite, i držite predanja kao što vam predadoh. Jer ja primih od Gospoda što vam i predadoh“ (1 Kor. 11:2,23). U Svetom Pismu Apostol Jovan piše: „Imao bih mnogo da vam pišem, ali ne htjedoh na hartiji i mastilom, nego se nadam da ću vam doći i usmeno vam govoriti, da radost naša bude potpuna.“ (2 Jn. 12)

I eto, pravoslavni hrišćani poseduju potpunu radost, jer u crkvenom Predanju slušamo živi i večni glas Apostola „usmeno“. Pravoslavna Crkva čuva istinito predanje blaženog učenja koje je neposredno, kao sin od oca, primila od Svetih apostola.

Kao primer se mogu navesti reči pravoslavnog svetitelja Irineja, episkopa Lionskog. On je pisao već krajem drugog veka nakon Hristovog Rođenja. Međutim on je bio učenik Svetog Polikarpa Smirnskog, koji je lično znao apostola Jovana i druge učenike i svedoke života Isusa Hrista. Evo kako o tome piše Sveti Irinej: „Ondašnje pamtim čvršće, nego sadašnje. Jer što smo saznali u detinjstvu, jača zajedno sa dušom i ukorenjuje se u njoj. Tako da bih bio u stanju da opišem čak i mesto gde je sedeo i razgovarao blaženi Polikarp. Mogu da opišem njegov hod, način njegovog života, spoljašnji izgled, njegove besede narodu. Kako je govorio o svojim razgovorima sa Apostolom Jovanom i drugim očevidcima Gospoda. Kako je pamtio njihove reči i prepričavao šta je čuo od njih o Gospodu, Njegovim čudima i učenju. Sve što je čuo od očevidaca života Logosa govorio je u saglasnosti sa Pismom. Po milosti Božijom ja sam još i tada pažljivo slušao Polikarpa i zapisivao njegove reči ne na hartiji, već u mom srcu. Po milosti Božijoj uvek ih čuvam u svežem sećanju.“

Eto zašto, čitajući knjige koje su napisali Sveti Oci vidimo u njima izlaganje one iste istine koja je bila izložena od strane apostola u Novom Zavetu. Na taj način, Sveto Predanje pomaže da se pravilno shvati Sveto Pismo, da se razlikuje istina od laži.

NAPOMENE:

  1. Irineй Lionskiй, svяtoй. Protiv ereseй. III.12.11.
  2. Afanasiй Velikiй, svяtitelь. Okružnoe poslanie protiv arian. 4.
  3. Ioann Zlatoust, svяtitelь. Besedы na Poslanie k rimlяnam. 0.1.
  4. Efrem Sirin, prepodobnый. Tvoreniя. M., 1912. Č. 3. S. 99.
  5. Sm.: Ieronim Stridonskiй, blažennый. Pisьmo k Pavlinu.

Rubrika: Uncategorized, Misionarska literatura, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *