Мисли о организацији катехизације… – (II део) – Ђакон Георгије Максимов

Мисли о организацији катехизације… – (II део) – Ђакон Георгије Максимов

Дужина, форма и садржај катехизације

Они који желе да приме Крштење у свесном узрасту морају лично да прођу катехизацију. Што се тиче крштене деце, пошто је у садашње време учешће кумова у васпитању деце крајње безначајно, важнији је рад са родитељима. Зато је добро ако је макар један од родитеља прошао катехизацију. Изузетак (крштење детета без катехизације рођака) се може учинити само у случају ако су оба родитеља уцрквењени људи.
Савремено искуство катехизације показује да је катехизацију најбоље држати у виду беседа (од 3 до 5) са тим да припрема не траје више од месец дана. Да би човек могао да дубље постане свестан и да осети свој избор. Најбоље је држати беседе једном недељно.
На првом сусрету треба кратко упознати слушаоце са садржајем свих беседа, њиховим временом и трајањем.
Катехизацију треба да држи припремљен човек – или свештеник или мирјанин-катехизатор. У сваком случају је потребно свештеник одржи једну од тих беседа, а након беседа за оглашене – једну беседу – исповест – о свом животу и путу ка Вери.
У првој беседи са људима који желе да се крсте треба сазнати за мотиве. У случају неопходности треба замолити човека да одложи Крштење (например, при Крштењу ради очувања здравља).
Сваки катехизатор је обавезан да предаје оглашенима не своје идеје и мишљења, већ основе православне хришћанске вере и морала – оно што су, по речи Светог Викентија Леринског „следили увек, сви и свуда“. Забрањено је мешање Христовог учења са било каквим људским идеологијама, личним мишљењима, „новим токовима“, локалним традицијама, политичким, културним и другим погледима. Неопходно је проповедати управо Христа, а не свој укус и мишљење, да би катехизатор могао као апостол рећи: „Јер ја примих од Господа што вам и предадох“ (1 Кор. 11:23). Памтећи да је „хришћанској скромности и достојанству својствено предавати потомцима не своје, већ чувати примљено од предака“ (Преподобни Викентије).
За време катехизације неопходно је обратити пажњу на главно и не бавити се излагањем другостепених питања, особености и посебно мишљења који немају једногласно и очигледно сведочанство древних Светих Отаца и представљају спорна питања. По апостолској речи: „слабога у вјери примајте, без расправљања о мишљењима“ (Рим. 14:1).
При катехизацији треба водити рачуна о узрасту, социјалном статусу, нивоу образовања, психолошким особеностима, а такође моралном и културном развоју човека. Истине вере ће бити доступне слушаоцима ако се износе једноставним језиком, неоптерећеним специјалном лексиком, засићеним животним примерима.
Важно је водити беседу у виду дијалога. То помаже бољем усвајању материјала, а катехизатору помаже да схвати на шта више треба обратити пажњу у општењу са конкретним људима. Како им помоћи да повежу сопствено животно искуство са библијским схватањима.

У беседама се обрађују следеће теме:

1. Вера и неверје, правилно схватање Бога. Смисао живота човека у светлости Вере.

2. Грех и покајање.

3. Христос – Спаситељ. Промисао Божији.

4. Заповести и молитва.

5. Црква и Тајне.

Човек који је прошао катехизацију и који жели да приступи Тајнама Цркве мора као минимум:

1. Имати живу веру у Бога, знати основне православне догмате (у обиму Символа Вере) и прихватати их као Истину. Схватати који су главни извори вере (Писмо и Предање).

2. Знати основне заповести Божије и имати чврсту намеру да се живи у сагласности са њима. Макар у општим цртама схватати шта је грех, страсти, како се са њима борити, шта је светост и врлине – како их стећи.

3. Редовно се молити, знати основне молитве (макар „Оче наш“, „Трисвето“, „Царе Небески“, „Достојно јест“, њихов смисао). Имати схватање о Цркви као о Телу Христовом и о свом месту у Њој.

4. Прочитати макар једно Јеванђеље и стремити осмишљавању свог живота у његовој светлости. Прочитати Житије Светитеља који ће након Крштења постати небески заступник.

5. Схватити духовни смисао Тајне Крштења (као сједињења са Христом и предавање своје воље у Божије руке), претходно се упознати са чином Крштења. Имати представу о основним богослужењима и Тајнама Цркве.

Практични савети у спровођењу катехизације

Увођење система катехизације биће успешније, ако буде праћена максималном доступношћу информације о неопходној припреми. Као прво, за то је потребно још при уласку у храм поставити опис поретка катехизације пред крштење, њене обавезности и смисла.
Друго, код човека који дежура у храму или продавца у црквеној продавници треба да постоји слична инструкција са описом како усмерити и пријавити човека на катихуменске беседе. Време одржавања тих беседа мора бити фиксирано и непроменљиво. Биће корисно ако дежурни успе да подели људима који се пријаве за катехизацију картице са описом места и временом одржавања катихуменских беседа.
Сви они који желе да приме Крштење пријављују се у посебном часопису (са телефонима за контакт ако су одрасли или родитеља, ако су деца). У том часопису се прати спровођење беседа и датум вршења Крштења (или разлог одустајања).
Чини се корисним да се катихуменима дају специјална сведочанства о проласку катехизације (и следствено, допуштања Тајнама), или додати ред о проласку катехизације у стандардном обрасцу крштенице. Притом човек који је спроводио процес катехизације, треба да потписом потврди катехизацију.
Људи који искрено желе Крштење али објективно немају могућности да посећују катихуменске беседе у одређено време, треба обезбедити индивидуалне разговоре у време које им одговара. Ти разговори имају исти план и садржај као и заједничке беседе. У изузецима је допуштено оставити човеку могућност да изучи Веру касније, изабравши катихетску брошуру или књигу. Након читања би требало спровести испитивање да се провери усвојеност садржаја.
Поред беседа, катехизације би требало да укључи и „домаће задатке“. Осим читања Јеванђеља (макар једног) за време катехизације човеку је неопходно да дотакне светоотачко наслеђе кроз читање кратких одломака из дела Светих Отаца. Такве хрестоматије треба да буду централизовано припремљене у оквиру целе Руске Православне Цркве.
Да би помогли катехизаторима са једне и осигурали оглашене од горепоменутих пропуста у проповеди вере са друге стране, неопходна је разрада општецрквених катехизаторских програма. Такође и средстава и методичких предлога, кратких брошура, прављење њихових аудио-верзија и кратких филмова са катехизаторским садржајем.

http://www.eparhia-saratov.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=10175&Itemid=3

Рубрика: Мисионарска литература, Христови мисионари

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *