Koje su osobine istinskog misionara? – Sveti Nikolaj Kasatkin, Apostol Japana

Koje su osobine istinskog misionara? – Sveti Nikolaj Kasatkin, Apostol Japana

Šta je ono najvažnije što čini da nas drugi čovek zaista čuje, da naša reč dođe do njegovog srca i da pozna da je Istina ono što mu govorimo? Sveti Nikolaj Japanski, Apostol Japana, čovek koji je na delu pokazao da je misija Pravoslavlja itekako aktuelna, važna i neophodna u vreme kada su mnogi pravoslavni hrišćani već smatrali takav podvig nečim što je zauvek ostalo u vekovima iza nas, u svom razmišljanju iz dnevnika govori o najvažnijoj osobini koju treba da ima čovek koji želi sa drugim da podeli radost Blage vesti.

* * * * *

 „Zar Gospod nikada neće poslati istinskog misionara u Japan? Ne može biti – doći će, pojaviće se na kraju, sada on raste negde i zri. Strpljivo ćemo čekati.

Koje su osobine istinskog misionara? Pre svega smirenje.

Doći će, smiren, neprimetan, ćutljiv. „Šta i kako se ovde radi? Naučite me molim vas“. Za godinu, pa i dve, savladaće jezik, osvojiće simpatije svih hrišćana, ući će u sva dela Misije, sve će znati iznutra i spolja; pri svemu tome u njemu se ni tren neće primetiti želja i težnja da se pokaže, da ga drugi primete. On će, naprotiv, uvek da se sklanja, snebiva. „Eto, ja samo učim ovde.“; međutim, sila iz njega će govoriti sama za sebe i buditi poverenje i simpatije prema sebi. Malo-pomalo, on će reći: „Dozvolite mi da rukovodim nečim“ (npr. izdavanjem časopisa, predavanjem nekog predmeta, nekim propovedničkim delom).

Odgovoriće mu: „Molim vas, budite ljubazni“.

Ono čega se prihvatio ide mnogo bolje nego ranije; svi to vide i cene, možda se kod nekoga pojavljuje i zavist i pokreće se nedobronamernost, zmija suprotstavljanja i neprijateljstva se rađa, ali okolnosti govore same za sebe – njih ne možeš ni promeniti, ni ukloniti (kao što sada npr. ne mogu uništiti činjenicu da je o.Pavle zaista izuzetan sveštenik i propovednik, a kako bi mnogi hteli to da unište!); misionar ćuti – nikada sebi ništa ne pripisuje, prostodušno ne primećuje ako postoji nedobronamernost, a dela se otvaraju sve više i više. Kome? Pa njemu – on je rad da deluje; i pomalo se dela stiču u njegove ruke, dok su druge ruke rade da ispuste sve, tamkod njih je samo jezik jak da brblja.

I gle, sam misionar po skromnosti ne primećujući to, postaje centar oko koga se sve vrti, sila ističe iz njega, pokreće sve i daje život i brzinu svemu.

Mnogo bismo mogli da maštamo. Pa gde je on? Da li će doći? A ti, zašto ti sam nisi takav??

23 januar (4 februar) 1882. Subota

Rubrika: Misionarska literatura, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.