Naš dug je da se trudimo da budemo istinski učenici Hristove armije i privodimo svetlosti Pravoslavlja sve koji su van Pravoslavne Crkve… – Sveštenomučenik Onufrije Gagaljuk

Naš dug je da se trudimo da budemo istinski učenici Hristove armije i privodimo svetlosti Pravoslavlja sve koji su van Pravoslavne Crkve… – Sveštenomučenik Onufrije Gagaljuk

Ovaj krotki i blagosloveni pastir je bio istinski svetilnik Božiji u strašnim godinama boljševističkih progona Crkve. Ne skrenuvši ni desno, ni levo sa puta spasenja, Sveti Onufrije je pretrpeo mnoge bede, hapšenja, zatvaranja, a 1938. godine je bio strelja, zavolevši Hrista do smrti i stekavši netruležni mučenički venac…

Podražavajmo u našem životu veru Mučenika da bi i mi ušli u svetle obitelji Gospoda našega.

Predlažemo Vašoj pažnji izvode iz nekih pisama svetog Onufrija (Gagaljuka) u kojima svojim prijateljima govori o misiji i o revnosnom odnosu prema Svetoj veri Pravoslavnoj.

* * * * *

Novogodišnja razmišljanja (pismo drugu, 1925.)

O ljudima koji ne znaju za Boga:

Šta sobom predstavlja čovek prirodni, nekršteni u Hristovoj Crkvi i ne hrannje Tajnama Crkve? On je – polje neočišćeno, neposejano, pokriveno korovom.

Blagodat Svetog Duha postoji samo u Crkvi:

Blagodat Presvetog Duha je samo u Pravoslavnoj Crkvi Božijoj, jer je Crkva samo jedna. Nova tvar dakle nisu ni nihilisti, ni jeretici, ni raskolnici, naši obnovljenci ni svi, slični njima, odstupnici o Crkve naše.

Tuga zbog siromaštva u misionarima:

Tugujem, dragi druže što su kod nas skoro presušili (u krajnjoj meri ih ja ne vidim) ognjeni apostoli, koji bi sa nadahnutim rečima istine i obličenja na mesta nevernih, da bi im objavili reči Evanđelja i ukazali im pravilni put, istinu i život – Hrista Bogočoveka.

O misiji kao prizvanju hrišćanina:

Svaki dan, svaki čas koji se nalazi u našoj vlasti treba da usmerimo na uzdizanje dela Hristovog i Njegovog učenja.

Ne treba da se osvrćemo ni tamo ni ovamo, već svako treba da vrši svoje veliko delo – privoditi sve Hristu Bogočoveku

Revnost za hrišćansku veru (pismo drugu, napisano u zatvoru 1927. Kudimkar)

O misiji kao sredstvu protiv čamotinje:

Kako često imam prilike da čujem žaljenje na teškoću života o mnogih vernih, pa čak i od pastira Crkve! Međutim, oko nas ima mnogo Božijeg, velikog, svetog! Imam u idu najglavnije delo svakog Spasiteljevog sledbenika; širenje i javljanje Pravoslavne Vere u svom životu i životu ljudi oko tebe.

O misionarskom siromaštvu:

A kada bi kod nas, episkopa i pastira koji smo prizvani na apostolsko služenje snažno goreo oganj revnosti za spasenje zabludele braće naše, a kod svih vernih – oganj vrlinskog hrišćanskog života! Gospod Spasitelj, Koji je za nas prolio Svoju bescenu Krv i otvorio nam vrata večnog života, čeka da počnemo sa hrišćanskim podvizima. On tuguje zbog naše lenjosti i učmalosti.

Misija je zadatak svih hrišćana, izmešu ostalog i običnih hrišćana (mirjana):

Da, svaki ubeđeni hrišćanin ima veliki značaj u delu širenja Svete vere, samo se i zahteva da on bude pravoslavan, zaista smiren, krotak, poslušan Crkvi Božijoj.

Apostolska misija svete Crkva nikada se neće ugasiti:

Na zemlji nikada neće nestati revnosni apostoli Svetog Pravoslavlja. Međutim, što više bude vesnika istine, tim više i usrdnije će početi da se trude, tim će snažnije i šire proći svetli zraci hrišćanske vere kroz mračni život i zablude neverja i lažnog mišljenja. Tim će radosniji i srećniji biti život mnogih hiljada i miliona bednih ljudi, jer samo hrišćanska istinita vera, to jest pravoslavna, daje ljudima duboki i potpuni mir duše još ovde na zemlji, a u onom životu – večno blaženstvo.

O odnosu prema jeresima:

Borba sa Crkvom Božijom se vodi vrlo prefinjeno, tako da neiskusni pastir lako može otići u raskol, sam to ne primećujući još budući u srcu verni sluga Crkve Božije.

Eto zašto su pravoslavni tako strogi u vezi sa ovim svetom u smislu principa – nikakvih kompromisa sa neverjem ili jeresima, raskolom, sektama, nikakvog kontakta ne može biti u smisli religioznog jedinstva, jer kod radi nogu uz nogu sa neverjem i jeresima, postaje „neprijatelj Božiji“.

Misionarski napori jeretičkih zajednica su uzaludni:

Ako je svetilnik zatamnjen, ako je isprljan izvor, sve ostalo nema značaj. Naprimer čemu svi misionarski napori naših obnovljenaca…; svi njihovi napori, najenergičniji su uzaludni i neće dovesti do spasenja, jer rade van Crkve Božije, štaviše na Njenu štetu… Svi ti delatnici zaboravljaju da oni samo misle da služe Bogu, a u stvarnosti se pokazuju kao Njegovi protivnici, kao što je to predskazao Spasitelj u Svojoj oproštajnoj besedi sa učenicima.

Revnosne apostole Pravoslavlja prekorevaju za nekakvu surovost u odnosu sa ljudima koji drugačije misle. Ovde nije u pitanju neprijateljstvo, zloba, već briga o čistoti Vere. I u vezi sa tim ne treba da postoji nikakvo snishođenje, kao što govori apostol o svojoj borbi sa lažnim apostolima: „Ovima se ni za čas ne dadosmo u pokornost, da istina jevanđelja ostane kod vas“ (Gal. 2:5).

Misionari su dužni da direktno govore istinu:

Kakav je konačni cilj te strogosti pravoslavnih propovednika u vezi sa ljudima koji drugačije misle? Ukazati direktno, bez uvijanja na zablude raskolnika, jeretika, nevernika.

Ne želimo da odgurnemo od istine sve zabludele, već da ih privučemo. A bez direktnog ukazivanja na zabludu je to nemoguće uraditi. Dok obnovljenci, rimokatolici, protestanti svih struja ne budu svesni svojih zabluda – zar mogu prići Crkvi Božijoj?

Gledajući sa strane, čini se da je lako postati svestan svoje zablude. Međutim, u stvarnosti to predstavlja podvig – podvig smirenja, pokajanja za svoju gordost, koja pre svega vlada svim protivnicima Crkve Božije.

Međutim, tim više je veća radost za zemaljsku i nebesku Crkvu Božiju kada se zabludeli obraćaju Istini.

Neophodno je čuvati nepomućenu veru:

Čuvaj dragi druže, čistotu Svetog Pravoslavlja, kao zenicu oka… u čuvanju svetinje naše od svih mogućih savremenih prefinjenih izvrtanja istine je mislim, i naše najglavnije delo.

Iz razmišljanja „Gde je istinita religija?“

Zadatak pravoslavni hrišćana:

Mi, pravoslavni čuvamo najveću riznicu – istinitu religiju. Naš dug je da se trudimo da budemo istinski učenici Hristove armije i privodimo svetlosti Pravoslavlja sve koji su van Pravoslavne Crkve…

http://eugen-ivanov.livejournal.com/10767.html

Rubrika: Misionarska literatura, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Komentari (5)

Povratni Link | RSS Feed Komentari

  1. Žiga Babnik kaže:

    Pomaže Bog !

    Imam jedno pitanje što me zbunjuje. Naime, kada rimokatolicima govorim o tome kako je Božija blagodat prisutna i može da se zadobije samo u Pravoslavnoj Crkvi te da o tome svjedoče
    i mnogi netruležni svetitelji, oni mi odgovaraju da toga ima i u njihovoj „crkvi“ – Leopold Mandić, Padre Pio, Jovan Vianej, Bernadet Subiru,… Ja i dalje vjerujem da je Pravoslavna Crkva jedina, istinska Crkva Hristova, ali moram priznati da nemam odgovor na dotični njihov argument. Jer ako isključimo mogućnost djelovanja Božje blagodati, Duha Svetoga (a moramo da ga isključimo) onda ostaju jedino dvije mogućnosti – ili se radi o prevarama rimokatolika (možda mumifikovanje, balsamovanje tela,…) ili pak potpomaganju odnosno djelovanju nečistih duhova, sa namjerom obmanjivanja ljudi, da bi oni mislili da je i rimokat.“crkva“ prava. Bilo bi mi od velike pomoći kad bi pronašao neki tekst na tu temu, a nisam. Je li se itko bavio ovom temom, sa Pravoslavnog stajališta? Na sličan način imao sam problema sa „čudima“ i takozvanim „ukazanjima“ Majke Božje (Međugorje, Fatima, Lurd,…), ali sam na ovu temu pronašao odličan tekst monaha Gorazda, kao i neke druge, koji su mi osvijetlili ovaj „problem“ i potpuno zadovoljili te odagnali moje nedoumice. Jer glede toga sada mogu da rimokatolicima jasno kažem o čemu se tu radi, dok to, nažalost, nije slučaj sa njihovim „netruležnim svetiteljima“.
    Bio bi vrlo zahvalan za „bilo šta“ na tu temu, da imam nešto na šta mogu da se oslonim.
    Svako dobro od Gospoda!

    • Pravoslavni Misionarski Centar "o. Danil Sisojev" kaže:

      Bog pomogao!

      da, zaista i oni mogu da se pozovu na tu pojavu koja postoji u njihovoj religioznoj zajednici. ali isto tako mogu na to da se pozovu i budisti koji reklamiraju svuda da imaju svoje podvižnike koji se nalaze u stanju sna već
      vekovima, ovi budistički monasi imaju jako usporen rad srca, jedva odaju znake života, ali su i dalje živi na primer.

      preporučio bih Vam da u dijalogu sa ljudima koji pripadaju rimokatoličkoj konfesiji obraćate pažnju na veru prvog milenijuma i njihovu sadašnju veru. da im pokazujete razlike koje su ogromne i velike.

      da im pokažete pre svega, jer oni možda to ne žele i da priznaju, ali primat pape je njihov glavni dogmat. ako im se to oduzme, po rečima kardinala Kurta Koha, ceo rimokatolicizam će se raspasti jer se upravo i drži na dogmatu o
      nepogrešivosti episkopa Rima.

      dakle, na to treba da usmerite i obratite svu svoju pažnju.
      to je najvažnije za njih. ako doprete do njihove svesti na tu temu i razorite im ovu zabludu, onda su oni već ozbiljno otvoreni za razgovor o Istini.

      ovako, to je samo rovoska borba i međusobno „gađanje“ citatima iz Pisma.

      preporučio bih Vam da pročitate, ako već niste, odličnu analizu oca Georgija Maksimova na temu rimokatolicizma:

      http://kursevi.svedokverni.org/rimokatolicizam-svestenik-georgije-maksimov/

      Vaše pismo je uteha, velika je radost videti da postoje ljudi koji znaju svoju veru, koji je svedoče i drugima.

      Gospod Isus da vas sačuva i ukrepi još više u Njegovoj Crkvi.

  2. Žiga Babnik kaže:

    Hvala puno na odgovoru. Ja sam inače bivši rimokatolik, prije četiri mjeseca sam primio, na sopstveni zahtjev, krštenje u parohiji Srpske Pravoslavne Crkve u Sloveniji. U mom procesu sagledavanja Istine veliku je rolu odigrala i ova vaša stranica, a pogotovo članak Georgija Maksimova koji ste naveli. Prije nekoliko nedjelja Svetu Tajnu krštenja primila je i moja majka, dok su svi ostali članovi porodice i rodbine i dalje rimokatolici, pa se sad često dešavaju rasprave na tu temu. Budem često u dilemi jer u jednu ruku dužni smo vjeru da svjedočimo, Jevanđelje da širimo i da govorimo zabludjelima o njihovim pogrešnim ubjeđenjima, a sa druge strane, rečeno je i da o tome govorimo samo onima za koje nam savjest govori da će nas poslušati. Jer je rečeno da će Sodomu i Gomori biti lakše na Sudnji dan nego onima što su čuli Riječ Božiju a nisu je prihvatili. Na početku svog ulaska u Pravoslavlje mnogima sam govorio o vjeri i zabludama rimokatolicizma i ekumenizma (jer svi su rimokatolici koje ja znam i ekumenisti), ali sam se kasnije malo povukao, jer sam se prepao da ću možda nekome napraviti da mu osuda bude veća. A pomislio sam i da se možda radi o mojo prelesti, da sam umislio da mogu sad druge da poučavam, iako imam bezbroj svojih grijehova, grešaka i problema koje još nisam riješio. Nedostatak smirenja dakle. Ne znam sad citat napamet, ali ako se ne varam i Sv.Apostol Pavle govori o tome da poslije drugog opominjanja ostavi jeretika na miru. Pa sam stoga odlučio da ću samo da brinem što više o sebi, svom liturgijskom životu i molitvi, a o vjeri pričaću samo onima koji me budu o tome upitali, koji će pokazati interes, zanimanje. Jer ja duboko vjerujem da ko zaista traži, daće mu Bog na neki način da upozna Istinu, jer je tako bilo i u mom slučaju, a s druge strane, postoji i misijonarska djelatnost… Kako dakle da znam, kada nekome govoriti o tome i kada ne, je li to isključivo dar koji se postiže molitvom, postom, ispravnim i Liturgijskim životom, učestvovanju u Svetim Tajnama Crkve,…?
    Ispričavam se što vas smaram ovako dugim postovima ali me ta pitanja dosta muče i jako su aktuelna u mojoj svakodnevici i okruženju u kojem živim. A nema baš ljudi sa kojima mogu o tome razgovarati pa se obraćam vama jer kao što rekoh, vaša mi je stranica mnogo pomogla i bila je jedan od ključnih faktora kod mog obraćenja.
    Hvala još jednom i svako dobro od Gospoda!

    • Pravoslavni Misionarski Centar "o. Danil Sisojev" kaže:

      Dragi brate, od sveg srca čestitam na hrabrosti i odlučnosti na velikom izboru koji ste napravili u svom životu.

      Što se tiče vašeg daljeg života i uzrastanja u pravoslavnoj veri, mislim da ste na dobrom putu, da ste shvatili da raspravama i prepirkama ništa ne možete da postignete, možete samo da odbijete ljude. Vaš glavni zadatak sada je da uzrastate u svojoj veri, da primerom zaista pokazujete gde se nalazi blagodat, da oni vide promenu na vama, znate i sami izreku da dela govore više od reči. Ako se i povede razgovor o veri, sećajte se reči Apostola Petra koji je govorio „Gospoda Boga osvećujte u srcima svojim, svagda spremni sa krotošću i strahom na odgovor svakome koji traži od vas razlog vaše nade“ (1 Petr. 3:15). Primetite da prvo treba da osvećujemo Bogom svoja srca, da se zaista trudimo da živimo duhovnim životom po zavetima Svetih Otaca, jer smo jedino tako u stanju da na dostojan način govorimo o svojoj veri, bez teških reči, povišenog tona, napetosti.

      Često smo našim bližnjima prepreka da vide gde je Bog, nažalost, upravo mi sami, naši prethodni odnosi sa njima, naša „loša izdanja“ koja oni pamte. Tako da je mnogo bolje da, ako primetite da se neko od vaše rodbine i zainteresuje iskreno za Pravoslavlje, ukažete na dobrog sveštenika sa kojim mogu da proazgovaraju, kvalitetnu pravoslavnu knjigu poput „Nesveti sveti“ recimo ili da im preporučite neko pokloničko putovanje. A vi da se molite za njih.

      Što se tiče kriterijuma za razgovor sa ljudima koji pogrešno veruju, koji se nalaze u jeresi, o. Danil Sisojev je govorio da ako vidite da se u razgovoru čovek zaista interesuje, da i protivreči, ali pokazuje interesovanje, da razmišlja o onome što vi govorite, promišlja, pokušava da shvati, onda sa takvim čovekom treba da razgovarate i godinama ako treba. A ako vidite da čovek svesno izvrće reči, stalno skreće temu na ono što on misli i tvrdi, da ponavlja neprestano neke svoje argumente koje ste već objasnili, e sa takvim čovekom ne vredi da razgovarate, to je već bacanje bisera.

      Najiskrenije preporučujem sledeći pravoslavni blog na hrvatskom jeziku

      http://orthodoxhr.blogspot.rs/

      ako Vas nešto bude još interesovalo, slobodno se obratite ljudima koji uređuju ovaj blog.
      Možete naravno pisati i nama.

  3. Žiga Babnik kaže:

    Hvala od srca!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *