О масовној мисији – Свештеномученик Данил Сисојев

Данас сам на Литургији обратио пажњу да Христос није избегавао да проповеда маси. И притом се користио и земаљским средствима за побољшање звука. Он се одмакао мало од обале да би Његове речи боље чули људи који су били на обали. Када код нас прекоревају мисионаре (тим пре Патријарха) због масовне мисије или због проповеди на стадионима они треба да прекоревају и Христа…
Мислим да у светлости Јеванђеља треба поступати као што је поступао и Господ – објављивати реч Божију и масама и лично људима. Главна ствар није у томе где се мисија врши, већ шта се говори. Ако се на стадиону објављује реч Божија уместо дивљања фудбалских навијача – то је правилно коришћење стадиона. Ако се појединачно човек призива у Цркву коришћењем лажи (например попут оне да „Бог никога не кажњава. Не бој Га се, већ само воли, а Он ће те већ од свега ослободити“), то је онда очигледно зло.
Притом је важно запамтити да није важно на који спољашњи начин је човек привучен у Цркву, већ је важно да, ступајући у Цркву, човек верује као Црква – не другачије. И ако је мисија томе посвећена, онда је добро, а ако није то је онда – зло.
Чини ми се да спорови око форме предавања Јеванђеља постоји управо зато што се на тај начин пажња људи одвлачи од онога што се проповеда. Не треба да тражимо популарност код људи, већ из уважавања према њима, треба им објавити јасно изражену реч Господњу. А то што се данас назива мисијом (например, војно-патриотско васпитање, приче о духовној култури, итд.) уопште није мисија. Ми треба да будемо сведоци спасења које нам је даровао Христос, а не да бирамо ком ћемо се аудиторијуму обратити. Не да говоримо да, ето, „прво Русе обратите, а затим ћемо и другим народима поћи“, већ објавити Јеванђеље без изузетка свим нашим ближњим: и Русима и Татарима и Јеврејима и Папуанцима. Без зависности од друштвеног положаја и узраста.

http://pr-daniil.livejournal.com/56561.html

Рубрика: Из искуства мисионара, Наслеђе оца Данила, Свештеномученик Данил Сисојев, Христови мисионари