„Nebesko građanstvo i narodi“ – Sveštenomučenik Danil Sisojev (iz internet dnevnika)

Kada hrišćanin pokuša da smesti svoju veru zajedno sa nacionalizmom, čekaju ga ogromne teškoće u vezi sa Svetim Pismom. Odmah na um dolaze „beznacionalno-uranopolitske“ izjave apostola Pavla. „Nema više Judejca ni Jelina“ (Gal. 3:28), „Gdje nema Jelina ni Judejca, obrezanja ni neobrezanja, varvarina ni Skita, roba ni slobodnjaka, nego je sve i u svemu Hristos“ (Kol. 3:11). Misao apostola je jasna i shvatljiva. Ona ne ostavlja mesto nacionalizmu u Crkvu.
I tu počinju različita lukavstva, jedni govore da te reči nisu o Crkvi, već o Carstvu Nebeskom. Iako apostol jasno piše da je to napisano o sadašnjosti „sad“ (Kol. 3:8). Drugi govore da u Crkvi nema nacija, a van nje – postoje. Kao da tobož hrišćanin ima pravo da se u nekom identifikuje sebe van Crkve. Ali apostol Pavle direktno govori da smo umrli za svet u krštenju (Rim. 6:1-11; Kol. 3:1-14).
Drugi pokušavaju da se iskobeljaju pozivajući se da kako postoji podela na dva pola kod hrišćana, znači da se čuva različitost nacija i da je to normalno. Iako se polne razlike i pobeđuju u monaštvu, pa i u hrišćanskom braku postoje različita služenja muža i žene – blagodat je jednaka, nezavisna od pola, daje se svakom članu porodice. Pitanje kako se odnosiš prema sopstvenoj naciji – pitanje je pre sopstvenog osećanja sveta, a nikako objektivne neophodnosti, za razliku od polne pripadnosti.
Sve se javlja zbog toga što iz privezanosti za truležnu i smrtnu zemlju ljudi gube osećaj ne-svetovnosti Crkve (ne pripadanja Crkve ovom svetu).
Za Sveto Pismo pripadanje naciji nije nešto neophodno. Postoje različite nacije, u Svetom Pismu se oni nazivaju narodima. Postoje Judeji – narod koji je raskinuo Zavet. I postoji posebni, treći narod – Crkva, narod zaveta, to je nešto potpuno drugačije, od svih nacija na Zemlji. Mi nismo goje, nismo neznabošci, da bi iamli veze sa ancijama koje su porod Vavilonskog prokletstva. Mi smo hrišćani, nacija Isusa Hrista. „A vi ste rod izabrani, carsko sveštenstvo, narod sveti, narod zadobijen, da objavite vrline Onoga koji vas dozva iz tame na čudesnu svjetlost svoju; Koji nekad ne bijaste narod, a sada ste narod Božiji; koji ne bijaste pomilovani, a sada ste pomilovani“. (1 Petr. 2:9-10)
Mi smo bivši Rusi, bivši Tatari, bivši Jevreji, bivši Amerikanci – a sada deca Božija, narod Svete Trojice, građani neba. Govorimo na svim jezicima odakle smo proizašli, ali smo drugačiji. Mi smo treći narod. I naše identifikovanje treba da bude ne sa svojim bivšim narodima, već sa Crkvom. Kao što je za neznabošca nesreća Amerikanca, dalja, od nesreća svog bližnjeg, tako je i za hrišćanina nesreća hrišćaninova, bliža, od nesreće drugog. Iako se molimo za celi svet, radi nas svet i postoji. Ali mi nismo građani sveta (zato je nemoguće biti kosmopolita). Narodi iz kojih smo proizašli – jesu naše prvo (ali daleko ne i zadnje) misionarsko polje. Ali u suštini – to je tuđina. Svi naši interesi srca su u Crkvi, u tom predivnom Carstvu koje stranstvuje, čija je Otadžbina na Nebesima. Njeni interesi su drugačiji od interesa svakog zemaljskog carstva. Oni mogu i ne moraju da se poklope, ali istovetni neće biti nikada. Crkva je mnogo veća od Zemlje.
U delima patriota i nacionalista često se može čuti izobličavanje onih koji pokušavaju da spoje pripadanje različitim narodima. Patriote često izobličavaju one koji imaju dvojno državljanstvo. A hrišćani i zaboravljaju na to. Mi smo uvek hrišćani i neznabošci nećemo biti više nikada.
U činu prisajedinjenja neznabožaca Crkva moli: „Bože, sabrao si iz NARODA Crkvu, narod Svoj“. Bog nas je izabrao iz neznabožaca, a mi pokušavamo da se vratimo nazad. To je staro iskušenje Izrailja. „Bićemo kao i svi narodi“. Da ne bude tako“ to je greh svetoljublja, koji dovodi u neprijateljstvo sa Bogom (Jak. 4:4). I to je posledica našeg samoljublja (kako je o tome sjajno pisao N. Karamzin). Gospod leči tu bolest Svojim kaznama, da ne bi bili osuđeni zajedno sa neznabošcima.
Upravo da bi povratili to osećanje apsolutne različitosti hrišćana i dubinskog srodstva crkvenika – nezavisno od nacija iz kojih su bili oslobođeni od strane Boga – ja i propovedam uranopolitizam (učenje o nebeskoj Otadžbini hrišćana – prim. urednika). To je jedinstveno gledište onih koji se osećaju crkvenicima (ljudima Crkve – prim. urednika).

http://pr-daniil.livejournal.com/2009/08/21/

Rubrika: Nasleđe oca Danila, Sveštenomučenik Danil Sisojev

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *