Koristi neprijatelje tako da služe na korist javljanja blagovesti… – Evgenije Ivanov

Koristi neprijatelje tako da služe na korist javljanja blagovesti… – Evgenije Ivanov

Predstavljamo misionarsko iskustvo jednog od moskovskih misionara, učenika sveštenomučenika Danila Sisojeva. Na par stvari bi trebalo obratiti pažnju. Kao prvo, brat Evgenije nije ravnodušno prošao pored scene koja se nažalost, često može videti na našim ulicama – da pripadnici neke od sekti zaustavljaju i započinju razgovor sa ljudima koji su pravoslavno kršteni ali nisu u Crkvi, a pravoslavni hrišćani, prolaze pored, žureći da obave svoje obaveze i poslove. Kao da ima važnijeg posla i obaveze od toga da se ispuni zapovest Božija: „Izbavljaj pohvatane na smrt; i koje hoće da pogube, nemoj se ustegnuti od njih.“ (Prič. 42:11)

 Zar mnogo vremena može da oduzme trenutak da se zaustavimo, upozorimo čoveka sa kim priča, navedemo par najpoznatijih zabluda konkretne sekte i samog propovednika jeresi, sa ljubavlju i brigom, upozorimo da će večno poginuti ako ne uđe u „stub i tvrđavu Istine“ (1 Tim. 3:15), u Pravoslavnu Crkvu… Drugo, jako je važno da se prilikom javljanja istine pokaže ljubav prema čoveku koji je u zabludi, kao što je brat Evgenije uradio. Mi pravoslavni mrzimo greh, a grešnika, kao obraz Božiji, ljubimo i želimo mu spasenje…

 * * * * *

 …Vraćajući se kući, izašao sam iz metroa i video krišnaita koji je delio knjige ljudima koji su bili spremni da za njih daju makar neki novac. Jedan muškarac je uzeo knjigu i krenuo. Nisam smetao krišnaitu već sam stigao čoveka i pitao ga: izvinite, da li znate šta Vam propovedaju u toj knjižici?“ Popričali smo, muškarac mi je ostavio knjigu a sam je uzeo letak o ispovesti i Pričešću, kao i brošuricu o.Haralampija Vasilopulosa „Zašto još nisi u Crkvi?“ (o tome da je neophodno ići u hram i živeti sa Bogom). dalje vidim da je krišnait dao još dve knjige mladom paru (trideset godina). Sa njima sam takođe porazgovarao, i to prilično dugo (oko desetak minuta). Oni su odbacili prljave knjižice i ostavili mi ih, uzimajući opet, brošuricu i letak.

Svo troje ljudi sa kojima sam govorio su pravoslavni, ali o veri ne znaju skoro ništa i u hram ne odlaze. Osećam da je za njih ovaj susret bio koristan. Mlada žena me je pitala različite stvari, tipa „da li je istina da se u hram može zakoračiti samo desnom nogom?“ Oh! Gde tu govoriti o dogmatima, kada ni najprostije stvari ne znamo.

Krišnait je odlučio da se premesti i, primetivši da ga pratim, pitao me šta mi treba. Odgovorio sam mu da se molim za njega, da ga Gospod Isus Hristos prosvetli, da se poklanja samo Hristu. Zaista sam se u sebi i molio za njega i govorio sam mu bez ikakvog neprijateljstva. On je tu izgubio licemernu krišnaitsku pristojnost, nazvao me „fanatikom“ i požurio da kaže „da puteva ka Bogu ima mnogo i da taj put nije samo kroz Hrista, da hrišćani imaju izopačeno Pismo“.

I šta? Da ga još više razdražim? Govorim mu: „izvinite ako sam Vas nekako uvredio, neka vas Bog blagoslovi“. I otišao sam sa mirom. To jest: nisam počeo da ga dalje razdražujem, već sam smatrao dovoljnim to što mu je istina objavljena.

Pored tri upozorena čoveka na neprijatelja ljudskih duša, moj ulov su bile i tri krišnaitske knjige: dva primerka „Nauke samoosvešćivanja“, prepuna najbezumnijih kleveta o hrišćanstvu (značajan je naslov jednog poglavlja: Krišna, Kristos, Hristos), kao i lepo pripremljena biografija Prabhupade. Na zadnjoj strani korice je mrska propaganda: fotografija Prabhupade u čijoj su pozadini kupole hrama Vasilija Blaženog.

Iz višekratnih razgovora sa krišnaitima sam shvatio da su oni pažljivi i ljubazni samo sa ljudima koji nemaju znanja o veri. Susrevši ljude koji su čvrsti u Pravoslavlju, istog trenutka pokazuju svoju mržnju ka istini i odsustvo želje da odgovore na pitanja, gube samokontrolu (ponekada bude i zabavno i tragično: jedan krišnait je nakon kratkog razgovora zaurlao: Ti! Ti! Ti ubijaš krave!!!) Reč Božija govori: „Ko pokriva mržnju, lažljivih je usana; i ko iznosi sramotu bezuman je“ (Priče Sol. 10:18). Imao sam prilike da od njih čujem ne samo besmislice o Hristu, već i o Svetima (jedan krišnait je tvrdio da je sveti Sergije Radonješki takođe imao „svest Krišne“). A znamo za satanu da je on „opadač braće naše, koji ih opadaše pred Bogom našim dan i noć“ (Okt.12.10).

Kako smeš čoveče da klevetaš Boga i Svetitelje? Jasno je da se krišnaiti nalaze u plenu satanskom i da im je neophodno naše svedočanstvo i molitva. O onima koji su u Crkvi je rečeno: „oni ga (đavola) pobijediše krvlju Jagnjetovom i riječju svjedočenja svojega“ (Otk. 12:11).

Dano nam je da pobeđujemo, rušimo škorpije i zmije i nasađuje Carstvo Nebesko.

Šta sam shvatio iz ovog događaja?  Koristi neprijatelje tako da služe na korist blagovesti. Đavo je glup i može se prevariti uz pomoć Božiju. Teško da bih ja ovim ljudima posvedočio o veri u to vreme i na tom mestu, da nije bilo krišnaitskog propovednik. Bilo bi zanimljivo da se nađu neki primeri za to iz Biblije.

 http://eugen-ivanov.livejournal.com/20193.html

 

 

Rubrika: Iz iskustva misionara, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.