O nedovoljnosti dobrih dela za spasenje – Sveti Luka Vojno-Jasenecki

Među ljudima koji su oko nas[1], postoje oni koji ne veruju u Boga, a koji su ipak dobri i čine mnogo dobrih dela. Često se ukaže prilika da se čuje pitanje: „Šta, zar to nije dovoljno, zar se oni neće spasiti svojim dobrim delima?“ Moram da odgovorim. Ne, neće se spasiti. Zašto se neće spasiti?

Zato što je tako rekao Gospod i Bog naš Isus Hristos kada Ga „upita jedan od njih, zakonik, kušajući ga i govoreći: Učitelju, koja je zapovijest najveća u Zakonu?A Isus mu reče: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim… Ovo je prva i najveća zapovijest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.“ (Mt. 22:35-39)

Ako je vera u Boga, ako je ljubav prema Bogu prva i najvažnija zapovest u zakonu, a druga zapovest o ljubavi prema bližnjem, koja ističe iz prve, dobija svoju silu zbog ljubavi prema Bogu, znači da je, da bi se čovek spasio, potrebno da ljubi Boga svim srcem svojim, jer je to prva i najvažnija zapovest zakona.

Šta znači spasiti se? Znači dobiti život večni, znači ući u Carstvo Nebesko, znači postati pričasnik tog Carstva! Šta je Carstvo Božije? Šta je život večni?

To nam je rekao Gospod Isus Hristos u Svojoj velikoj prvosvešteničkoj molitvi obraćenoj Bogu Ocu. On je govorio: „A ovo je vječni život da poznaju tebe jednoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista.“ (Jn. 17:3) To je život večni: život večni u poznanju Boga, u poznanju Gospoda Isusa Hrista. Znači, bez poznanja Boga, bez poznanja Svete Trojice, bez vere u Bogočoveka, Gospoda Isusa Hrista nema večnog života, to jest, nema spasenja.

Gospod Isus Hristos je pred Svoje Vaznesenje na nebo govorio Svojim učenicima: „Idite po svemu svijetu i propovijedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Koji povjeruje i krsti se biće spasen, a koji ne vjeruje biće osuđen.“ (Mk. 16:15-16) Vidite kako su jasne reči, vidite kako je potpuno jasno Gospod rekao: „koji ne vjeruje biće osuđen“. Znači nisu dovoljna samo dobra dela, znači da je potrebna i vera, znači da je potrebno da oni koji čine dobra dela svim srcem poveruju u Boga i zavole Ga.

Sveti apostol Jakov je u svojoj sabornoj poslanici rekao: „Vjera bez djela je mrtva.“ (Jak. 2:20) I onaj ko veruje i samo na veru polaže sve nade na spasenje, ni taj se ne spasava: potrebna su dobra dela. Može se reći i drugačije: ako je vera bez dobrih dela mrtva, i dobra dela su bez vere mrtva.

Gospod i Bog naš Isus Hristos je govorio Jevrejima zadivljujuće reči o tome da svi moraju da se pričešćuju Nebeskim Hlebom, govorio je da je taj Nebeski Hleb Telo Njegovo, koje On daje za život i spasenje sveta.

Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete tijelo Sina Čovječijega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi.“ (Jn. 6:53) Kakvog života? Života večnog: nećete imati život večni, nećete biti pričasnici Carstva Božijeg, nećete dobiti spasenje duša vaših. Šta je jasnije od ovoga? Ako ne verujemo svim srcem u Boga, ako se ne krstimo, ako se ne pričešćujemo Telom i Krvlju Hristovom, nema nam spasenja.

Vidite: samo dobra dela su nedovoljna za spasenje! Znate da i neverujući čine dobra dela i svaku pravdu – javlja se pitanje: kako oceniti to dobro koje čine neverujući? Naravno, sva dobra dela neverujućih treba da se visoko cene. Priznajući to, ipak treba znati da postoji razlika između dobrih dela neverujućih i dela onih koji svim srcem veruju u Boga.

U čemu je ta razlika? Evo u čemu: bilo je mnoštvo ljudi jakih duhom, koji su žrtvovali sve, čak i život za dobro naroda. Takvih je bilo bezbroj sada, u naše vreme i nedavnih godina. Bilo je mnogo ljudi koji su svoj život žrtvovali za dobro svog naroda, svoje nacije. Postoje ljudi koji daju život za dobro ljudi svoje rase, svoje klase. Po čemu se razlikuju sva ta dobra dela, čak i žrtvovanje svog života, veliki podvizi i ljubav prema svojoj klasi, svom narodu, svojoj rasi? Iako i jako visoka, ta ljubav je samo ljubav prema svojoj klasi, svom narodu, svojoj rasi – spojena sa mržnjom prema ljudima druge klase, drugog naroda, druge rase; istinska i prava ljubav je sveobuhvatna, ljubav koja je ugodna Bogu obuhvata sve, njoj se nikada ne dodaje mržnja ma prema kome. Takva ljubav je sveobuhvatna.

Ako ljudi ljube Hrista svim srcem, onda u njihovim srima nema mesta za mržnju prema bilo kome od ljudi. O ljudima koji ljubav prema svojoj klasi, svojoj naciji spajaju sa mržnjom prema ljudima druge klase, drugog naroda, druge rase i druge nacije, sveti apostol Pavle je u svojoj predivnoj reči o ljubavi govorio: „I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.“ (1 Kor. 13:2) Čak i vera koja premešta gore predstavlja ništa ako nije sjedinjena sa sveopštom ljubavlju.

I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.“ (1 Kor. 13:3) Ako je to ljubav samo prema svojoj klasi, svojoj naciji, a ne ljubav sveopšta, sveobuhvatna, za dušu našu nema koristi od nje. Nema nikakve koristi u dobrim delima, nema čak koristi u tome što će život dati za svoje prijatelje, ako nema sveopšte ljubavi, ljubavi prema svim ljudima.

Odakle sveopšta ljubav? Ona je samo od Boga: to je dar blagodati Božije. Nema takve sveobuhvatne ljubavi kod ljudi koji ne veruju u Boga, koji Ga nisu zavoleli svim srcem svojim i svom snagom svojom, koji nisu poverovali svim srcem u Gospoda Isusa i nisu Ga zavoleli.

Postoje ljudi koji su od prirode dobrog srca i upravo zato oni lako i prirodno čine dobra dela. Ali i sada postoje moćni ljudi, koji imaju neobičnu fizičku snagu; postoje ljudi koji imaju veliku telesnu lepotu. Da li postoji zasluga što su se oni rodili sa velikom silom, što su se rodili lepi, sa dobrim srcem? Ne, zasluge nema nikakve: to je dar, dobijen od Boga pri rođenju, a Carstvo Božije treba zaslužiti. Gospod je rekao: „Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju.“ (Mt. 11:12)

Neophodni su podvizi, neophodni su napori, prinuđivanje sebe na dobro, obraćanje od zla, od svake nepravde pravdi, neophodni su napori u činjenju dobrih dela. I samo kada velikim i neprekidnim naporima očistimo svoje srce i privučemo blagodat Božiju, kada se pod uticajem te blagodati zagreje i u srcu našem razgori sveta ljubav, ljubav sveopšta, ljubav lišena mržnje ma prema kome – samo tada će nam ta ljubav u jedinstvu sa verom otkriti put ka Carstvu Božijem. Dakle, dobra dela nisu dovoljna, nije dovoljno učenje o moralnosti: neophodna je religija, jer samo u religiji, u veri u Boga, u zajednici sa Bogom mi dobijamo silu da činimo istinsko, u očima Božijim vredno, dobro. Prosta moralnost to ne daje i veoma greše oni koji misle da religiju zamene samo učenjem o moralu.

Za Boga vredno dobro tvore samo oni koji su prosvećeni Božijom blagodaću, čije srce je postalo stanište istinske, sveopšte ljubavi prema ljudima, pre svega prema Bogu.

Eto zašto sam na početku svoje besede rekao da nisu dovoljna samo dobra dela. Vidite da je samo dobrim delima nemoguće spasiti se, jer ako je vera bez dela mrtva, onda su dobra dela bez vere takođe mrtva.

Pamtite to, pamtite da je spasenje duša vaših samo u zadobijanju ljubavi. Bez ljubavi ništa nema silu. A ljubav je samo od Boga, jer nam je Gospod Isus Hristos otkrio najveću tajnu: da je Bog ljubav. Kao što je sunce izvor celokupnog života na zemlji, i da sve što živi zavisi od sunca, tako je i Bog Sunce Pravde, Sunce Ljubavi, Sunce Dobra; samo oni čija srca primaju Božanske zrake pravde, samo oni mogu da se spasu.

Otkrijte srca vaša pred Bogom, jer se blagodat Božija i sveta ljubav šalju samo u srca koja su široko otvorena pred Bogom.

Zašto se zahteva otvaranje svojih srca? Gospod je u Otkrovenju svetog Jovana Bogoslova rekao: „Evo stojim na vratima i kucam; ako ko čuje glas Moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njim, i on sa Mnom.“ (Otk. 3:20) Ako ko čuje, ući ću i prebivaću sa njim.

Potrebno je da svi vi čujete to kucanje Hristovo, potrebno je da pazite na reči Otkrovenja Jovanovog i otvorite svoja srca široko, široko. Potrebno je da se useli blagodat u srca vaša i ona će postati hram Duha Svetoga.


NAPOMENE:

  1. Propoved izgovorena 4. jula 1948. godine.

Rubrika: Uncategorized

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.