Које су особине истинског мисионара? – Свети Николај Касаткин, Апостол Јапана

Које су особине истинског мисионара? – Свети Николај Касаткин, Апостол Јапана

Шта је оно најважније што чини да нас други човек заиста чује, да наша реч дође до његовог срца и да позна да је Истина оно што му говоримо? Свети Николај Јапански, Апостол Јапана, човек који је на делу показао да је мисија Православља итекако актуелна, важна и неопходна у време када су многи православни хришћани већ сматрали такав подвиг нечим што је заувек остало у вековима иза нас, у свом размишљању из дневника говори о најважнијој особини коју треба да има човек који жели са другим да подели радост Благе вести.

* * * * *

 „Зар Господ никада неће послати истинског мисионара у Јапан? Не може бити – доћи ће, појавиће се на крају, сада он расте негде и зри. Стрпљиво ћемо чекати.

Које су особине истинског мисионара? Пре свега смирење.

Доћи ће, смирен, неприметан, ћутљив. „Шта и како се овде ради? Научите ме молим вас“. За годину, па и две, савладаће језик, освојиће симпатије свих хришћана, ући ће у сва дела Мисије, све ће знати изнутра и споља; при свему томе у њему се ни трен неће приметити жеља и тежња да се покаже, да га други примете. Он ће, напротив, увек да се склања, снебива. „Ето, ја само учим овде.“; међутим, сила из њега ће говорити сама за себе и будити поверење и симпатије према себи. Мало-помало, он ће рећи: „Дозволите ми да руководим нечим“ (нпр. издавањем часописа, предавањем неког предмета, неким проповедничким делом).

Одговориће му: „Молим вас, будите љубазни“.

Оно чега се прихватио иде много боље него раније; сви то виде и цене, можда се код некога појављује и завист и покреће се недобронамерност, змија супротстављања и непријатељства се рађа, али околности говоре саме за себе – њих не можеш ни променити, ни уклонити (као што сада нпр. не могу уништити чињеницу да је о.Павле заиста изузетан свештеник и проповедник, а како би многи хтели то да униште!); мисионар ћути – никада себи ништа не приписује, простодушно не примећује ако постоји недобронамерност, а дела се отварају све више и више. Коме? Па њему – он је рад да делује; и помало се дела стичу у његове руке, док су друге руке раде да испусте све, тамкод њих је само језик јак да брбља.

И гле, сам мисионар по скромности не примећујући то, постаје центар око кога се све врти, сила истиче из њега, покреће све и даје живот и брзину свему.

Много бисмо могли да маштамо. Па где је он? Да ли ће доћи? А ти, зашто ти сам ниси такав??

23 јануар (4 фебруар) 1882. Субота

Рубрика: Мисионарска литература, Христови мисионари

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Није остављена могућност за писање коментара.