LEKCIJA 11 – O PROMISLU BOŽIJEM

121. ŠTA MI NAZIVAMO PREDNAZNAČENJEM BOŽIJIM?

Volja Božija o čovekovoj naznačenosti za večno blaženstvo ima poseban naziv u učenju vere – prednaznačenje Božije.

122. DA LI TO PREDNAZNAČENJE O BLAŽENSTVU I DANAS OSTAJE NEPROMENJENO?

Božije prednaznačenje o blaženstvu čoveka ostaje nepromenjeno čak i sada, kada vidimo da čovek ne živi u blaženstvu. Ovo stoga što je Bog po sveznanju i beskrajnom milosrđu Svome čak i za čoveka koji je skrenuo sa puta blaženstva odredio da otkrije novi put kroz Jednorodnog Sina Njegovog, Isusa Hrista.

123. KAKVO JE PREDNAZNAČENJE BOŽIJE U ODNOSU NA LJUDE I NA SVAKOG ČOVEKA PONAOSOB?

Božije prednaznačenje u odnosu na ljude i na svakog čoveka ponaosob ovako valja razumeti: Bog je prednaznačio da svakom čoveku daruje, i zaista je darovao, blagodat i istinska sredstva za dostizanje spasenja; za spasenje je prednaznačio one koji dobrovoljno primaju blagodat koju im je On darovao i koji upotrebljavaju spasonosna sredstva koja im je On darovao, idući putem spasenja koji im je On pokazao.

124. Reč Božija o tome govori ovako: Jer koje unapred pozna, unapred i odredi da budu saobrazni liku Sina Njegova (Rimlj. 8, 29).

125. U Izlaganju vere Istočnih Pravoslavnih Patrijaraha o tome je rečeno: „Pošto je predvideo da će se jedni svojom slobodnom voljom koristiti na dobro, a drugi na zlo, jedne je odredio za slavu a druge je osudio“ (2. član).

Prepodobni Jovan Damaskin piše ovako: „Treba znati da Bog sve unapred zna, ali ne predodređuje sve; unapred zna i ono što je u našoj vlasti, ali ga ne predodređuje, jer ne želi da bude zla, niti da nasilno iznuđuje vrlinu. Prema tome, predodređenje je delo božanske prognostičke zapovesti. Međutim, ono što nije u našoj vlasti Bog predodređuje po svome predznanju: jer, po svome predznanju Bog je već predrasudio o svemu, po meri vlastite dobrote i pravednosti.

Treba još znati da je vrlina darovana našoj prirodi od strane Boga i da je On načelo i uzrok svakog dobra, te da nam je bez Njegove pomoći nemoguće poželeti ili učiniti dobro. Ipak, ju našoj je vlasti hoćemo li ostati u vrlini i sledovati za Bogom, Koji na ska njoj (vrlini) i priziva, ili ćemo odstupiti od vrline, što znači prebivati u zlu i sledovati za đavolom koji nas, bez prisile, ka zlu priziva; jer zlo nije ništa drugo nego odstupanje dobra, kao što je tama odstupanje svetlosti. Dakle, ako prebivamo u onome što je po našoj prirodi, u vrlini smo, a ako se uklanjamo od onoga što nam je po prirodi, odnosno od vrline, dolazimo do onoga što je protivno našoj prirodi, te završavamo u zlu.“ (Tačno izloženje Pravoslavne vere, 2,44)

126. NAKON STVARANJA SVETA I LJUDI KAKO SE ZOVE DEJSTVO BOŽIJE U ODNOSU NA SVET I NAROČITO PREMA ČOVEKU?

Neposredno za stvaranjem sveta i čoveka sledi dejstvo Božije prema svetu i naročito prema čoveku koje se naziva Promislom Božijim.

127. ŠTA JE PROMISAO BOŽIJI?

Promisao Božiji je neprestano delovanje Svemoći, Premudrosti i Dobrote Božije, kojima Bog čuva bitije i silu tvorevine, usmeravajući je prema dobrim ciljevima, pomažući svemu što je dobro i presecajući ili ispravljajući i obraćajući na dobar ishod svako zlo koje nastaje kroz udaljavanje od dobra.

Sveti Grigorije Bogoslov ovako piše o Promislu Božijem, opovrgavajući izmišljotine o postojanju sudbine i o uticaju zvezda na ljude: „Tako je ustrojen široko osnovani svet velikim beskonačnim Umom, Koji sve nosi u Sebi i Sam je iznad svega. Ali šta sa pomišlju da se obuhvati neobuhvatno? Bog, čim je stvorio svet, od prvog trena, po velikim i nepromenljivim zakonima pokreće i vodi ga kao čigru, koja se udarcem vrti u krug. Jer nije sama i slučajna priroda ovog prostranog i predivnog sveta, sa kojim je nemoguće uporediti bilo šta i koji tokom tolikog vremena nije ostavljen zakonima koji su nastali sami od sebe. da li je neko video dom, ili lađu ili brze kočije ili štit i šlem koji nisu bili stvoreni rukama? Svet ne bi postojao toliko vremena, da nije stvoren. I hor pevača bi se rasturio da niko ne upravlja njime. Vaseljeni nije svojstveno da ima drugog Upravljača, osim Onog Ko ju je i stvorio.

Ti, koji zamišljaš da su zvezde vođe našeg rođenja, našeg života i celog sveta, kaži mi: kakvo ćeš još nebo da prostreš nad samim zvezdama i da li ćeš nad njim postaviti još nešto novo i novo, da bi imao ko da vodi one koji vode? Pod jednom zvezdom se rađa jedan car i mnogo drugih ljudi od kojih je jedan dobar, a drugi loš, jedan govornik, drugi trgovac, treći skitnica, a nekog visoki presto čini nadmenim. Za mnoge koji su rođeni pod različitim zvezdama, ravni je udeo i na moru i u ratu. Koga su vezivale zvezde, nije vezao međusobno isti kraj. A druge iako su ih delile zvezde, isti kraj je sjedinio… Neophodno je da neko upravlja – ili Bog ili zvezde.

Ja znam sledeće: Bog upravlja Vaseljenom. Božija Reč i ovde i tamo određuje sve što je određeno u Njegovom savetu da bude i na nebesima i na zemlji; istim tvarima su zauvek dani neizmenjiva skladnost i tok, a drugima je dat život koji se menja i prima mnogo oblika. O jednom nam je javio Bog, a drugo čuva u riznicama Svoje premudrosti, čime želi da izobliči ispraznu sujetu smrtnog; jedno je On postavio ovde, a drugo će se javiti u poslednje dane. I zemljoradnik će požeti sve zrelo; tako će i Hristos, najbolji Sudija mog života.

Ovakva je moja reč: ona je nezavisna od zvezda i ide svojim putem. Govori mi ti o svojim horoskopima, o malim delovima zodijačkog kruga i o dimenzijama puta; razori u meni zakone života – strah zlosrećnih i nadu dobrih koji se bore do kraja! Ako sve daje zvezdani krug; onda ću se ja baviti njegovim okretanjem. I sama želja stvara u meni isti takav krug; nema u meni nikakve sile volje ili uma koji bi me vodili dobru; a ka tome me i vuče nebo.

Ne govori mi o velikoj slavi Hristovoj – zvezdi – blagovesnici koja je sa istoka vodila magove u taj grad gde je zasijao Hristos – bezletni Sin smrtnog roda! Ona nije iz broja onih čiji su tumači astrolozi, ona je neobična i nije se javila pre toga, već je obeležena u jevrejskim knjigama. Iz tih knjiga saznavši za zvezdu Haldeji, koji su život posvetili astrologiji, kada su je sa zaprepašćenjem razlikovali od mnoštva zvezda koje su gledali i primetili da sa novim sijanjem ona ide sa istoka po vazduhu u jevrejsku zemlju – zaključili su o rođenju Cara. I upravo u to vreme kada su se astrolozi zajedno sa nebeskim stanovnicima poklonili Caru, otpala je od njih briga o svojoj veštini.

Ali neka idu putem koji im je ukazao Car Hristos, te ognjene, večno pokretne, neuklonjive sa svojih puteva zvezde, kako nepokretne, tako i pokretne koje, kako kažu, opisuju jedne i iste krugove“. (Tajanstvene himne, Slovo 5. O Promislu).

128. KAKO SE GOVORI O PROMISLU BOŽIJEM U SVETOM PISMU?

O Promislu Božijem Sam Gospod Isus Hristos u Svetom Pismu kaže: Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žanju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi pretežniji od njih? (Mt. 6, 26). Iz ove izreke vidljiv je kako opšti Promisao Božiji o tvorevini, tako i poseban – o čoveku. Čitav 91. psalam jeste izobraženje naročitog i raznolikog Promisla Božijeg o čoveku.

„Koji živi u zaklonu Višnjeg, u senu Svemogućeg počiva. Govori Gospodu: Ti si utočište moje i branič moj, Bog moj, u kog se uzdam. On će te izbaviti iz zamke ptičareve, i od ljutog pomora; Perjem svojim oseniće te, i pod krilima Njegovim zaklonićeš se; istina je Njegova štit i ograda. Nećeš se bojati strahote noćne, strele, koja leti danju, Pomora, koji ide po mraku, bolesti, koja u podne mori. Pašće pored tebe hiljada i deset hiljada s desne strane tebi, a tebe se neće dotaći. Samo ćeš gledati očima svojim, i videćeš platu bezbožnicima. Jer si Ti, Gospode, pouzdanje moje. Višnjeg si izabrao sebi za utočište. Neće Te zlo zadesiti, i udarac neće dosegnuti do kolibe Tvoje. Jer anđelima svojim zapoveda za Tebe da Te čuvaju po svim putevima Tvojim. Na ruke će Te uzeti da gde ne zapneš za kamen nogom svojom. Na lava i na aspidu nastupaćeš i gazićeš lavića i zmaja. „Kad me ljubi, izbaviću Ga; zakloniću Ga, kad je poznao ime moje. Zazvaće me, i uslišiću Ga; s Njim ću biti u nevolji, izbaviću Ga i proslaviću Ga. Dugog života nasitiću Ga, i pokazaću mu spasenje svoje.“ (Ps.- 91:1-16).

PITANJA ZA OVAJ ČAS:

 

  1. ŠTA MI NAZIVAMO PREDNAZNAČENJEM BOŽIJIM?

2. KAKVO JE PREDNAZNAČENJE BOŽIJE U ODNOSU NA LJUDE I NA SVAKOG ČOVEKA PONAOSOB?

3. ŠTA JE PROMISAO BOŽIJI?

4. KAKO SE GOVORI O PROMISLU BOŽIJEM U SVETOM PISMU?

Rubrika: Uncategorized

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *