Moje snage su potpuno posvećene misionarskim nadama… – Pismo Apostola Japana, Apostolu Amerike i Sibira

Moje snage su potpuno posvećene misionarskim nadama… – Pismo Apostola Japana, Apostolu Amerike i Sibira

Vaše Visokopreosveštenstvo,

Kada ste pre sedam godina bili u Hakodateu, videvši me sa francuskom knjigom, rekli ste mi: „Ostavi sada sve te knjige koje su ti od male koristi ovde i kreni da temeljno učiš japanski jezik“. Vaš savet sam pobožno čuvao u sećanju i trudio se da ga ispunim, tim više što sam svesno i promišljeno došao u Japan sa misionarskim ciljem. Prvih godina sam dosta vremena potrošio na isprobavanje različitih metoda učenja japanskog jezika, jer je taj jezik zaista najteži na svetu i dugo stoji kao neshvatljiva zagonetka pred svakim ko počinje da ga uči. Međutim, trpljenje sve savladava…
Otkrile su se, makar na pola, preda mnom sve japanske knjige. Slobodno ide, iako i sa greškama, japanska reč. Koliko je bilo moguće trudio sam se da sledim svoj glavni cilj. Ne mogu da se pohvalim uspehom, ali je nešto urađeno. Sa kineskog na japanski su prevedena: četiri Jevanđelja, Dela apostolska, Saborne poslanice, nekoliko poslanica apostola Pavla, kratka Sveštena istorija, Pravoslavno ispovedanje svetog Dimitrija Rostovskog, Katihizis za oglašene, jutarnje i večernje molitve. Sa slovenskog: obred prisajedinjenja inovernih i krštenja. 18 maja ove godine krštena su tri Japanca, nakon njihovog dugog izučavanja vere. Ove Japance sam pripremao za propovednike, ali avaj! Došao sam do konačnog ubeđenja da je malo nade od japanskih propovednika. Da bi učili druge, neophodno je jasno i široko poznavanje hrišćanske vere.
Ovde neprestano imam dodir sa ateistima – umišljenim kao što su i svi ateisti na svetu, koji opet uporno i sa dijalektičkim prefinjenostima štite čas nekakav samoizmišljeni životni duh, čas Konfučijevo bezlično nebo, čas muško i žensko načelo. Ako se takav ateista na kraju odrekne svojih ubeđenja, on želi da pozna hrišćanstvo u najpodrobnijem smislu. Da li se može Japanac pripremiti tako da bude u stanju da odgovori na sve – Japanac sa odsustvom bilo kakvog temeljnog obrazovanja i glavno, navike za sistematsko usvajanje bilo čega? Na sadašnje pokoljenje – uz srećne izuzetke koje još nisam susreo – se definitivno ne može računati.
Sve što se može očekivati od novoprosvećenih Japanaca je katihizacija, pre svega među prostim narodom i pod neposrednim nadzorom misionara. Ovde sam za sada ja jedini. Rimokatolicizam je odavno ovde postavio čete svojih misionara; protestantizam ne zaostaje. A Pravoslavlje? Ili se bojimo da stanemo pored njih? Ali ne treba pravoslavni da se boji papista koji obogotvoravaju svog papu skoro kao četvrto lice Svete Trojice ili protestanata koji je spreman da se u religioznim ubeđenjima skoro razdvoji sam sa sobom.
Nemamo novca i nemamo ljudi! Pa kada će ta, na pola sveta proširena Rusija, sa sedamdeset miliona ljudi, naći u sebi nekoliko hiljada rubalja i nekoliko desetina ljudi da bi ispunila jednu od najvažnijih zapovesti Spasitelja? Rimokatolicizam i protestantizam su obleteli svet. Evo skoro jedinstvenog dela zemlje gde bi i Pravoslavlje moglo prineti svoju čistu, neporočnu leptu. Zar i ovde Pravoslavlje ništa neće učiniti? Ne, ne može biti! Daće Bog!
Sa tim „daće Bog“ sam i krenuo u Japan. Sa njim svakog dana idem da spavam i ustajem. Ono mi je ušlo u telo i krv. Zbog njega sam sedam godina učio japanski, skoro svakog dana uzdišući što dani nemaju sto sati i što svih tih sto sati ne mogu da upotrebim na učenje japanskog jezika.
Mnogo puta mi se sumnja da li ima bilo kakvih koristi od mog truda prikradala u dušu i – Bože! – nije bilo ničeg težeg od tih sumnji! Mnogo puta me je na svoje polje mamila nauka! Japanska istorija i celokupna japanska literatura je potpuno neotkrivena riznica iz koje treba crpeti šakom i kapom. Sve će biti novo, interesantno u Evropi, trud neće propasti. Ali, nauka će i bez mene naći svoje sinove. Neka joj drugi prinose kao dar svoje snage. Moje snage su potpuno posvećene misionarskim nadama.
Ja bih samo u očajanju rešio da postanem štićenik nauke. Međutim, o očajanju ne može biti ni reči. Jula ove godine sam molio za otpust sa tim da lično pred Svetim Sinodom molim za slanje tri misionara ovde i o preimenovanju mene u to zvanje. Međutim, po dolasku u Rusiju pre svega se usuđujem da se obratim Vašem Visokopreosveštenstvu. Vi ste sami delu misije posvetili mnoge i najbolje godina života. Na čiju, ako ne na Vašu, pomoć mogu da se nadam da idem Vašim stopama. Istok Rusije je bio široko polje Vaše plodne misionarske delatnosti. Odatle ste imali prilike da pogledate i ovde i date arhipastirski blagoslov ovoj zemlji. Nemojte je lišiti ni sada Vašeg blagoslova. Radi nje me udostojite Vaših saveta i pomoći: u njima ću dobiti pravu garanciju za uspeh poduhvata.

Sa najdubljim poštovanjem i istinskom predanošću imam čast da budem pokorni sluga i svagdašnji molitvenik Vašeg Visokopreosveštenstva.


Starešina crkve ruskog konzulata u Japanu
Jeromonah Nikolaj
Hakodate, 23. oktobar 1868. godine

http://www.pravoslavie.ru/sm/33240.htm

Rubrika: Misionarska literatura, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *